Da li je Maradona ubijen iz nehata

Kadar u kome Dijego Armando Maradona iskolačenih očiju juri prema kameri nakon što je Grcima dao gol na Svetskom prvenstvu 1994, ikoničan je prikaz jednog od najvećih fudbalera u istoriji. Maradona je van sebe upravo zato što ponovo liči na sebe, zato što je posle sjajne timske akcije zakucao loptu u rašlje nemoćnog Antonisa Minua, i zato što se čini da se u 34. godini, nakon grdnih nevolja, vratio na tron, a za manje od toga „El Pibe de Oro“ nikako nije. No fudbal je život baš zato što je retko bajkovit. Četiri dana kasnije Maradona će ponovo pasti na doping testu, FIFA će ga izbaciti sa Mundijala, i taj gol Grcima, lep ali rezultatski nevažan jer je bio samo treći u lakoj pobedi od 4:0 - Gabrijel Omar Batistuta je dao sve ostale - biće poslednji koji je „Zlatni dečko“ dao za reprezentaciju Argentine. Taj Maradonin unezvereni pogled, samo bez radosti, izvesno ima svaki Argentinac na samu pomisao da je neko skrivio smrt njegovog omiljenog sina. Ako postoji grupa ljudi u čijoj koži niko ne bi hteo da bude, to je svakako osmorka čiju je optužnicu prošle sedmice potvrdio Apelacioni sud u San Isidru, u provinciji Buenos Ajres. Neurohirurg Leopoldo Luke, psihijatar Agustina Kosačov i još šestoro doktora, psihologa, medicinskih sestara i braće okrivljeni su da su „Zlatnog dečka“ 2020. godine lečili tako nesavesno da optužba glasi „ubistvo sa eventualnim umišljajem“, kako piše ugledni dnevni list Nasion. Laički objašnjeno, „eventualni umišljaj“ bi u ovom slučaju značio da optuženi nisu baš hteli da Maradona umre, naravno, ali da su bili toliko nesavesni da se mora zaključiti kako su i na tu mogućnost pristali. Primera radi, Buenos Ajres herald tvrdi da se prvooptuženom, Leopoldu Lukeu, na teret stavlja sledeće: „Propustio je da Maradonu leči ili barem da mu pruži prikladnu medicinsku brigu; nije pratio stanje pacijenta kontrolama i kardiološkim testovima; sistematski je ignorisao i umanjivao simptome koji su ukazivali na zatajenje srca, o kojima je bio obaveštavan; suočen sa upozorenjem o stanju pacijenta, o tome da pacijent otiče i da je izvesno da ima vodu u plućima, uzdržao se od delanja i zanemario jasne znake smrtnog rizika.“ Dijego Armando Maradona umro je u snu 25. novembra 2020, van bolnice. Oporavljao se od operacije moždanog ugruška. Autopsijom je nađeno da je umro od „akutnog plućnog edema izazvanog pogoršanim hroničnim zatajenjem srca“. Istraga je pokrenuta odmah, i aprila 2021. medicinska komisija - koju je oformilo argentinsko ministarstvo pravde - zaključila je da su današnji okrivljeni Maradonu lečili i negovali „neprikladno, nedovoljno i bezobzirno“. „El Pibe de Oro“ je pred smrt bio u agoniji barem dvanaest sati, pisao je tada Rojters, koji je imao uvid u izveštaj komisije. I uz prikladnu negu je možda mogao da preživi, dodali su brojni drugi svetski mediji. Juna 2022. argentinsko pravosuđe je zaključilo da je optužnica čvrsta, a sada je to potvrdila i „viša instanca“. Postoji, doduše, i treća, ali trenutno se čini da će „osmorki“ biti suđeno. Ni to što je neko optužen, ni to što mu se sudi, ne znači da je kriv, ali malo je verovatno da će trajno ožalošćeni argentinski navijač uvažiti taj argument. Maradonina ćerka Dalma na Instagramu je zapisala da je „postupak nekada bolan i spor“, ali da „neće stati pre pravde“. Ako okrivljeni budu i osuđeni, preti im od osam do 25 godina zatvora. Dijegu je u trenutku smrti bilo 60, i ko god da je bio kriv, lekari, on sam ili svi zajedno, u fudbalskom svetu je posle njega ostala velika rupa u kadru. Marko Lovrić