Efekat bumeranga

Posle tri dana provedena u zatvoru Imran Kan, bivši pakistanski premijer, pušten je iz zatvora, jer je Vrhovni sud zaključio da je hapšenje nezakonito. Pošto se izjasnio da nije kriv i platio kauciju, što ga štiti od eventualnog ponovnog hapšenja naredne dve nedelje, našao se na slobodi gde su ga dočekale hiljade demonstranata. Nekadašnja međunarodna kriket zvezda, Kan je, posle nekoliko pokušaja, 2018. najzad uspeo da dođe na mesto premijera, obećavajući bolji život, iskorenjivanje korupcije i više samostalnosti. Pod samostalnošću se podrazumevaju odnosi sa Indijom, koji su oduvek opterećeni stalnim tenzijama i čiji snažan uticaj na pakistansko društvo duboko frustrira glasače. Tako je osvojio glasove, a kada je došao na vlast počeo je sa smenama. One nisu mimoišle ni državnu administraciju, mada je u njoj ostalo i saradnika nedavno preminulog, bivšeg predsednika Perveza Mušarafa, uz koga je bio 1999. kada je došao na vlast državnim udarom. Do prošle godine Kan je bio na vlasti, a kada je, u aprilu, smenjen, što mu je skratilo mandat za godinu dana, tada su počele da stižu optužnice. Zasad ih ima deset, a ovo hapšenje je po onoj koja ga tereti za korupciju oko prenosa zemljišta za Univerzitet Al Kadir, kod Islamabada. NJegove pristalice odmah su izašle na ulice i počeli su sukobi sa policijom, nekoliko ljudi je poginulo, a procenjuje se da je oko hiljadu uhapšeno. Sukoba je bilo i pre nego što je uhapšen, jer su pri svakom pokušaju privođenja izazivani sukobi i napadi na policiju. Uz njega je uhapšeno i sedam članova njegov partije Tehrek-e-Insaf (PTI) za šta Kan optužuje vojsku koja je, kako kaže, sebi prigrabila svu moć. „Vojska je iznad zakona, ISI (vojna obaveštajna agencija) je iznad zakona“, rekao je Kan. „Ako imate ikoga ko je iznad zakona, onda zalazite u zakon džungle. Oni mogu da pokupe ljude, zatvore ih, ljudi mogu da nestanu. Oni utiču na sudije, oni zatvaraju medije. Nema mesta za institucije. To nije demokratski.” Pakistanski premijeri ne uspevaju da opstanu do kraja mandata, između ostalog i zato što se matrica odnosa prema protivnicima stalno ponavlja. Tokom svog mandata i Kan je poslao u zatvor nekoliko svojih političkih protivnika, koji su osuđeni na duge kazne. Tokom prve dve godine mandata i on je tesno sarađivao sa vojskom, ali je ubrzo osetio da odnos snaga ne ide u njegovu korist. Sukob se zaoštrio kada je doveo u pitanje saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom. Takođe je i njegov odnos prema Vašingtonu, prema kome je postajao sve kritičniji, počeo da uznemirava vojne krugove i ubrzo je ostao bez njihove podrške. Opozicija ga je optužila da nije održao predizborana obećanja, da se nije dobro izborio sa posledicama pandemije i da je zemlja u znatno gorem stanju nego što je bila pre četiri godina kada je on došao na vlast. Usledilo je glasanje o nepoverenju koje ga je učinilo bivšim premijerom, a za koje je on optužio vojne lidere, koji su, kako tvrdi, organizovali njegovu smenu. Istina, ni on se nije ustezao da raspusti parlament, preko predsednika Arifa Alvija, kada se nadao da bi tako mogao da spreči glasanje i učini da se organizuju novi izbori. Istovremeno zemlja se nosi sa sve većim ekonomskim problemima. Iz MMF-a, od koga se očekuje pomoć, stigla je poruka da će biti veoma teško pregovarati sa vladom koja se našla u „veoma izazovnoj situaciji“, kako je formulisano, a odnosi se na kršenje dogovora Kanove vlade, koji treba da se ispune. Za građane to znači još manje nade u trenutku kada su nestašice sve veće, a inflacija prošlog meseca dostigla godišnju stopu od 36,4 odsto. Dolara je sve manje, te tako usporava i uvoz, a devizne rezerve u centralnoj banci nisu dovoljne za bilo kakvu sigurnost, procenjuje se da bi mogle pokriti mesec dana uvoza. U gradovima inflacija je oko 47 odsto, dok je u ruralnim delovima zemlje dostigla 52 odsto, a to su delovi koji su najviše štete pretrpeli tokom prošlogodišnjih poplava. Tada je živote izgubilo više od 1.700 osoba, oko osam miliona je raseljeno, ukupno 33 miliona pogođeno. Procene o šteti dostižu 30 milijardi dolara. Sa takvim teretom veoma je teško nalaziti rešenja dok se na političkoj sceni sukobljavaju različite struje. Procenjuje se da je za narednu godinu potrebna pomoć od preko 35 milijardi dolara. Nije nevažno da je Kan, pokušavajući da napravi neki drugačiji plan za budućnost zemlje, nerado sarađujući sa MMF-om, počeo da traži alternativu u bližoj saradnji sa Kinom. Ta saradnja sve je važnija, što se Indija više približava Americi. Investicije, projekat ekonomskog koridora (CPEC) , pozajmice i sve češće spominjanje dobrih odnosa u zvaničnim nastupima kineskih lidera, poruka je za krug mnogo širi od regiona. Kan je za mandata više puta bio gost u Vašingtonu, ali se istovremeno nije ustezao da komentariše njihovo prisustvo u Avganistanu, koje je posle povlačenja trupa nazvao „oslobađanjem od ropstva“ ove zemlje. Nije otkazao ni, ranije zakazanu, posetu Moskvi, uprkos sukobu u Ukrajini koji je već počeo i nikada nije krio želju da se oslobodi uticaja Indije i sile koja stoji iza nje. Sada je i optužio vojne lidere da, smenjujući ga, samo izvršavaju američka naređenja. Pitanje sudbine bivšeg premijera, sada opozicionog lidera, manje je važno od pitanja šta je pakistanska budućnost u trenutku kada ekonomska situacija postaje sve gora, borba između političkih aktera sve brutalnija, a američko-kineski odnosi sve zategnutiji. Na ulicama sukobi ne prestaju, dok sve očajniji demonstranti nasrću na policiju, a milioni onih koji još nisu na ulici strahuju šta će im doneti naredni meseci. Ivana Janković