Razlaz sa državom

Evo, još malo, pa će biti deset godina kako sam, posle penzionisanja, otišao iz Beograda. A kakva sam bio budala, hteo sam i dalje da radim za NIN, ali da budem glavni urednik! Švajcarci, nove gazde, odbili su me, i hvala im što su mi pomogli da sam sebe proteram na Suvu planinu. Ali, evo, i dalje pišem moju kolumnu, moju Postekologiju, staru trideset godina. Za ovih deset godina, boraveći na čistom suvoplaninskom vazduhu, među ovcama i seljacima, podmladio sam se, primetno! Niko mi ne veruje, ni u Mokri, ni u Beloj Palanci, da imam sedamdeset i šest godina! A, u prošlu subotu, u sportskom centru u Pirotu, u sauni, ni devojka građena kao vila i anđeoskog lika, nije, takođe, verovala da sam starkelja... Nego, u pirotskoj sauni je bila i ljubomorna drugarica, koja nije htela da nas ostavi nasamo. I nije mi ništa preostalo nego da u bazenu otplivam moju kilometražu i da se, kasnije, tešim ovčijom pljeskavicom i crnim vinom u kafani „Kod Vlajka“, preko puta autobuske stanice. Nego, nešto drugo hoću da vam javim! Odlučio sam da se raskusuram sa ovom državom! Ne, ne mislim da napuštam Srbiju, taman posla! A gde bih?! Evropa više ne postoji! Ostaje mi samo Suva planina kao domovina! A kako sam to rešio da se raskusuram sa državom?! Pa, tako, lepo! Za četrdeset godina rada u Penzioni fond Srbije uložio sam, bre, grdne pare! Dobro, država mi je deset godina uredno isplaćivala penziju, mada sam je ostavljao Bilji u Beogradu. E, sada, hoću da mi država isplati, i to u jednom cugu, penziju koju bi trebalo da primam u narednih trideset godina! I da sa državom više nemam ništa! Jer, ko mi garantuje da ću da živim 106 godina!? A oni koji misle da sam prolupao na Suvoj planini, neka se malo raspitaju! U Nemačkoj i Švajcarskoj, na primer, može da se, po zakonu, uradi ono što tražim od mog Aleka. Tako će, još više, da veže penzionere za sebe. A ako se njemu to ne radi, neka takav zakon izboksuju, u parlamentu, ovi iz opozicije. Ako mi vrate, u kešu, lovu za trideset godina života, evo, javno obećavam da ću glasati za njih do kraja života, iako nisam glasao još od prvih višestranačkih izbora. Kada se raskusuram sa državom i dobijem pozamašnu lovu, izgradiću u Vidovu biblioteku u kojoj će biti samo knjige koje svedoče o tome da su Srbi najstariji narod na svetu. I, ako posle nuklearnog rata ne mogu svi Srbi da stanu pod onu Tarabićevu šljivu, biće mesta za njih i u Vidovu. A sagradiću i saunu, u koju će moći svi da dođu i uživaju. K. G. Jung, moj guru iz Švice, podržava me: „Dopada mi se kako nameravaš da uložiš novac, a sviđa mi se i što hoćeš da sagradiš saunu. Tebi đavo, zaista, ne da mira!“ Tu i moja Crna staje na moju stranu: „Volim što hoćeš da primiš u Vidovo i one Srbe koji ne mogu da stanu ispod Tarabićeve šljive. A sviđa mi se i što hoćeš da sagradiš saunu, da ne kažem zašto...@