Ohridski sporazum je obavezujući za sve

Još dok je uručivala akreditive predsedniku Srbije, u decembru prošle godine, Anke Konrad je uz uobičajenu ambasadorsku poruku o „snažnoj podršci Nemačke evropskom putu i politici regionalne stabilnosti“ prenela i jednu neuobičajenu za prvi susret sa srpskim zvaničnicima i domaćom javnosti - očekivanja Nemačke da će Srbija uvesti sankcije Rusiji. U jednoj od prvih rečenica koje je, po preuzimanju diplomatske dužnosti u Beogradu, izgovorila ova nekadašnja stanovnica Moskve i studentkinja slavistike, i pitanje je kojim počinjemo intervju za NIN - zašto bi Srbija uvodila sankcije zemlji koja je jedan od njenih najvažnijih međunarodnih partnera, naročito kad je na stolu pitanje očuvanja njenog teritorijalnog integriteta. „Napadački rat Rusije protiv Ukrajine je jasno kršenje integriteta te zemlje. Reč je o ničim izazvanom ratu i na to je je Evropska unija reagovala, na osnovu svojih vrednosti, vrednosti koje svi mi delimo - mira, stabilnosti, bezbednosti. Reagovala je sankcijama i osudama tog napadačkog rata. Srbija je, takođe, osudila taj rat. A u procesu pridruživanja je očekivanje da se Srbija, kao i svaka druga zemlja kandidat, pridruži sankcijama. To je očekivanje koje sam prenela, ali rekla sam, takođe, da je na Srbiji odluka o tome da li će to učiniti“, odgovara ambasadorka Anke Konrad. Na koji se paket sankcija misli? Da li to, na primer, podrazumeva i gašenje ruskih medija, što je nedavno bilo tema u institucijama Unije? Kao što znate, Evropska unija je usvojila više paketa sankcija, svaki naredni se nadovezuje na prethodni, a nadamo se da će se Srbija priključiti svim ovim sankcijama. Kada gledamo celu sliku, vidimo da postoje sankcije protiv drugih zemalja, poput Irana ili Belorusije, kojima se Srbija, takođe, nije pridružila. Reč je o sankcijama koje su uvedene usled konkretnih činova, ali ponavljam, na Srbiji je kako će odgovarati na ta očekivanja. Proces evropskih integracija je u zastoju, ali je i podrška građana ulasku u Evropsku uniju na veoma niskom nivou. Tumači se da je to nepoverenje posledica pritisaka koje EU stvara na Srbiju u vezi sa sankcijama Rusiji i u vezi sa KiM. Kako vi vidite to raspoloženje građana? Otkad sam ovde često sam imala priliku da vidim, da pročitam, a i to je rečeno u razgovorima sa ambasadorima, da su građani izrazili svoje nezadovoljstvo time što sve ide previše polako i što se ne vidi napredak. Ali ako stvari gledamo detaljnije, i te kako ima promena koje su već pozitivno uticale na život građana. Proces pristupanja EU uključuje različite reforme, poslednje su bile u oblasti pravosuđa, i te reforme donose poboljšanja za građane. Na kraju krajeva, ne prima se neka država kao takva u EU, nego kao država sa svim svojim građanima. U pravu ste, ponekad dominira osećaj da stvari dovoljno ne napreduju, to je uočljivo i u Briselu i u odnosu na različite oblasti kao što su demokratija, ljudska prava, nezavisne institucije. Vlada nestrpljenje i očekuje se veći napredak. Ima drugih oblasti u kojima stvari stoje bolje, kao što je, na primer, ekonomija. Uverena sam da su u takvom procesu obe strane važne i EU je više puta naglasila da se mora raditi na tome da se integracija ubrzava. Zaista se može raditi na odlučniji način i kad to kažem ne mislim samo na Srbiju, nego i na druge države kandidate. Mogu samo potvrditi da se vodi mnogo diskusija o tome šta se još može uraditi kako bi se ubrzao proces pristupanja. I ponekad, ozbiljno da vam kažem, ne razumem to što mogu videti u ovdašnjim medijima u kojima je uvek u centru pažnje navodni pritisak EU po različitim temama, a često se jedva može pročitati neki red o tome šta je EU već uradila za ovu zemlju. Začuđena sam da je pozitivno uvek u pozadini. Onda i nije čudo da građani stiču utisak da ih EU ne želi i da stalno nešto novo traži. Ne znam na koje pritiske mislite. Evo, na primer, u januaru je predsednik Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa izaslanicima pet zemalja, kazao da će se, ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan, strane, pa i nemačke investicije povući. Potom se 87 odsto nemačkih investitora izjasnilo da bi ponovo investiralo u Srbiji, nezavisno od tih okolnosti, ali bojazan je dugo bila prisutna u javnosti. Poslednja istraživanja su pokazala da nemački investitori smatraju da imaju dobre uslove u Srbiji. Veliki broj kompanija planira i proširenje svojih kapaciteta. U razgovoru mi kažu da su došli da bi ostali. Kompanije, međutim, uvek posmatraju okvirne uslove u nekoj zemlji, one uslove koji su im potrebni za povećanje investicija i donošenje odluke o investiranju, koja zavisi od mnogo faktora. Nemačke kompanije se angažuju i u obezbeđivanju tih uslova. Pre svega, kada je reč o osposobljavanju radne snage koja je potrebna da bi se proširili kapaciteti. Angažovane su u dualnom obrazovanju, u kome se stvara radna snaga sposobna da radi u poslovima visokog kvaliteta. Reč je o važnom doprinosu koji ide u prilog ne samo nemačkim firmama kada sprovode svoje planove investicija, nego i Srbiji i tržištu. Dakle, važni su okvirni uslovi, ali procenu o tome da li oni postoje ili ne, donose same kompanije. Da li se o privrednoj saradnji razgovaralo kao o potencijalnoj kazni za neispunjavanje ovih političkih zahteva? Nije. Barem ne na onim sastancima na kojima sam bila prisutna. Nedavno smo imali i razgovor između premijerke Ane Brnabić i predstavnika Odbora za istok nemačke privrede. Sa njim je bila i velika delegacija privrednika. Oni su iskoristili razgovor kako bi ukazali na oblasti u kojima se još mogu poboljšati uslovi. Preduzetnici su ti koji donose odluku o investicijama. Vaš kolega Kristofer Hil kazao je nedavno da je Priština loš, a Srbija dobar partner u briselskom dijalogu. Slažete li se s njim? Već 150 dana imamo sporazum iz Brisela kao okvir za dijalog. Stoga nam je veoma važno da pružimo podršku specijalnom izaslaniku Miroslavu Lajčaku da se ponovo pokrene dijalog koji je u zastoju i čija je osobina, kroz dugački period, bila sklonost krizama, tenzijama i privremenim rešenjima bez suštinskog napretka. Mora se ponovo pokrenuti dijalog i tu svi akteri snose odgovornost i treba da odgovaraju za dijalog, i Srbija i Kosovo. Ne smemo da izgubimo iz vida da je glavni cilj da se ljudima na severu Kosova, ali i na Kosovu uopšte, daje mogućnost da gledaju u budućnost i da izbegnemo situaciju od koje će da pati ceo region. Reč je o ekonomskim perspektivama i odnosima između dve zemlje, koji će osloboditi potencijal ljudi koji tamo žive. To je cilj koji ne smemo izgubiti iz vida. LJudi su u fokusu. Važno je da postignemo napredak, a to uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština. No, da bismo to postigli važno je konstruktivno delovanje svih koji su uključeni u to. Potrebna nam je situacija u kojoj je moguće voditi diskusiju, na primer, o statutu Zajednice, ali i o svim drugim pitanjima. Nemačka je portretisana kao zemlja koja podržava vlast Aljbina Kurtija. Ta podrška je bila veoma izražena tokom procedure u vezi sa zahtevom za članstvo u Savetu Evrope. Kad zbog krize na Kosovu i Metohiji SAD najavljuju sankcije Prištini, kakav je odgovor Nemačke? Mogu samo da ponovim, Nemačka se zalaže za nastavak procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. To je naš cilj i u tome ne vidim nikakvu razliku u stavovima zemalja Kvinte. Sa naše strane ćemo dati svoj doprinos, zajedno sa našim partnerima, kao članica EU, da se taj dijalog najpre pokrene sa ciljem da se u njemu, konačno, postignu rezultati. Rezultati podrazumevaju i to što je sa srpske strane više puta zatraženo - da se u potpunosti primene dogovori iz Briselskog sporazuma zaključenog 2013. i drugih sporazuma. Podržavate li zahteve Srba sa KiM koji treba da prethode izlasku na nove izbore ako ponavljanje izbora u tim sredinama vidite kao način da se izađe iz trenutne krize? Više puta je EU konstatovala da opštinski izbori na severu nisu osnov za dugoročno rešenje. Ako želimo postići cilj o kome govorim, to po mom mišljenju podrazumeva nove izbore i to u uslovima koji ih omogućavaju. Naravno da je to povezano sa nadom da će se kosovski Srbi vratiti u institucije, to je i deo Briselskog sporazuma, kako bi oni imali osećaj da imaju suštinske predstavnike u organima vlasti. Da li je sa ove tačke gledišta trebalo bolje razmisliti pre nego što ste, kao Evropska unija, priznali legitimitet tih izbora bez obzira na izlaznost? Izbori su važno sredstvo demokratije, jer daju građanima mogućnost da se izjasne o putu kojim će ići njihova zemlja ili opština. Doduše, kako bi izbori imali željeni efekat moraju da postoje određeni preduslovi. Rezultat ovih izbora ne otvara razvojne perspektive za sever Kosova. Ova, kao i druge krize na Kosovu i Metohiji, često pokreću pitanje bezbednosti regiona. Da li, kad govorite o stabilnosti regiona, insistiranje na kosovskoj nezavisnosti razmatrate i kao potencijalni okidač za nove zahteve za prekomponovanje Balkana, koji bi upravo proizvodili krize? Vodi se dijalog o normalizaciji odnosa koji još nije dao rezultate kojima smo se nadali, ali cilj je još jednom potvrđen i ove godine u Briselu i u Ohridu. A u drugim scenarijima o kojima se spekuliše, ne bih učestvovala. A šta je tačno cilj? Francuski ambasador u Beogradu kazao je da je cilj francusko-nemačkog plana da se sačuva mir, da se reši sukob koji traje dugo. Da li je vaš cilj članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama? Cilj je jasno prikazan u dokumentima, može se pročitati, jer nije reč o tajnim dokumentima. Normalizacija odnosa u kojoj su potrebni različiti koraci, ali između ostalog i to što je dogovoreno u Ohridu - neometanje Kosova po pitanju članstva u međunarodnim organizacijama. To je samo jedan aspekt u nizu tačaka. Dogovor iz Ohrida i Brisela je dobar za obe strane. Nije reč o jednostranom potezu u kome se samo jednoj strani daje sve. Obema zemljama se otvara razvojni put i fokus je na stvaranju mogućnosti za prosperitet građana i da se svim građanima pruža mogućnost razvoja. Da li tu mogućnost pruža i inicijativa Otvoreni Balkan? U načelu, za nas je svaka regionalna saradnja veoma važna. Nije nam važno samo osnaživanje naše saradnje sa regionom nego i država regiona međusobno. U tome vidimo instrument kojim se može stvarati atmosfera koja doprinosi rešavanju još uvek postojećih konflikata i mimoilaženja između zemalja. Stoga je i 2014. godine pokrenuta inicijativa Berlinskog procesa tadašnje kancelarke Angele Merkel, koja se zaista bavi tom saradnjom u različitim oblastima. Bilo da je reč o tržištu, osposobljavanju ovdašnjeg tržišta za jedinstveno tržište Evropske unije, bilo o boljoj povezanosti regiona. Znate da su na Zapadnom Balkanu ukinute naknade za roming, a koliko čujem vode se pregovori sa provajderima u Evropskoj uniji da se smanjuju naknade i između Zapadnog Balkana i EU. Potom, saradnja u oblasti sajber-bezbednosti, koja je problem više zemalja uključujući i Nemačku. Ili je reč o većoj mobilnosti, a na samitu prošlog novembra zaključena su tri sporazuma o mobilnosti i drago mi je što je veliki broj zemalja regiona već ratifikovao te sporazume. Bilo da je reč o klimatskim promenama i našem odgovoru na njih ili o kancelariji za mlade, koja im omogućava da sarađuju. Imamo, na primer, i regionalno klimatsko partnerstvo s obzirom na to da je reč o izazovu koji prevazilazi granice jedne države. Nadamo se da ćemo na narednom samitu koji će biti održan u Tirani imati napredak upravo u ovoj oblasti. Otvoreni Balkan se, takođe, bavi nekim od navedenih tema, nadovezao se na njih i često se nadovezuje na diskusije koje su već vođene u okviru Berlinskog procesa. Mogu razumeti da se želi napredak u nekim oblastima i kroz Otvoreni Balkan. Za nas su sve inicijative koje doprinose regionalnoj saradnji dobrodošle, ali podrazumeva se da je najbolje ako u njima učestvuje svih šest država Zapadnog Balkana. Nemačka je priznala Kosovo, i ne samo zato, za nas je od posebne vrednosti kada regionalna inicijativa uključuje sve. Berlinski proces podrazumeva konsenzus u odlučivanju i sporiji je proces od Otvorenog Balkana, u kome se odluke mogu donositi brže, ali odluke Berlinskog procesa važe za sve. Nama nije važno samo Kosovo nego, na primer i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, takođe. Debata u vezi sa međunarodno-pravnim statusom ohridskog dokumenta je živa, s obzirom na to da nije potpisan, a usmeno se srpska strana izjasnila da ga nije prihvatila. Kako ga vi tumačite? I to piše u samom dokumentu. Dogovoreno će postati integralni deo procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i na taj način je dokument obavezujući. Isto važi i za Kosovo. Dokument je obavezujući i to pitanje se ne postavlja. U brojnim medijima se spekuliše da proteste u Srbiji zapadne zemlje podržavaju s ciljem da oslabe vlast u Beogradu i njenu pregovaračku poziciju u vezi sa KiM. Da li Nemačka podržava proteste? Kao ambasador Nemačke u Srbiji ne komentarišem unutrašnju politiku. Dragana Pejović