Mirovni projekat Voje Devića

Ovaj rat u Ukrajini baš me umorio te nemam više snage da gledam ni Aktuelnosti na Hepiju. A smorile su me i priče o trećem svetskom ratu. Jer, ako počne, šta da preduzimam u Vidovu? Da li da stavljam solarne panele na krov Nojeve lađe ili da kopam septičku jamu? A scenaristi trećeg svetskog rata grdno su se prevarili u računici. Jer, posle njega na Zemlji neće ostati ni njihova zlatna milijarda! U Svetom pismu koje su pisali Srbi, a svi drugi ga do nemilosti krivotvorili, lepo piše da će posle nuklearne katastrofe ostati samo 134.000 ljudi na ovoj planeti! E, sad, koliko će od tog broja biti Srba, videćemo! I, obećavam, ako svi ne mogu da stanu pod onu izvikanu Tarabićevu šljivu, evo, primiću sve one koji preteknu kod mene, u Vidovu! Ali, onda ću iskopati veliku septičku jamu, jer Srbi vole mnogo da s…u, a neki se i u parlamentu ponašaju kao da ne kažem šta... Kad, gle, stiže mi poveća braon koverta i u njoj Cenpantrans Voje Devića, mog starog prijatelja iz Novog Sada. A šta mu dođe Cenpantrans? To je Devićev „mirotvorni katehon projekat“, to jest, „brana protiv trećeg svetskog rata“, a koji treba da posluži „za smirivanje ratne situacije u Ukrajini“. Voja Dević piše: „Postanimo svesni da se čitavo čovečanstvo nalazi u ubrzanom procesu otpočinjanja trećeg svetskog rata... i ima li u ovim odbrojavajućim mesecima, a možda i nedeljama do početka trećeg svetskog rata, važnije teme od mirotvorstva“? Ali, evo, priznajem da pripadam onoj Devićevoj „autističnoj bezosećajnoj grupi koja kaže - baš me briga za taj rat, važno je da se ne dotiče mene, moje porodice i mog grada“. Nego, i Voja Dević kao da se blago naslanja na nas „autiste“, jer dodaje: „Ako projekat Cenpantransa ne može da spasi Ukrajinu od rata, možda može Srbiju da ukloni sa vatrene linije?“ To nam, pak, neće mnogo vredeti ako Srbija prihvati nove vrednosti koje joj se nameću. A patrijarh Porfirije je prošle nedelje služio svetu liturgiju u Ohridu, čime je svečano obeležena prva godišnjica autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve. Pre godinu dana je, naime, patrijarh Porfirije uručio tomos o autokefalnosti poglavaru MPC, odnosno Ohridske arhiepiskopije. K. G. Jung, moj guru iz Švice, oporo zaključuje: „Sve to je smešno! Jer, Sava je svojevremeno tražio autokefalnost od ohridskog arhiepiskopa Hometijana i ovaj ga je odbio, pošto je Sava već primio hrišćanstvo od Franje Asiškog! O tome svedoči franjevačka tonzura na Savinom temenu, koja se vidi i na fresci u Mileševskom manastiru.“ Nedavno sam napisao pismo patrijarhu Porfiriju, u kome ga pozivam da objavi Srbima da je Isus bio Srbin iz Ohrida, te da je zato Ohridska arhiepiskopija pokrivala teritoriju carstva Aleksandra Velikog, inače, oca Isusovog. U pismu sam naveo da bi tako Porfirije postao slavniji i od Save Nemanjića. Služeći liturgiju u Ohridu, patrijarh Porfirije kao da se na to sprema... Moja Crna je tu oprezna: „Nemoj mnogo da se uzdaš u Porfirija! A posle trećeg svetskog rata, nemoj da primaš nikog u Vidovu, niti da kopaš septičku jamu, nego se kao Heraklit maži ljudskim izmetom da ti niko ne prilazi! Jer, zapamti, preživele Srbe ni posle trećeg svetskog rata nećeš dozvati pameti!“