Dečak koji je vikao „vuk“

Kao u priči o dečaku koji je vikao „vuk“, „najrizičnija situacija na Kosmetu“ po jednima od pogroma 2004, a po drugima još od rata 1999, prestala je da izaziva društvenu saosećajnost, koja bi se manifestovala izvan pokrajine. Najuticajnije organizacije za ljudska prava se nisu oglasile čak ni kada je kosovska policija maltretirala i tukla dvoje maloletnika, sedamnaestogodišnju sestru i petnaestogodišnjeg brata, srpske nacionalnosti u selu Rudine kod Zvečana, a paralelno s protestima protiv nasilja u centralnoj Srbiji odvija se uistinu najveće fizičko i pravno nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji, bez zaslužene pažnje onih koji zahtevaju da se s nasiljem u društvu prestane. Kosovska policija saopštila je da nije bilo prekoračenja ovlašćenja, a majka dece koja se i danima nakon incidenta nalaze u mitrovačkoj bolnici, u uznemirenom svedočenju medijima opisala je sasvim drugo. Zajedno sa ovim događajem, tri nova hapšenja građana srpske nacionalnosti za svega nedelju dana pod navodnim optužbama za napad na novinare i zbog sukoba sa pripadnicima Kfora u Zvečanu, stalno patroliranje specijalaca kroz mesta na severu, nekoliko prethodnih slučajeva privođenja čiji primeri pokazuju potpuno odsustvo pravne sigurnosti i nemogućnost odbrane i konačno to što NATO ponovo šalje nove trupe, pokazuju da je strah za bezbednost opravdan, kao i javne procene nivoa rizika života na KiM trenutno. Ali atmosfera u kojoj je moguće da bilo ko, bilo kad i ni zbog čega bude priveden ili pretučen, ako je Srbin koji živi na KiM, prestala je da izaziva empatiju, ali najpre da se politički artikuliše u javnom prostoru podeljenom na one kojima kritika vlasti nije imanentna i druge, kojima je Kosovo „završena priča“. Zapravo, jedna od retkih reakcija stigla je od Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, a možda bi bilo bolje da nije. U saopštenju se traži primena plana od tri tačke za deeskalaciju, koji je predložila Evropska komisija, a podržale sve zemlje EU i osuđuje svaki vid nasilja. Pozivaju se, međutim, Euleks i organizacije civilnog društva da ispitaju slučajeve policijske brutalnosti i u vezi sa tim podnesu izveštaj (nad Srbima na KiM), dok se nadležnim organima Srbije sugeriše da ubrzaju proces procene krivične odgovornosti uhapšenih kosovskih policajaca i, ukoliko ona ne postoji - da se odmah puste na slobodu. Na stranu što je sumnja u pravosudni sistem Kosova manja no u pravosudni sistem Srbije, predstavnici Konventa ističu mogućnost da su kosovski policajci uhapšeni bez razloga, to jest krivične odgovornosti, ali ne i da bi to mogao biti slučaj sa Srbima na KiM, jer ne pozivaju na preispitivanje njihove odgovornosti nego samo na ispitivanje slučajeva policijske brutalnosti nad civilima, decom i pritvorenim licima. U jednom izlivu besa u kamere prisutnih medija, u hitnom obraćanju naciji povodom brutalnosti nad maloletnicima, bez ikakve protokolarne uzdržanosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je Aljbinu Kurtiju: „Tata ti je kriminalac“ (a ne uhapšeni Srbi), pogođen, čini se, najviše odlukom američkih zvaničnika da zatraže hitno puštanje uhapšenih kosovskih policajaca. U evidentnom manjku manevarskog prostora da zaštiti građane koji se hapse, danju i noću, po javnim i tajnim spiskovima predsednika kosovske vlade, Aleksandar Vučić je čak i na pitanje novinara o eventualnom članstvu Srbije u BRIKS-u, organizaciji ispred čijih se vrata poslednjih nedelja napravio podugačak red, to jest okretanju Rusiji, podvukao mogućnost drugačijeg puta, ali ne za njegovog vakta, do kada ona ostaje na evropskom. Dok ih je na sva usta grdio pred građanima, srpski predsednik je zapadnim partnerima potvrđivao lojalnost. Zalud je Vučić objašnjavao da su trojica albanskih policajaca koje je specijalna antiteroristička jedinica MUP-a uhapsila kilometar s ove strane administrativne linije nedaleko od Raške, prekršila sporazume počev od Kumanovskog, kratkotrajno američko razumevanje za srpsku poziciju je još te noći iščezlo, a albanska strana je nakon nedelja kritike i pretnji sankcijama ponovo dobila podršku Stejt departmenta. Smanjujući iz sata u sat razdaljinu od administrativne linije lokacije na kojoj su naoružani policajci uhapšeni, Kurti na kraju priznaje da se to dogodilo, ali svega par stotina metara, na teritoriji centralne Srbije. Reč je svakako o otmici, tvrdi, a pravo na to mu priznaje i Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za ovaj deo sveta, kada ekspresno zahteva od Srbije da „bezuslovno“ pusti na slobodu kosovske policajce, „jer je jasno da oni nisu imali nameru“ da pređu liniju. Da nije očekivano bilo bi zanimljivo analizirati kako je od nepoželjnog pre nedelju dana Kurti ponovo postao partner, iliti „težak, ali partner“, kako kaže Eskobar. Da nije irelevantno bilo bi zanimljivo ispitati kako li je Eskobar ustvrdio da nije bilo namere da se pod oružjem pređe na teritoriju „druge zemlje“, tek puštanje R. Z., B. S. i M. Š. na slobodu pretvorilo se i u Kurtijev uslov da se vrati pregovaračkom stolu u Briselu za koji je, u četvrtak, kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima i u domovima čitalaca, pozvao Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. „Moramo da pozovemo na smirivanje situacije na terenu, a pošto se situacija pogoršava iz dana u dan, ponovo smo u fazi kriznog menadžmenta. Pozvao sam Kosovo i Srbiju na sastanak kriznog menadžmenta“, kazao je Borelj nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, koji je takođe pozvao na mirno rešenje, što je ponovio i nakon sastanka koji je usledio sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. U danima novog talasa diplomatskog „aktivizma“, a dok se specijalni izaslanik Miroslav Lajčak sprema za put u Vašington, i Vučić i Kurti su spuštali zahteve za održavanje tog sastanka. Evropska komisija je saopštila da na krizni sastanak upriličen iz potrebe za deeskalacijom obojicu zvaničnika poziva bez njihovih preduslova, Vučić je prvobitnu odluku da je briselski dijalog mrtav pretočio u mogućnost razgovora samo na „nekom“ tehničkom nivou, a Kurti je zahtev da se policajci puste na slobodu u mogućnost da razgovara, ako ih oficir za vezu Jetiš Jašari tokom posete zatekne u dobrom stanju. „Kad budem imao podatke iz ove posete trojici naših policajaca koji su taoci u Srbiji kao osveta za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu - doneću odluku i dati saopštenje“, kazao je. Nije Kurtijeva zanesenost idejom reciprociteta jedini mogući razlog takvog tumačenja - da su uhapšeni pripadnici njegove vlade sada zapravo zalog za svojevrsnu razmenu s uhapšenim Srbima. Čak i da nije bilo nikakvog mamca koji su naivno zagrizli kosovski policajci, oni su upali na zabranjenu teritoriju naoružani. I minimum razloga za njihovo puštanje na slobodu moralo bi biti puštanje zatočenih Srba, čiji branioci tvrde da su sve odluke i presude donete unapred i da pred kosovskim sudovima, koji su isključivo u službi politike, ne postoje argumenti, odbrane, propisi ni pravda. No, to nije ušlo na listu zahteva kojima je srpska strana pokušala da uslovi nastavak dijaloga, na kojoj je makar u prvim izjavama ostalo povlačenje svih policijskih snaga Prištine sa severa i povlačenje albanskih gradonačelnika iz četiri opštine sa srpskom većinom. „Ovde smo da zatražimo oslobađanje Radoša Petrovića, Dušana Obrenovića, Miluna Milenkovića Luneta, Nemanje Vlaškovića, Milovana Božovića, Slađana Trajkovića i našeg kolege medicinskog tehničara Dalibora Spasića“, kazala je Ivana Stoisavljević, glavna medicinska sestra KBC Kosovska Mitrovica, na poslednjem mirnom protestu građana u Zvečanu, u nedelju, 18. juna. „Svi navedeni su prebijani i hapšeni isključivo jer pripadaju srpskoj nacionalnosti, a sa ciljem da se kod Srba ulije strah i nesigurnost, da se osećaju nebezbedno i da ne vide dalju perspektivu ni za sebe, ni za svoju decu na prostorima na kojima su vekovima“, rekla je Stoisavljević. Istog jutra uhapšen je i dvadesetosmogodišnji Uroš Vukašinović u Leposaviću, inače zaposlen u MTS, pa je Stoisavljević dodala da se svi građani pitaju ko je sledeći. „Ovom prilikom želimo da se obratimo i domaćoj i svetskoj javnosti, predstavnicima međunarodnih institucija, Kforu, Euleksu, OEBS-u, svim ljudima dobre volje u Srbiji i svetu da nas zaštite od Kurtijevog terora i da se Srbi oslobode. Tražimo da se Srbi oslobode, a od Srbije da nas zaštiti, da se specijalci sa dugim cevima i oklopnim vozilima povuku iz naših opština sa severa kako bismo mogli da se vratimo normalnim tokovima života.“ Svi koje je ova predstavnica građana pomenula privedeni su zbog učešća na nekom od protesta povodom postavljanja albanskih gradonačelnika u srpske opštine. Terete se za napad na novinare, izazivanje nereda ili čak terorizam. Jedan od vođa protesta povodom hapšenja Miluna Milenkovića Luneta, na kome se skandiralo „izdaja“, protiv vlasti u Beogradu i protiv Aleksandra Vučića, Nebojša Jović saopštio je da se povlači iz politike, jer mu je sa „vrha“ zaprećeno porodici. Ovaj predstavnik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, kazao je u intervjuu agenciji Beta da je Srpska lista izgubila kredibilitet i da više ne može da predstavlja srpski narod na KiM, te da je posle svakih barikada i svakog sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost, Srbima bivalo sve gore zbog odluka Beograda. A Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina“ podseća da je do eskalacije došlo zato što je „10.000 građana“ Vučić povukao na miting u Beogradu, 26. maja. Kosovska vlada zabranila je uvoz srpske robe i prelazak kamiona sa srpskim registarskim oznakama (u jednoj od reakcija na hapšenje trojice u Raški), pa se napetost prenela i na administrativne prelaze i okolinu. Vozači zaustavljenih kamiona blokirali su puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak i ne dozvoljavaju prolaz vozilima, sem putničkim, sa kosovskim i stranim tablicama. Pa, ipak, portparol Evropske komisije je, u ponedeljak, dan po prebijanju maloletnika, dva dana po hapšenju Vukašinovića, otpočinjanju blokade puteva i dok traju svakodnevni protesti Srba, kazao da „već nekoliko dana nema novih tenzija“. Od Stanovog opisa situacije dok poziva na razgovor o navodno preko potrebnoj deeskalaciji zanimljivija je bila jedino potreba i način na koji je Vučićev „prijatelj“ (i partner iz Otvorenog Balkana) Edi Rama odlučio da zapreti da će se odnos dve zemlje koliko ove nedelje vratiti na staro zahlađenje ukoliko Srbija ne pusti kosovske policajce iz pritvora. Kurtiju je sunarodnik poručio da izađe iz „ljudske samoizolacije“ da ne bi izgubio sever Kosova i doveo do povratka važnosti Kfora na tom delu, odnosno stvaranja „Kfor republike“, dobro razumevši da se vlada u Prištini vodi maksimalističkim ciljem koji je građanima postavila kao minimum za zaokruživanje državnosti - uspostavljanje potpune kontrole na severu, kao i da upravo to Srbi žele da izbegnu. Ramu, međutim, ne uznemirava ni minimum uslova za bezbednost u kojima Srbi žive, pa naravno i namerno previđa da je veće prisustvo Kfora u datim okolnostima, iako ne garant, jedina mogućnost za to. Dilema je da li „izolacija“ baš može biti samovoljna, ako zemlje Evropske unije, počev od Nemačke, nisu želele da se pridruže oštrim kritikama i pretnji sankcijama koje je na račun Kurtijev uputio Vašington, pa ih ubrzo porekao. Povodom zabrane ulaska robe iz centralne Srbije i drugih mera, recimo, Eskobar je rekao da treba da budu ukinute, jer ograničavaju slobodu kretanja i pravno su neosnovane i antievropske, ali je istovremeno odgovarajući na pitanje o kritikama Prištini uveravao da „su svi potezi Vašingtona u poslednjih 90 dana bili u korist Kosova“. Građani koji skoro svakog dana protestuju, najčešće povodom vesti o nekom novom hapšenju, sa svojih terasa snimaju noćno patroliranje kosovskih specijalaca i svakodnevno strepe od novih vesti, bili su toga svesni i dok je u Beogradu trajalo jednonedeljno čuđenje i povremeno oduševljenje zbog američke pohvale Srbije. Kao dečak koji je vikao „vuk“, predsednik Srbije delovao je u svom poslednjem obraćanju građanima - besan na svoje partnere i bez aduta ka njima, ali oslobođen odgovornosti da pod bilo kakvim unutrašnjim javnim pritiskom zaustavi nasilje i nad Srbima na KiM, jer njega naprosto nema. Dragana Pejović