Institut Vinča u slučaju Iđoš nije poštovao mere zaštite od zračenja

Povodom mog članka Anatomija jednog akcidenta objavljenog u NIN-u od 22. juna 2023, u prošlom broju NIN-a je u ime Instituta Vinča reagovao pomoćnik direktora dr Slavko Dimović, tvrdeći da u mom članku postoji „niz neistina“ koje su „bez ikakvih profesionalnih i stručnih kriterijuma“. A zatim nijednu od tih „neistina“ nije demantovao, već je pravdajući (svoje) postupke izneo, po mom mišljenju, par problematičnih stavova, o kojima će biti reči u ovom tekstu. Ja sam napisao da su radnici Instituta otišli sa mesta akcidenta u Iđošu, znajući da neće biti adekvatne zamene i tako ostavili radnike Zavoda za zavarivanje da se dalje sami snalaze sa jakim radioaktivnim izvorom, koji nije bio stavljen pod regulatornu kontrolu. Kolega Dimović misli da je to „dobra praksa“, a ja mislim da je neprofesionalno i neodgovorno. U sanaciji akcidenta su učestvovali Zavod za zavarivanje, Institut Vinča i Direktorat za nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost Srbije. Kolega Dimović sada tvrdi da im je zadatak bio da izoluju „određenu količinu zemlje koja u sebi sadrži izvor zračenja, što je i urađeno“. Malo je to nejasno, jer je izvor i pre nego što su došli bio u nekoj „određenoj količini“ zemlje. Sa druge strane, u izveštaju Direktorata iz 2021. piše da je Institut angažovan od strane Zavoda za zavarivanje „za saniranje vanrednog događaja, pronalaženje izvora“ i posebno – „njegovo stavljanje pod kontrolu“ – što nije urađeno! U slučaju akcidenta, tj. vanrednog događaja, dok god traje, neophodno je obezbediti profesionalnu zaštitu od zračenja. To su osnovni principi koji nikako nisu smeli da promaknu istoimenoj Laboratoriji Instituta. Ova primedba nema veze sa time što se kolega Dimović nije nikada bavio zaštitom od zračenja, iako je bio direktor Laboratorije Instituta, i to baš u vreme pomenutog akcidenta u Iđošu. Da se slučaj Iđoš desio u vreme kada sam ja bio direktor Laboratorije Zaštita Instituta Vinča, bio bih u jako velikom problemu, jer tada nismo imali regulatorno telo, koje danas postoji u obliku Direktorata. I to je u suštini jedina tanka nit koja bi donekle mogla da relativizuje odgovornost Instituta, jer bi na nekom zamišljenom suđenju predstavnik Instituta mogao da izjavi da je napustio mesto akcidenta u veri da je Direktorat obezbedio odgovarajuću zamenu; drugim rečima, da prebaci odgovornost na njih. Zato i nisam napisao da bi ozračeni radnici Zavoda za zavarivanje mogli da razmisle da tuže Institut. Pomenuo sam samo Zavod i Direktorat. Institut za akcident optužuje Zavod za zavarivanje, zato što su njegovi radnici bili „nestručni i nesavesni“. Ta izjava u najmanju ruku nije korektna, jer da Zavod tako radi, gubio bi izvore svakog dana. Za neupućene, treba reći da se dešava, istina ne često, da se radiografski izvori izgube tokom rada. Upravo zbog toga se i prave unapred planovi mera u slučaju „vanrednih događaja“ – ali ne u Programu zaštite od zračenja već nedostajućoj Analizi sigurnosti, zbog čega sam i stavio pod sumnju licencu koju je Direktorat dao Zavodu. Što se tiče internih procedura Zavoda, verujem da je među prvima bila – hitno pozvati Laboratoriju Zaštita, što su radnici Zavoda i uradili. A šta su uradili radnici Instituta? Došli i otišli, iako je izvor još uvek bio negde u blatu, ostavljajući svoj licencirani kombi „nestručnim i nesavesnim“ radnicima Zavoda. Institut tvrdi da su radnici Zavoda primili enormne doze zračenja jer su „izvesno vreme proveli u neposrednoj blizini“ jakog izvora, pri čemu kod sebe „nisu imali nijedan instrument kojim bi registrovali povišen nivo zračenja“. To su nove informacije koje posle dve godine sada prvi put čujemo – a na osnovu kojih je neko već trebalo da odgovara. Ali, o tome u Izveštaju Direktorata nema ni reči, kao uostalom ni u njihovom godišnjem izveštaju za 2021. Prema toj verziji, odlazak Instituta sa lokacije nema veze sa ogromnim dozama koje su primili radnici Zavoda. Ovo se ne poklapa sa izveštajem Direktorata, ali ni sa izjavama svedoka, koji opisuje kako se ta „određena količina zemlje“ koju je ostavio Institut, morala svoditi na još „određeniju“ – uz nekontrolisano ozračivanje radnika Zavoda/Konvara(?). Citiram CINS: „Iz tog blata se po 200 grama zemlje vadilo i stavljalo u kofe u kojima se nosi beton“, objašnjava Radoslav. „Pratilo se na aparatima koji očitavaju zračenje. ‘U ovoj nije, u ovoj nije… u ovoj jeste, sklanjaj se.’ (…)“. Uzgred, moram reći da je inspektor Janjić napisao detaljan i u suštini vrlo dobar izveštaj, koji je na žalost Direktorata mogao da pročita i neko drugi osim novinara. Institut tvrdi da „nijednog momenta akcident nije zbog delovanja Instituta Vinča bio ostavljen bez dozimetrijske kontrole, jer je upravo Zavod za zavarivanje… imao uslove za konstantno vršenje i kontrolu dozimetrije“. Isti onaj „nestručni“ i „nesavesni“ Zavod? Ne samo da znaju da vare, nego rade i „kontrolu“ dozimetrije. Pre nego što završim, da raspravimo pitanje o „nivou propisanog parcijalnog ograničenja doze… u okviru odobrene prakse“, jer mi se spočitava kao da priželjkujem da dozimetristi Laboratorije Instituta prime „dozu zračenja iznad one propisane Zakonom“. Na engleskom se taj termin kratko zove dose constraints i nema nikakve veze sa zakonskim granicama doza, već sa procenom oficira za radijacionu sigurnost, koji za konkretnu praksu procenjuje graničnu vrednost koja može biti premašena ukoliko to situacija na terenu zahteva – što je upravo bilo u slučaju Iđoš. Prema Izveštaju, doze dozimetrista su varirale od 0,03 do 2,33 hiljaditih delova Sv (siverta), pa pitam zašto osam od 12 dozimetrista, koji su primili relativno male doze zračenja, nije ostalo da pomogne u saniranju akcidenta, koji se dešava jednom ili nijednom u toku nekoliko godina? Tako bi sprečili da radnik Zavoda primi oko 960 istih tih hiljaditih delova Sv. Piscima institutskog dopisa bih savetovao da pažljivije pogledaju definiciju pojma dose constraints, koja je detaljno izložena u dobro poznatoj publikaciji GSR Part 3, IAEA 2014. Jagoš Raičević ekspert Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, bivši direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja Instituta za nuklearne nauke Vinča i v. d. direktora JP Nuklearni objekti Srbije