Cene osnovnih proizvoda rastu duplo brže od plata i penzija

Čekajući bolje sutra, koje im vlast neprekidno obećava, građani danas žive osetno lošije nego juče. I svakog dana u svakom pogledu sve više - nazaduju. Dok predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali tvrde da je Srbija na dobrom putu i da će već za dve godine prosečna zarada dostići 1.000, a penzija 430-440 evra, istraživanje NIN-a je pokazalo da se za prosečnu platu i penziju u maju 2023. u prodavnicama moglo pazariti za skoro petinu manje istih proizvoda nego u maju 2021. Analizirajući podatke o najprodavanijim proizvodima i kretanju njihovih cena, koje su za potrebe ovog istraživanja dostavila tri velika trgovinska lanca, jedan domaći i dva strana, NIN je ustanovio da je realna inflacija, ona koju građani osete na sopstvenoj koži, kada plaćaju račune na kasama prodavnica, mnogo veća od zvanične. Konkretno, u maju 2021. je korpa sa 100 proizvoda koje građani najčešće kupuju u jednom trgovinskom lancu koštala 13.589 dinara, a u maju ove godine 20.136 dinara. Za istih 100 proizvoda im je, dakle, danas potrebno 48,2 odsto više novca. U tom periodu zvanična inflacija bila je skoro upola niža, „samo“ 26,7 odsto, jer su potrošačke cene, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku između maja 2021. i 2022. povećane 10,4 odsto, a u narednih 12 meseci još 14,8 procenata. S obzirom na to da je, takođe prema zvaničnim podacima, prosečna plata u međuvremenu povećana za 27,4 odsto (sa 64.948 na 82.769 dinara), a prosečna penzija za 28,7 odsto (sa 29.391 na 37.821 dinar), moglo bi se zaključiti da plate i penzije rastu, doduše neznatno, brže od cena. Ili da bar ne zaostaju za njima. Đavo se, međutim, krije u detaljima, jer su znatno više od proseka poskupeli upravo artikli koje građani najčešće pazare. NIN-ovo istraživanje pokazalo je da je korpa sa 20 najprodavanijih proizvoda u drugom velikom trgovinskom lancu u maju ove godine koštala 5.669 dinara. Isti ti proizvodi na istom mestu mogli su u maju 2021. da se pazare za 3.974 dinara. Račun za istu korpu, dakle, za samo dve godine povećan je za 1.695 dinara ili za 42,6 odsto. I tu se dolazi do suštine, jer su i prema zvaničnim podacima RZS, cene hrane u Srbiji u poslednja 24 meseca povećane najpre za 16,2 a potom za još 24,5 odsto. Ukupno, dakle, 44,7 odsto. Za većinu građana, koji lavovski deo primanja koriste za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, to je prava mera inflacije. Manje-više slična je situacija i u trećem trgovinskom lancu, jer su cene većine od 50 najprodavanijih artikala rasle značajno brže od plata i penzija. Samim tim pala je i kupovna moć stanovništva, a sa manjom kupovnom snagom teško je kupovati više i živeti bolje. Pad standarda, uostalom, registrovala je i zvanična statistika i najbolje se ogleda u padu prometa robe u trgovini na malo u stalnim cenama, koji je u maju ove za 6,2 odsto bio manji nego u maju prošle godine. Još gore je što maj nije bio izuzetak, jer je pad prometa primetan od početka godine - u prvih pet meseci 2023. bio je za 4,9 odsto manji nego u istom periodu lane. A teško da je i moglo biti drugačije. NIN-ovo istraživanje pokazalo je da se za prosečnu aprilsku platu u maju u jednom trgovinskom lancu 2021. moglo kupiti 928 kilograma crnog luka, a 2023. nije moglo ni 460 kilograma luka. Iako je plata tada bila za 17.821 dinar manja nego što je sada, njena kupovna moć je mnogo manja. Pre dve godine u toj trgovini sa prosečnom platom moglo je da se pazari 1.082 kilograma crvenog krompira (ove godine jedva 552 kilograma), 185,6 kilograma kačkavalja (sada 118 kilograma), 499 pakovanja od litar i po svežeg mleka (sada samo 376 pakovanja), 118 kilograma svinjskog buta bez kostiju (danas nije dovoljna ni za 92 kilograma), 464 pakovanja od po 10 jaja (sada 345)… Pre samo dve godine sa prosečnom platom mogao je da se kupi 101 litar jogurta više nego što može sada (541 prema 436 litara), ili 66 kantica pavlake od 700 grama (325 prema 259), 75 kilograma paradajza (406 prema 331), 48 kesica kafe od po 200 grama (260 prema 212), 226 pakovanja od po pola kilograma belog rezanog hleba (1.225 prema 1.009)… Od 100 najprodavanijih artikala u maju ove godine, u protekle dve godine, cene čak 73 proizvoda su rasle brže od prosečne plate i penzije. Uz to, cene još 17 artikala, uglavnom piva i bezalkoholnih pića su rasle tik nešto sporije od zarada, u rasponu od 20 do 27 odsto, dok su značajno manje od primanja građana povećane samo cene dve vrste voća, jabuka (10 odsto) i mandarina (4,8 odsto). S druge strane, čak šest proizvoda – četiri vrste povrća, sveži kvasac i kačkavalj - poskupelo je u poslednja 24 meseca za više od 100 odsto, što se najbolje može uočiti na info-grafici u prilogu. Poskupljenja većih od 100 odsto bilo je i u drugom trgovinskom lancu. I na njegovim rafovima neslavni rekord sa rastom cena od čak 350 odsto drži crni luk, a slede mladi beli krompir (142,9 odsto), limun (100 odsto), krastavac (80 odsto) i šećer kristal (70,7 odsto). Nešto „umereniji“ tempo imale su cene u trećem trgovinskom lancu, u kojem je na prvom mestu paradajz (poskupeo je u međuvremenu za 81,7 odsto), beli krompir (79,7 odsto), svinjski but bez kostiju (77 odsto), svinjska plećka (76 odsto) i šećer 60 odsto. Zvaničnike ovi podaci, po svemu sudeći, mnogo ne uznemiravaju. Predsednik Vučić i dalje širi optimizam. Nedavno je, gostujući na TV Prva, izjavio da je za prvih šest meseci u budžetu bio planiran deficit od 95,7 milijardi, a da je ostvaren suficit od 14,5 milijardi dinara. „U plusu smo 130 miliona, umesto da budemo u minusu 880 miliona evra i to je dobra vest, jer to potvrđuje da imamo novca za povećanje plata prosvetnih radnika i medicinskih sestara za 5,5 odsto od 1. septembra ove i najmanje 10 odsto od 1. januara naredne godine i za povećanje penzija od 5,5 odsto 1. oktobra i 14,6 odsto od 1. januara. Kumulativno, to je značajno više od 20 odsto, a ako uračunate i prethodna povećanja, to je kumulativno za dve godine povećanje od oko 55 odsto, najveće u istoriji Srbije za dve godine“, izjavio je Vučić, po čijim će rečima inflacija u decembru biti oko osam do 8,5 odsto. „I vidite da pada“, poručio je Vučić. U prodavnicama, međutim, to niko ne može da vidi. Naprotiv. Pri tome cene hrane kod nas rastu brže od većine drugih proizvoda. A da su građani počeli da štede i na hrani svedoči i podatak da je u trgovinama na malo u maju u stalnim cenama prodaja hrane, pića i duvana bila za čak 7,6 odsto manja nego 12 meseci ranije. I to može da se smatra direktnom posledicom prekomernog poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Ono što takođe pada u oči je da se to dešava baš u vreme kada cene hrane u svetu padaju. Junski Indeks cena hrane, koji svakog meseca objavljuje FAO (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu) pao je na 122,3 poena i bio je za 23,4 odsto manji nego u martu 2022, kada je, zbog rata u Ukrajini, dostigao rekordni nivo. Trenutno je FAO Indeks cena hrane skoro na istom nivou na kom je bio pre dve godine – u maju 2021. bio je 127,1 poen, za 3,9 odsto veći nego što je sada. A u Srbiji malo koji prehrambeni proizvod u tom periodu nije poskupeo za bar 10 puta veći procenat. Istine radi, nije samo Srbija suočena sa padom standarda. I u zemljama evrozone, prema najnovijim podacima Evrostata, obim maloprodaje u maju je za tri odsto manji nego u istom lanjskom mesecu. Ako je za utehu, ima i gorih od nas, jer je u nekim zemljama promet pao u rasponu od 9,6 odsto (Estonija) do 13,4 odsto (Slovenija). Ali, ima, i mnogo boljih, u kojima ne samo da promet nije pao, već je povećan od 3,3 (Malta) do 7,3 odsto (Španija). Ono što nas još razlikuje od tog dela sveta je što je ovde promet u maju bio manji nego u aprilu, dok je tamo dalji pad, bar ako je suditi po poslednjim podacima, zaustavljen. U Srbiji još nije i ostaje da se vidi kada će se to desiti. Uz to, jedna od ključnih razlika je i što je u evrozoni u poslednjih godinu dana prodaja osnovnih namirnica smanjena za 3,5 a kod nas za 7,6 odsto, tako da je taj pad kod nas bio mnogo snažniji. O tome da nema govora o značajnom rastu standarda, uprkos „rekordnim“ platama i penzijama, svedoče i zvanični podaci da su lane prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili 78.393, a izdaci za ličnu potrošnju 78.678 dinara, tako da je u proseku svako domaćinstvo svakog meseca bilo u minusu 285 dinara. U poređenju sa tri prethodne godine, moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje, jer su 2019. izdaci bili za 219 dinara veći od prihoda, 2021. za 169 dinara, a za 2020, zbog pandemije, ne postoje podaci. Poseban je problem što je vlast u Srbiji računala da će upravo rast domaće potrošnje biti jedan od ključnih motora budućeg privrednog rasta. Nažalost, on je očito „zaribao“, pa je rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine bio samo 0,7 odsto i teško da će ove godine biti veći od dva odsto. To je nedavno, tokom posete Beogradu, uočila i misija MMF-a. Uz konstataciju da je inflacija „i dalje znatno iznad cilja“, MMF smatra da borba protiv nje zahteva „strožu monetarnu politiku, koja će najverovatnije zahtevati dalje povećanje referentne kamatne stope NBS“ i zato očekuje da će privredni rast u 2023. pasti na dva odsto, „pošto stroža monetarna i fiskalna politika, još uvek visoka inflacija, slaba spoljna tražnja i pooštravanje globalnih finansijskih uslova utiču na privrednu aktivnost“. Za razliku od privredne aktivnosti, koja lagano gubi tempo, za cene se to, nažalost, ne bi moglo reći. Tim pre što se Vlada, potpisujući novi aranžman sa MMF-om, obavezala da će „bar za 10 odsto“ povećati cene gasa i „bar za osam odsto“ cene struje 1. novembra ove i 1. maja naredne godine. U međuvremenu vlast je odlučila da iz „helikoptera“, po računici Fiskalnog saveta, baci još oko 550 miliona evra, tako da ni tako kreirana tražnja sigurno neće doprineti smirivanju inflacije. A istraživanje NIN-a pokazalo je da u toj trci najviše gube upravo građani. U čije ime vlast navodno sve radi. Možda bi zato bilo dobro da i oni ponekad odu na godišnji odmor i da ne rade – ništa. Problem je samo što onaj koji o svemu odlučuje, mrzi odmor. Milan Ćulibrk