Rajko Mitić srpske ekonomije

Formalni deo biografije je impresivan: član kabineta nekoliko vlada, osnivač i urednik uticajnih makroekonomskih biltena, pregovarač s MMF-om, savetnik predsednika Vlade ili Republike, član Saveta guvernera NBS. Sve to u karijeri dugoj više od pedeset godina. Kao što mu nije ništa značilo kada se neko krije iza pozicije ili titule, tako ni sam nije isticao funkcije na kojima je radio. Imao sam utisak da mu je samo važno da ima podatke, papir i zainteresovane za njegove rezultate, a da li će to biti uže društvo u kući u Zemunu ili skup vodećih domaćih i stranih ekonomista i zvaničnika – bilo mu je nebitno. Istraživačka iskra se nije gasila. Prošlosti se doticao kada je želeo da ispriča poneku zanimljivu i poučnu priču. A bilo je ih zaista mnogo. Milki Planinc je rekao da će država bankrotirati ukoliko se nešto ne promeni, za Antu Markovića je izračunao kurs od sedam dinara za nemačku marku, bio je prisutan kada je Oskar Kovač izašao iz vašingtonske sobe za pregovore jer MMF u tom trenutku nije imao osobu koja može da donese odluku, s Dragoslavom Avramovićem sporio se oko sistemskih promena… Uvek sa stavom koji zavisi od podataka a ne od sagovornika, uvek sa istim analitičkim pristupom, bez obzira na to ko je sa druge strane - student, novinar ili predsednik države. Moglo se učiti od njega, ali i posredno iz iskustava mnogih ljudi koji su krojili sudbinu ove zemlje. Može se slobodno reći da je Stojan Stamenković bio rodonačelnik savremene domaće analitičke škole. Iz njegovog šinjela iznikli su ne samo aparati za objektivno praćenje ekonomskih tokova, već i veliki broj ekonomista koji su u prethodnih tridesetak godina tumačili našu, najčešće tmurnu, stvarnost. Primio me je još kao studenta u Institut ekonomskih nauka, u MAP-ovu radionicu, gde su već bili Milena Jovičić, Saška Pošarac, Gordana Vukotić Cotič, Marina Mladenović Komatina, Davor Savin, Miladin Kovačević, Srđan Bogosavljević, Branko Hinić, Miroslav Zdravković. Tim se menjao, neki su napuštali redakciju, a pridružili su se Ivan Nikolić, Boško Živković, Veselin Pješčić, Tijana Milojević, Miroslav Marinković, Milan Kovač. Toma Popović je Stoletu dao potpunu autonomiju za vođenje tima i biltena, da bi, nakon Tomine smrti, posao bio nastavljen u MAT-u, pri Ekonomskom institutu. Znalo je sve da pršti na redakciji, a kako i ne bi, ponekad se to prenosilo i na konferenciju za novinare. Zanimljivo je da iz toga nikad nije proizašlo ništa loše, samo razumevanje da je normalno imati različite stavove, a i da je strast sastavni deo tog posla. Stole je odlično i lako pisao. Čak je na početku MAP-a, pre računara, govorio i snimao svoje tekstove, da bi neko to u Institutu skidao i prekucavao. Moguće da je tako brusio taj jasan i logičan sled misli koji ga je krasio do samog kraja. Cenio je slobodu i čoveka. Tražio je tržišna rešenja, zalagao se za manju državu i reforme („jedina koja kod nas uspeva je reform torta“). Podržavao je promene, mlade ljude, prihvatao je nova tumačenja i rešenja. Jednom prilikom mu je, nakon što je u važnom trenutku prezentovao stavove Instituta ekonomskih nauka, Toma Popović šapnuo: „Stole, majstore!“ Voleo je Stole da se u priči vraća na taj trenutak, čini mi se iz dva razloga: prvi je neprekidna potreba da se dobije potvrda da ne greši u vazda nesigurnim makroekonomskim vodama, a drugi je što je ekonomiju shvatao kao zanat - dobar majstor procenjuje pravo stanje i predlaže rešenje, imajući u vidu troškove i efekte i, što je najvažnije, da sve to „drži vodu i kad majstori odu“. Sportskom terminologijom - a sport je mnogo voleo i pratio - Stole je bio i igrač i trener. Prvi kada treba „zaorati“ (upustiti se u složenu računicu), jednako hrabar kada treba otvoriti prostor i prepustiti drugima da se iskažu u oblasti za koju su se specijalizovali. Rajko Mitić naše ekonomije. S pokrićem ponosan na decu, Snešku i Bobana, i na unuke, pridružio se svojoj Dragani. Nakon njene nedavne smrti, to više nije bilo to - izgubio je prvog i najvažnijeg sagovornika i saputnika. Čekaju ga Toma, Boško i Davor. Kakva ekipa, ne sumnjam da će ponovo sve da pršti. Vladimir Vučković predavač u Mokrogorskoj školi menadžmenta, nekadašnji urednik MAT-a i član Fiskalnog saveta