Neverbalne komunikacije

Prve dane jubilarnog 30. festivala evropskog filma na Paliću obeležilo je nekoliko događaja, a među vrhuncima su svakako uručenje nagrade „Aleksandar Lifka“ glumcu Bogdanu Dikliću iz ruku prošlogodišnjeg dobitnika Dušana Kovačevića, kao i fokus na kinematografiju jedne zemlje, a ove godine to je susedna Severna Makedonija, čiji vibrantni razvoj godinama pratimo. U pratećem programu kojim se predstavljaju ostvarenja ove kinematografije nalaze se Iscelitelj Gjorčea Stavreskog iz 2017, Čisto ljudski Igora Ivanova iz 2020, Sestre Dine Dume iz 2021, Snežana na kraju mora umreti Kristijana Risteskog, Najsrećniji čovek na svetu Teone Strugar Mitevske i Mimi Darijana Pejovskog, svi iz prošlogodišnje produkcije. Glavni takmičarski program predstavlja ostvarenje Preeksponirano mlade Eleonore Veninove, u kojem glavne uloge igraju i ovdašnjoj publici poznate glumice Kamka Točinovska i Sara Klimoska. Kamerna drama prati fotografkinju Anu i njenog supruga Filipa, kojima se u letnjikovcu naruši mir dolaskom Maje, ćerke njihovih dugogodišnjih prijatelja. Jedne noći, kada se Maja vrati u kuću prekrivena krvlju, Ana i Maja dele neobičan trenutak intimnosti, kojim se otkrivaju brojne neizrečene stvari... „Priču sam počela da pišem iz ličnog iskustva, ali i iz iskustava nekih mojih prijatelja“, kaže nam Eleonora Veninova. „Onda sam ta različita iskustva pomešala i postavila tri lika. Glavni lik, Maja, bio je meni i godinama i emotivno najbliži, i htela sam da progovorim o toj njenoj unutrašnjoj borbi. Ali kako sam razvijala priču, postajala sam sve zainteresovanija za Anu i Filipa i njihovu ljubavnu priču, koja je prepuna tajni, neraščišćenih odnosa i nerazumevanja.“ A tokom procesa razvoja, produkcija je podržana i u Srbiji na manjinskom konkursu Filmskog centra Srbije, gde su se autorki priključili najpre Gorana Jovanović sa kojom je radila na scenariju, zatim Jelena Maksimović koja je bila konsultant u montaži i na kraju i koloristi, koji su uradili postproduciju slike. „Kada je snimanje trebalo konačno da počne, zadesila nas je pandemija. Taman sam dočekala snimanje i onda sam morala da otkažem, što me je frustriralo. Čim smo izašli iz tog prvog zaključavanja, odlučila sam da snimam, jer nisam mogla više da čekam. Tako smo, pod vrlo kontrolisanim uslovima, počeli da snimamo u julu 2020. Osećala sam da kako vreme prolazi, sve sam udaljenija od materijala i stalno sam nešto menjala, tako da više nije bilo mesta čekanju.“ Priča o ljudima zatvorenim u jednom prostoru što pokreće lavinu narativa, dosta podseća na stil Mihaela Hanekea. „To je tačno“, slaže se s nama Eleonora. „Haneke je bio jedna od referenci, to mi je omiljen reditelj. Volim da gledam kako radi u zatvorenim prostorima i kako gradi napetost s malim brojem likova. Ali takođe, bio je i film Turista Rubena Estlunda. Lično, jedan od omiljenih reditelja mi je Dejvid Linč, čija se estetika razlikuje od svega što znamo. Takođe volim i klasične filmove.“ A drama nastaje onog trenutka kada se devojka Maja u filmu poseče na staklo. Tek ta prolivena krv otvara prostor sasvim novim odnosima među likovima. „Ta posekotina bila je od samog početka, još kad sam počela da razvijam priču. Želela sam da se prikaže u filmu, jer je to nešto što pokazuje glavnu junakinju ranjivom. Ali, takođe, njeno ranjavanje budi u glavnim likovima nešto drugo, tu neostvarenu roditeljsku želju, koju oni različito doživljavaju. A istovremeno, taj rez, to ranjavanje, jedna je vrsta njene inicijacije mlade devojke u svet odraslih.“ Radnju filma seku podnaslovi, kojima započinju poglavlja u kojima se nadalje razvijaju odnosi u letnjikovcu. Zanimljivo, Eleonora Veninova je naslovila svako poglavlje po različitim oblicima neverbalne komunikacije, čime je htela tu dramu da potcrta. Svi podnaslovi dosta su čudni: „Proksemiks je kako se snalazimo u prostoru, vokaliks je ono specifično što koristimo u govoru, haptiks je način na koji se dodirujemo, kronemiks se odnosi na vreme i protok vremena, kineziks su pokreti tela... Sve to se tiče neverbalne komunikacije, ali mnogi od tih termina se tiču i procesa koji se koriste u umetnosti fotografije, kojom se bavi glavna junakinja.“ I dok priprema novi film, Eleonora Veninova i njen producent Goce Kralevski koji je takođe boravio na Paliću, putuju sa ovim ostvarenjem i nakon Kaira prošle godine u novembru gde je film premijerno prikazan, a zatim i Indije, Italije, Poljske... očekuju ih i druge filmske smotre koje su u planu. Dragan Jovićević