Jedan pojas i mnogo puteva

Ispraćajući odlazeću ambasadorku Kine u Beogradu Čen Bo, rečima da će njeno ime ostati upisano zlatnim slovima u istoriji kinesko-srpskih odnosa, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dodao je i to da su kineske kompanije zainteresovane da u Srbiji grade još dve brze saobraćajnice: Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kao i Bački Breg – Srpska Crnja, ne navodeći detalje. Ipak, pravac Beograd – Zrenjanin – Novi Sad nije nikakva novost, već put čija gradnja se najavljuje godinama, a rokovi za početak izgradnje redovno pomeraju. Od prvog pominjanja, kada se govorilo da će to biti auto-put dug oko 105 kilometara i pregovora sa Kinezima o njegovoj izgradnji vrednoj nešto više od 500 miliona evra, prošlo je više od pet godina. Ali, uprkos stalnim obećanjima da će on brzo biti izgrađen, kao i Memorandumu o razumevanju i izgradi planske dokumentacije, koji je tadašnja ministarka Zorana Mihajlović još početkom 2020. potpisala sa predstavnicima kineske kompanije Čajna Šangdong, to se nije desilo. Najavljivano je u međuvremenu i potpisivanje ugovora sa istom kompanijom, da bi nadležno ministarstvo pre dva meseca raspisalo tender za izradu nove planske dokumentacije, pošto se očigledno menja trasa puta, a početak njegove izgradnje pomeren je za 2024. Pomenute brze saobraćajnice za čiju izgradnju su zainteresovane kineske kompanije samo su mali delovi u mozaiku kinesko-srpske infrastrukturne saradnje koja traje više od deceniju, ali se poslednjih godina naročito zahuktava. NIN je istraživao koje to putne pravce kineske kompanije grade trenutno u Srbiji? Koliko se poštuju utvrđeni rokovi, kao i kako je Srbija finansirala izgradnju puteva koje grade kineske kompanije? I dok pomenuti put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, iako se početak izgradnje najavljuje već gotovo šest godina, nije ni počeo, na deonici auto-puta „Miloš Veliki“, od Preljine do Požege, radovi se uveliko izvode, ali se rokovi za završetak izgradnje stalno pomeraju. Prema najnovijim informacijama, resorno ministarstvo na čijem je čelu Goran Vesić nedavno je moralo da produži ugovor o nadzoru na ovoj deonici, pošto tih 30,9 kilometara puta neće biti izgrađeno u roku u kojem je planirano, odnosno do kojeg važi ugovor. Tako je novi ugovor sklopljen do kraja juna naredne godine, a cena nadziranja povećana sa 966 miliona na 1,4 milijarde dinara. Podsećanja radi, izgradnja ove deonice počela je maja 2019, pošto je prethodno ugovoreno da glavni izvođač bude kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšn kompani (CCCC). Vrednost izgradnje je 450 miliona evra, a Srbija se za toliko zadužila kod kineske Eksim banke koja kreditira ovaj neimarski poduhvat. Završetak ovog dela puta „Miloš Veliki“ najavljivan je za dve i po godine, da bi se rok onda stalno pomerao. Kada je, kao novopečeni ministar građevinarstva, Tomislav Momirović kao svoj prvi radni zadatak u Vladi Srbije izabrao obilazak radova na ovoj deonici, čvrsto je ustvrdio da će oni biti gotovi do kraja 2021, navodeći da je za to dobio potvrdu izvođača radova. Kasnije, u proleće te godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić isticao je da za njega tada nema važnije stvari do one da deonica Preljina – Požega bude gotova „do Svetog Nikole“, tačnije do 19. decembra 2021, da bi od direktora CCCC dobio obećanje da će to biti do Božića 2022. Reterirao je predsednik već u leto 2021, ističući u jednoj emisiji kako će u ovom roku biti završen deo od Preljine do Pakovraće, što je trećina ukupne deonice, a obećanja o završetku nastavila su da se pomeraju uobičajenim tempom. Deonica i dalje nije gotova, novi rok je očigledno polovina naredne godine, iako je prema prvim najavama nadležnih iz davne 2018. njome trebalo da se saobraća još pre tri godine. Kineske kompanije su, osim ove deonice na auto-putu „Miloš Veliki“, gradile i poteze Obrenovac – Ub, Lajkovac – LJig, Surčin – Obrenovac, kao i deonicu od Novog Beograda do Surčina, a njima je trenutno poverena i izgradnja u nastavku trase, koja bi konačno trebalo da poveže auto-putem Srbiju sa Crnom Gorom. Naime, marta prošle godine, u prisustvu predsednika Srbije počeli su radovi na izgradnji deonice „Miloša Velikog“ od Požege do Duge Poljane, mesta u opštini Sjenica. Trasa je duga 76 kilometara, glavni izvođač je kineska kompanija Čajna roud end bridž korporejšn (CRBC), a procenjena vrednost radova je 1,5 milijardi evra, zbog zahtevne deonice, odnosno mnogo mostova i tunela. Datum završetka radova nije preciziran, ali je unapred nagovešteno da bi posao mogao biti i skuplji zbog rasta cena građevinskog materijala. Izuzev deonica na auto-putu „Miloš Veliki“, koju grade ili su već izgradile kineske kompanije, uglavnom iz kredita koje Srbiji daje kineska Eksim banka, Kinezi su glavni neimari i na takozvanom Fruškogorskom koridoru, čiju je izgradnju u Srbiji pominjala još bivša vlast, a nekada davno na sva zvona najavljivali Velimir Ilić i Verica Kalanović, ministri u vladama DS-a. Fruškogorski koridor, iako najavljivan poslednjih gotovo deceniju i po, a intenzivnije od 2016, zvanično je počeo da se gradi tek maja 2021. Za deonicu od Novog Sada do Rume, država je sa kineskom bankom ugovorila kredit od 608 miliona evra, dok je dodatnih oko 100 miliona evra planirala da obezbedi iz sopstvenih sredstava. Izvođač radova na saobraćajnici koja podrazumeva izgradnju i najdužeg tunela u Srbiji, tunela Iriški venac, opet je kineska kompanija CRBC, a prema obećanjima predsednika Srbije prilikom prvomajskog otvaranja radova na Fruškogorskom koridoru, on bi trebalo da bude gotov tokom naredne godine, dakle godinu dana ranije nego što je prethodno najavljeno. I dok se kraj Fruškogorskog koridora najavljuje godinu dana ranije od planiranog, radovi na brzoj saobraćajnici koja bi Valjevo trebalo da spoji sa auto-putem „Miloš Veliki“, kasne. Završetak pravca Iverak – Lajkovac od jedva 20 kilometara najpre je najavljivan za 2022, da bi se kasnije rokovi pomerili za godinu dana. Najnovije obećanje predsednika Vučića o ovom putu koji gradi kineska kompanija Čajna Šangdong jeste mart 2024. Ugovor o izgradnji potpisan je sa pomenutom kompanijom 2020. a posao je vredan 158 miliona evra. Odlazeća ambasadorka Kine Čen Bo prisustvovala je nedavno i svečanom otvaranju deonice obilaznice oko Beograda, od Straževice do Bubanj Potoka, pošto je kineska kompanija Pauer Čajna, zajedno sa azerbejdžanskim Azvirtom, bila glavni izvođač radova i na ovom putnom pravcu. Srbija je još 2018, prilikom posete zvanične državne delegacije Pekingu, potpisala ugovor o zajmu za izgradnju deonice na obilaznici oko Beogradu i to je prvi kredit dat u juanima za izgradnju nekog infrastrukturnog projekta u Srbiji, najavljivala je tada Zorana Mihajlović. Dogovorena je tada izgradnja deonice od mosta na Savi kod Ostružnice do Bubanj Potoka, koja je pre malo više od mesec dana konačno i završena, a još tada se nagoveštavalo da će Kinezi biti partneri države i na izgradnji preostalog dela obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, kada i taj projekat dođe na red. Kineske kompanije glavni su izvođači radova i na obilaznicama oko Užica i Novog Sada. Naime, iako je obilaznica oko Užica najavljivana još u jesen 2021, tek u proleće prošle godine tadašnji ministar Tomislav Momirović potpisao je sa predstavnicima kompanije Pauer Čajna ugovor o projektovanju i izgradnji ovog puta, a završetak radova najavljen je za dve godine. Zanimljivo je da se, baš kao i ona beogradska obilaznica čija gradnja traje već tri decenije, i ova užička redovno koristila u predizborne svrhe, te je početak njene izgradnje najavljivan još davne 1993, a onda redovno, sa povremenim prekidima i usporavanjima, i za vreme ove, ali i prethodne političke garniture u Srbiji. Još jednu obilaznicu, ovoga puta onu oko Novog Sada, radi kineska kompanija CRBC, a na osnovu ugovora o projektovanju i izgradnji, koji su marta prošle godine potpisali pomenuti ministar Momirović, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić i predstavnici kineske kompanije. Obilaznica čiji deo je i most preko Dunava koštaće prema tadašnjim najavama oko 130 miliona evra, a izgradnja je planirano da bude gotova takođe do kraja 2025. godine. I dok se najveći deo ovih pravaca finansira po istom receptu, odnosno kreditima uzetim od kineske Eksim banke, koja se kao kreditor bira diskreciono, baš kao i izvođači radova, dakle bez raspisanog javnog poziva ili tendera na kojima bi se birali najbolji ponuđači, brzu saobraćajnicu Požarevac – Golubac ili takozvani Dunavski koridor gradi kineska kompanija Čajna Šandong, a na osnovu ugovora te kompanije i domaćeg preduzeća Koridori Srbije potpisanog tokom prošle godine, ali kreditom uzetim od NLB banke. Naime, država se za 16 milijardi dinara, odnosno oko 136 miliona evra, zadužila kod pomenute banke za izgradnju dela ovog puta, koji bi trebalo da bude gotov do kraja 2025. Saobraćajnica duga oko 70 kilometara od Požarevca preko Velikog Gradišta do Golupca trebalo bi da ovaj deo Srbije poveže sa Koridorom 10. Možda i najilustrativniji primer saradnje Beograda i Pekinga predstavlja projekat izgradnje, odnosno revitalizacije pruge Beograd – Budimpešta, čija izgradnja ide najsporije, iako je nazvana brzom prugom. Od prvog dogovora o njenoj izgradnji - još 2014, kada je, na jednom od samita u okviru kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put“, potpisan Memorandum o razumevanju, dogovoren kredit kineske Eksim banke i za izvođača radova odabran konzorcijum kineskih firmi CCCC i Čajna reilvej - do najnovijeg roka za kraj radova proći će bezmalo 11 godina, iako je kraj najavljivan za samo tri. Radovi i dalje nisu ni blizu kraja, Mađarska je u međuvremenu ipak, kao punopravna članica EU, morala na tender za izbor izvođača. Za razliku od Srbije, koja je i ovaj ugovor, kao i sve ugovore do sada, sklopila direktnom pogodbom, pozivajući se na Međudržavni sporazum sa Kinom. Podsetimo, put kinesko-srpskih neimarskih poduhvata utabao je dogovor o izgradnji Pupinovog mosta u Beogradu, a na osnovu prethodno potpisanog istorijskog Međudržavnog sporazuma dve zemlje još 2009. Taj sporazum je nakon promene vlasti u Srbiji dodatno proširen, a veze kineskog i srpskog državnog rukovodstva učvršćene. Predsednici dveju zemalja, Tomislav Nikolić i Si Đinping, potpisali su tako 2016. Izjavu o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu dve zemlje, dodatno utabavši put budućim infrastrukturnim projektima, koje uglavnom finansiraju i grade Kinezi. Tom prilikom dve zemlje potpisale su čak 22 sporazuma i memoranduma o saradnji u gotovo svim oblastima, od građevinarstva i infrastrukture do telekomunikacija i digitalizacije. Od tog trenutka, kineske kompanije ne samo da grade ubedljivo najveći broj putnih infrastrukturnih pravaca u Srbiji, kako auto-puteva, tako i saobraćajnica nižeg ranga, već sve više svoje poslovanje šire i u sektoru digitalne tehnologije i komunalne infrastrukture. Licem ovakvog načina izgradnje moglo bi se svakako smatrati to što se u Srbiji, posle gotovo tri decenije potpunog ili skoro potpunog zastoja, ipak gradi potrebna putna i železnička infrastruktura, a naličjem svakako činjenica da su postupci krajnje netransparentni. Dogovori se prave bez prethodno utvrđenih jasnih prioriteta, bez studija izvodljivosti i opravdanosti, bez jasne finansijske konstrukcije i, na kraju, bez tendera za najpovoljnijeg izvođača. Istine radi, činjenica je da ni u prethodnim decenijama, odnosno nakon petooktobarskih promena i prvih ugovora o izgradnji preko potrebnog Koridora 10, stvari nisu tekle bitno drugačije, probijanje rokova i sumnjive cene sklapanih poslova u izgradnji infrastrukture bili su deo kolorita, a bitno drugačijim se ne može smatrati ni ugovor koji je Srbija pre nekoliko godina, opet bez tendera i jasnih procedura, sklopila sa američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka za izgradnju Moravskog koridora. Petrica ĐakovićKomunalna i digitalna infrastruktura Očistimo i nadzirimo Srbiju Osim u izgradnji putne i železničke, kineske kompanije nametnule su se kao glavni partner Srbije i u oblasti komunalne infrastrukture. Vlada Srbije, tačnije Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otpočelo je pre dve godine realizaciju projekta Čista Srbija, sa idejom da u narednih pet godina u 65 lokalnih samouprava širom zemlje obnovi komunalnu infrastrukturu, sagradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanira deponije, ukratko da očisti Srbiju. Procenjeno je da će sve koštati 3,2 milijarde evra, a avgusta 2021, potpisivanjem aneksa ugovora između resornog ministarstva, 14 lokalnih samouprava i predstavnika kineske kompanije CRBC zvanično je otpočeta realizacija. I ovoga puta, posao je sklopljen direktnom pogodbom, a prema najavama nadležnih Srbija planira da posao finansira kombinacijom kredita uzetih od kineske banke i sredstvima iz budžeta. Osim kritika javnosti upućenih zbog još jednog netransparentno dogovorenog posla sa Kinezima, stručnjaci su upozoravali i da bi korišćenje zastarelih tehnologija u sistemima za prečišćavanje otpadnih voda od „čiste Srbije“ moglo da napravi još prljaviju nego što trenutno jeste, te da se ugovor potpisan sa kineskom kompanijom preispita. Umesto toga, maja ove godine potpisani su novi aneksi ugovora i otpočeta je druga faza ovog projekta. Kineski ekonomski uticaj u Srbiji, utemeljen pre svega na izgradnji putne infrastrukture i na privatizaciji dva velika sistema, Železare Smederevo i RTB Bor, širio se poslednjih godina intenzivno i u oblasti digitalizacije i telekomunikacija. Pretečom saradnje na ovom polju može se smatrati ugovor iz 2014. sa kompanijom Huavej o projektu Modernizacija integrisanog sistema telekomunikacija Železnice Srbije. Tri godine kasnije potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu sa Huavejom, da bi tokom posete Pekingu 2019. tadašnji ministar telekomunikacija Rasim LJajić izjavio da je izgradnja širokopojasne infrastrukture ključni preduslov za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, a da je Huavej glavni partner Srbije u ovom poslu. Poznato je da i Telekom godinama sarađuje sa ovom kompanijom, kao i da je tokom pomenute posete Pekingu dogovoren projekat Pametni gradovi. Možda i najveću buru u javnosti izazvao je dogovor o nabavci i instalaciji 1.000 bezbednosnih kamera na 800 lokacija u Beogradu, zbog ozbiljnih sumnji da se krše propisi o pravu građana na privatnost, kao i učešće kineskih kompanija u izgradnji digitalne infrastrukture nakon što je svojevremeno predsednik Srbije u Vašingtonu potpisao da će Srbija ubuduće zaobilaziti nabavke za 5G mrežu od „nepouzdanih dobavljača“, kakvim je američka administracija Donalda Trampa smatrala kineske kompanije Huavej i ZTE. Huavej je jedan od korisnika i Državnog data centra u Kragujevcu, a i industrijski park „Mihajlo Pupin“ koji se gradi u blizini Pupinovog mosta u Beogradu zajednički je projekat Kine i Srbije, čija izgradnja je poverena kineskoj kompaniji CRBC.