Visoke napetosti, kako na stazi tako i izvan nje

Dok Venecija slavi jubilej i pokretne slike, Holivud, kome je Mostra već duže vreme platforma za ulazak u trku za Oskara, Zlatni globus i ostala priznanja, štrajkuje! Udarnih filmova ima za predstojeću sezonu, ali holivudskih zvezda, osim nekoliko ključnih igrača koji iniciraju medijsku pažnju – nema na crvenom tepihu najstarijeg filmskog festivala na svetu, koji na Lidu ove godine proslavlja osamdeseti rođendan. I već sam početak, prepoznatljiv po atraktivnim holivudskim imenima koja na gondolama dolaze do festivalske palate, ostao je bez njih. Poznato je da su američki kreatori pokretnih slika nezadovoljni ugovorima koje s njima zaključuju veliki filmski studiji, ali i zbog upotrebe veštačke inteligencije, pa su mnogi dobili zabranu da filmove promovišu u Veneciji. O tome je govorio i reditelj Dejmijan Šazel već prvog festivalskog dana i kome je ove godine poverena uloga predsednika žirija. „Danas je 121. dan štrajka scenarista u Holivudu i 48. dan od kada su glumci započeli štrajk. Ideja je da svako umetničko delo ima vrednost za sebe, da nije samo deo sadržaja. I ta ideja je prilično narušena poslednjih 10 godina. To je suštinsko pitanje štrajka. Odatle i proističe debata možemo li naći način da umetnost bude iznad sadržaja. Deo nas je prisutan na Venecijanskom festivalu kako bi posvedočio da se ta borba odvija. Teško je vreme. Mnogi ljudi su bez posla. Holivud je stao.“ Ali, 80. Mostra nije stala. Svi udarni filmovi za predstojeće godišnje nagrade su tu, a među njima dominiraju biografske priče. Od drame Maestro u režiji Bredlija Kupera koji nije došao na svetsku premijeru Netfliksovog filma o legendarnom kompozitoru Leonardu Bernštajnu, koga je lično oživeo, preko takođe Netfliksove adaptacije istoimenog francuskog stripa Ubica u režiji legendarnog Dejvida Finčera sa Majklom Fasbenderom (takođe nije bio na Lidu), do Prisile s potpisom Sofije Kopole koja je ekranizovala memoare udovice kralja rokenrola iz 1985. godine Elvis i ja, koji su postali bestseler NJujork tajmsa. Prisila Prisli i Kopola došle su na venecijansku premijeru da predstave priču o odnosu supružnika koja otkriva afere. Dozvolu da dođu na festival od esnafskih sindikata dobili su i Adam Drajver koji se našao u naslovnoj ulozi biografskog filma Ferari, kao i potpisnik režije istoimenog ostvarenja Majkl Man. Obojica su se pred medijima glasno izjasnili da podržavaju štrajk kolega, ali interes promocije filma o osnivaču svetski poznate marke automobila Encu Ferariju i to u Italiji, po svemu sudeći bio je iznad interesa štrajkača. Živahna boja poznata kao „trkačka crvena“ jeste životna snaga dinamičnog prikaza vremena kada je italijanski proizvođač automobila visio o tankoj finansijskoj niti, a osnivač Enco bio primoran da se suoči s paralelnim životima koje je vodio, sa suprugom i ljubavnicom. Priča oslikava njegov život s porodičnom tragedijom i tragedijom kompanije, ali žestoki takmičarski duh glavnog junaka (rivalitet sa „alfa romeom“) dočaran je hladnom interpretacijom Adama Drajvera, sada već prepoznatljivog po tumačenju italijanskih ikona (prethodio je Mauricio Guči). Holivudski glumac unosi dozu ozbiljnosti i intelektualnost u čoveka poznatog po pažnji prema svakom detalju dizajna Ferari automobila. Zasnovan na knjizi Broka Jejtsa, novinara specijalizovanog za trke, film je koncentrisan na lične krize koje su zadesile automobilskog moćnika u leto 1957. Mudro je što je izbegnuta ambicija da se prikaže čitav život protagoniste i što je fokus isključivo na vremenskom rasponu u kojem su se višestruki faktori nadvijali nad budućnošću Ferarija. To Manovom filmu daje visoku napetost kako na stazi, tako i izvan nje, iako emocionalno nabijene scene unutar porodice ne dostižu adrenalinski naboj jezivih trkačkih sekvenci. U zvezdanoj selekciji kojom Mostra proslavlja 80. rođendan, našli su se novi filmovi kontroverznih velikana filmske režije Romana Polanskog i Vudija Alena, koje je nakon što ih je Kan odbio, Venecija oberučke prihvatila. Uprkos glasnim osudama na društvenim mrežama zbog uključivanja kontroverznih autora u program festivala, prvi čovek Mostre Alberto Barbera rekao je da „ne vidi problem“. Na Lidu su osvanuli ostavljeni natpisi s transparentima Ostrvo silovatelja, Nema Zlatnog lava za predatore, Seksistički bioskop-feministički odgovor… Trominutne ovacije publike, nasuprot lošim kritikama, Polanski je dobio za Palatu – hotelsku komediju koju je kreirao uz još jednog evropskog giganta. Posle više od šest decenija od kako su kontroverzni reditelj Ježi Skolimovski i on kreirali psihološki triler Nož u vodi, opet su udružili snage i stvorili farsu bez preterane radosti, crpeći inspiraciju iz sopstvenih boravaka u mondenskom alpskom skrovištu u Gštatu gde se okuplja evropski džetset. Priča fokusirana na raskošni doček nove 2000. uz tone kavijara i hektolitre šampanjca i uz mnoštvo stereotipa, prati ultrabogate razmažene goste koji stižu u hotel, a od kojih je većina u paranoji od Milenijumske bube koja bi mogla da najavi smak sveta. Polanski pokušava da kanališe nešto od energije Rubena Ostlunda na temu dekadencije bogatih i jaza koji postoji u odnosu na osoblje hotela. A posebno u oslikavanju arhetipova koji hodaju i govore - od botoksiranog starog Jenkija u tumačenju Mikija Rurka, preko tipičnih ruskih oligarha, markize opsednute psom, starijeg multimilionera kojeg igra DŽon Kliz i njegove znatno mlađe supruge... Bez obzira na to da li mislite da Polanski treba i dalje da bude priznavan kao umetnik na festivalima nakon optužbi za seks sa maloletnicom ili verujete da umetnost treba da bude odvojena od privatnosti umetnika, nije jednostavno naći opravdanje zašto se film osrednjeg kvaliteta našao u filmografiji velikog reditelja Romana Polanskog. Ipak efekat je postignut, te mediji s Mostre izveštavaju i o filmu i o reditelju. Zato je novi jubilarni 50. film u karijeri Vudija Alena Udar sreće njegovo najbolje ostvarenje u protekloj deceniji. Ova triler-komedija je Alenov prvi film snimljen na stranom jeziku (francuskom) s francuskim glumcima. Smešten je u savremeni Pariz koji je postao novi NJujork u Alenovim filmovima i dotiče se nekih od omiljenih tema kojima se ovaj autor bavi – slučajnosti, sudbine, ljubavi, neverstva, ali i ubistva. Reč je o mračnoj farsi koncentrisanoj na ljubavni trougao između pisca, njegove nekadašnje ljubavi i njenog supruga, kontroverzog biznismena. Film sačinjen od kratkih i oštrih scena, dobrog je tempa i koristi svoje likove kao gotovo filozofske tačke u okviru veće šeme, a to je igra na sreću koja se provlači kroz život. Legendarni reditelj i ovoga puta tradicionalno se prepušta džezu kao strasti, koji filmu daje prepoznatljiv alenovski ton. Ivona Stojanović