Sećam se svakog trenutka sa Sašom Petrovićem

Dok Holivud štrajkuje, na jubilarnom 80. venecijanskom festivalu dominiraju zvezde evropskog filma. Najveća među njima je francuska diva Izabel Iper. Neumorna je i nakon pet decenija bogate, inspirativne karijere koja pokriva širok spektar žanrova od drama, trilera do komedija. U najnovijem filmu Sidoni u Japanu gledaoca vodi na putovanje samootkrivanja. Muza velikih reditelja Šabrola, Hanekea, Verhovena i našeg Aleksandra Saše Petrovića, oduvek je težila da radi s rediteljkama. Francuskinja Eliz Žira odvela ju je u Japan, poverivši joj u ovoj dramskoj priči lik književnice koja nakon tragičnog događaja i gubitka supruga, utehu i odgovore traži u mirnim pejzažima Zemlje izlazećeg sunca. Tu se i suočava s duhovima prošlosti. Šta izdvaja Sidoni u Japanu od vaših prethodnih ostvarenja? Pa, mislim da Sidoni ima jednu vrstu nevinosti, vrlo je misaona. Način na koji me Elis Žira snimala u dugim kadrovima, šetnjama, licima oko mene, daje vremena i ostavlja mesto mislima. U filmu me stvarno vidite kako razmišljam, a da ne govorim mnogo. Skoro mi čitate misli. Tako se kamera odnosi prema mom držanju u filmu. Koje aspekte priče ovog filma, ili teme, smatrate najintrigantnijim ili najrelevantnijim u svetu danas? Film govori o usamljenosti, bolu, nadahnuću. Glavna junakinja filma je pisac i tek pred kraj priče konačno prihvata tu životnu dramu kroz koju prolazi, i konačno će biti u stanju da izrazi svoja osećanja kroz pisanje. Nešto je u njenom životu stalo. Sviđa mi se što je s jedne strane nešto stalo, ona miruje, a s druge strane, film je prepun pokreta. Ona se vozi brodovima, kolima. I to kretanje stvara novu vezu sa životom. Jer je u njoj nešto nepomično. NJena tuga i očaj. Sviđa mi se ta kontradikcija. Kao glumica s međunarodnim ugledom, kako izlazite na kraj s kulturnim i jezičkim izazovima kada glumite u inostranstvu? Ovaj film o tome i govori. Postoji komičan aspekt filma koji govori o tim kulturnim razlikama i načinu na koji im se ona mora prilagoditi, ali prefinjeno – nikad to nije prezrivo ili neprijatno, već samo podvlači te sitne razlike koje daju šarm otkrivanju nove zemlje. I to je predstavljeno u filmu. Ona je strankinja u Japanu, koji ima jaku tradiciju i vrlo drugačije ponašanje. Naravno, zbog toga ponekad dolazi do smešnih situacija. Snimila sam sličan film U drugoj zemlji, pre mnogo godina s Hong Sang-suom, velikim korejskim rediteljem. Na vrlo nežan, simpatičan način film govori o toj trapavosti koju ponekad doživiš kad otkrivaš novu zemlju. Filmski žanrovi i način pripovedanja značajno su evoluirali tokom vaše karijere. Kako se prilagođavate promenljivim trendovima i kako ostajete kreativno angažovani u svojim ulogama? To se svodi na ljude koje izaberem za saradnju. Mislim da je reditelj ključni deo ansambla. Verujem u reditelja. U nečiju misao, nadahnuće, viziju. Svaka je vizija, naravno, drugačija, svaki put je prvi put. Morate verovati u film. Film je velika sila. Mnogo me nadahnjuje i kao glumicu i kao gledaoca. Uz više od sto filmova u vašoj dugoj karijeri, nadahnuli ste reditelje, nove generacije glumica, ali i modne kreatore. Šta je ključ vašeg uspeha? Možda radoznalost, veoma sam radoznala. Volim da virim kroz ključaonicu, da sve vidim. To volim da radim sa svim, radoznala sam. Radoznalost vam daje mnogo energije. Kako biste prokomentarisali odsustvo holivudskih zvezda u Veneciji ove godine zbog štrajka u Holivudu, i šta mislite, na koji bi način to odsustvo moglo oblikovati festival? Dramatično ga menja, svakako, jer nam nedostaje mnogo ljudi, mnogo glumaca, ali to je, naravno, sasvim razumljivo. Iskreno se nadam da će brzo naći rešenje. Koji reditelj je najviše uticao na vaš rad? Nijedan nije baš uticao na mene. Bila sam zaista privilegovana, radila sam i upoznavala neke sjajne ljude, neke nepoznatije, ali uvek je to bilo iskustvo i svaki put je bilo baš kao što sam se nadala da će biti. Nikad nisam bila razočarana. Neke od mojih najboljih uloga snimila sam sa Šabrolom. Čak šest filmova. U kakvom sećanju vam je ostala saradnja sa Aleksandrom Sašom Petrovićem? Drago mi je što ste me to pitali. Jedan od najvećih reditelja. Sjajna je to uspomena. Aleksandar, naravno i Seobe. Volela sam taj film, a on je bio tako sjajan reditelj. Snimali smo u Golupcu. Sećam se svakog trenutka. Bio je sjajan čovek. Ivona Stojanović