Dinkić i ja se dogovorimo za tri minuta

Sređivanje stanja u srpskim javnim preduzećima je počelo. Na čelu velike “kaznene ekspedicije” su u neviđenom saglasju ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić (NS) i ministar za finansije Mlađan Dinkić (G 17 plus). Prvi probni ispit su izgleda položili: svih 19 sindikata Jat ervejza prihvatilo je uvođenje prinudne uprave i program restrukturiranja te kompanije sa precizno utvrđenim terminima. U martu će posebna pravna lica postati Jatovi hoteli, Privredna avijacija, Pilotska akademija, Priprema aviohrane. Tako će sadašnji broj od 3 672 zaposlena u nacionalnoj aviokompaniji biti smanjen za 384. U aprilu će posebno pravno lice postati Radio Jat sa 11 zaposlenih. U maju će na isti način biti izdvojena tehnika za održavanje sa 800 do 1 000 zaposlenih. U julu će biti osnovana posebna kompanija za lizing i čarter sa 80 zaposlenih. U osnovnoj delatnosti Jata, prevozu putnika i robe, ostaće višak od oko 900 radnika kojima će već 21. februara biti ponuđeno da kompaniju napuste uz otpremninu od 250 evra po godini staža. Ponuda važi do 10. marta, posle toga sleduje otpremnina od 100 evra po godini staža. Jat je, po koalicionom sporazumu, pripao Ilićevom koalicionom partneru Srpskom pokretu obnove.

Jutros (sreda 16. februara) je trebalo da zaseda Kadrovska komisija vlade. Koga je SPO predložio za prinudnog upravnika u Jatu?

- Komisija jutros nije zasedala, jer nije imala kvoruma. Ali SPO je za prinudnog upravnika predložio Nebojšu Starčevića, on radi u Moskvi.

U kakvim ste vi odnosima sa SPO, vašim koalicionim partnerom?

- Pa ja sam u dobrim odnosima sa SPO, u dobrim odnosima sa poslanicima, sa Vukom Draškovićem nikad nisam imao problema. Ne znam zašto, ali imam taj problem, Dana ...Prema svemu šta ja uradim, pa makar bilo i najbolje, ona uvek ima jedan nekorektan odnos. Videli ste sami koliko je bilo napada SPO, Aleksandra Milutinovića na mene. Nemam ja ništa protiv, ali generalni direktor Jata mora da zna posao. Jat je nacionalna kompanija. Ne mogu da shvatim da nastane toliki nerad i javašluk. Materijalni troškovi su tamo za deset meseci uvećani četiri puta. To je nešto što ne može da se toleriše ni rođenom bratu, a kamoli koalicionom partneru. Moj odnos je bio vrlo korektan. Prvo sam upozoravao, govorio, a onda sam rekao: ja moram da reagujem. Molio sam: smenite čoveka, ne zna da radi posao...

Koga ste molili, jeste li sa Draškovićem imali razgovor?

- I njega sam molio, slao sam mu poruke, ne znam da li je to došlo do njega ili nije. Nisam lično s njim o tome razgovarao jer mi se ne javlja. Ja hoću profesionalca. Nije ništa strašno smeniti čoveka. Može čovek da se zasiti, ne snađe. Neko može da bude dobar za druženje, ja sam sa Milutinovićem odličan prijatelj, privatno... ali ne možemo terati inat dok nacionalna kompanija tone.

Je li vam poznato ko vodi kadrovsku politiku u SPO. S kim komunicirate kad o tome raspravljate?

- Pa to se zna, svi znaju ko vodi kadrovsku politiku...

Hoćete da kažete – Danica Drašković?

- Pa... Ali ne možemo voditi jednu pogubnu politiku.

A vi sami, kad pogledate unazad na ovih nepunih godinu dana, jeste li kao resorni ministar napravili neku grešku u odnosu na to preduzeće?

_ Možda jesam, zato što sam dugo tolerisao. Ali ja već pola godine tražim privremene mere u Jatu. To je jedini način da se preseče. Jer, naša je politika, recimo, smanjenje broja zaposlenih i ja konstantno imam problema sa Svetskom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom, Evropskom bankom za razvoj, koji stalno dolaze i donose cifre i govore: gospodine ministre, vidite vi da se ovo u Jatu penje umesto da se spušta.

Kažete da svi znaju ko vodi kadrovsku politiku u SPO. Jeste li ikad lično razgovarali sa gospođom Drašković?

- Ne. Ti ljudi neće direktan razgovor argumentima, već ono, ispod žita.

Suprotno početnim očekivanjima komentatora, vi se izgleda odlično slažete sa ministrom za finansije Mlađanom Dinkićem. Koja je to tačka na kojoj ste se našli?

- Obojica smo profesionalci u poslu. To mi se sviđa. Po ideologiji smo možda potpuno suprotni... Ali kad nas dvojica sednemo oko koncesije, oko neke investicije, mi se dogovorimo za nekoliko minuta. Zato što obojica želimo da posao uradimo profesionalno, bez emocija, simpatija, antipatija, ideologija. Samo koncentracija na posao i cifre. Sa njim ja nalazim rešenje za nekoliko minuta, možda ste primetili. Čak me je jednom i premijer Koštunica pitao: kako to da se ti i Dinkić usaglasite za nekoliko minuta?

A u čemu se ideološki ne slažete?

- Ja imam neku nacionalnu politiku, ali primećujem da i on sve više ide ka tom nacionalnom...

Sem vašim odnosima sa Dinkićem, javnost se dosta bavila vašom bliskošću sa Bogoljubom Karićem. Šta vam je zajedničko s njim?

- Ja sam sa porodicom Karić godinama u veoma dobrim prijateljskim odnosima. Uvek su mi kao prijatelji bili zabavni i dragi, svi. To je jedan izuzetno radan i promućuran svet. Ali jedno je prijateljstvo, drugarstvo, a drugo profesionalizam u poslu. Nikada Karićima nisam učinio ustupak, napravio im nešto, potpisao nešto što je na štetu države, a u njihovu korist.

Ali pojavljivali ste se s njima i u nekim vrlo formalnim prigodama baš u vreme najvećih rasprava oko Mobtela, pa se postavljalo pitanje da li biste mogli da imate, ako ne formalni, a ono neformalni sukob interesa?

- Ne. Ali ja sam u startu našao sa Karićem rešenje za Mobtel. Kad-tad to će rešenje biti jedino rešenje. To bi bilo najbolje rešenje za državu. Time smo mogli da rešimo budžetski deficit, uđemo u velike poslove.

Premijer Koštunica se u slučaju generala i Haga pokazao kao dobar pregovarač, pa se u vladi priča da bi on trebalo da preuzme i pregovore sa Karićem. Ma koji procenat vlasništva da dogovori, narod bi verovao da je to najbolje što se moglo?

- Meni je drago da će svi pregovarati, i potpredsednik vlade i ministar za finansije i ministar za privatizaciju, i da će pregovarački tim predvoditi premijer. On i treba da predvodi pregovarački tim jer je pitanje Mobtela važno pitanje za naciju.

Da se vratimo na Jat. Možete li vi kao resorni ministar da kažete kako za dve godine vidite Jat. Kao državnu kompaniju, kao delimično ili u potpunosti privatizovanu kompaniju? Ima li vlada viziju?

- Da. Vlada ima viziju. Jat će se baviti isključivo prevozom putnika i zasad će biti u državnom vlasništvu. Dok se ne stvore uslovi za strateškog partnera. Nije strašno, kad se stvore uslovi, da Jat uđe u privatizaciju. Mi smo ušli u evropski sistem otvorenog neba, aerodromi su odvojeni od Jata, na usluzi su svim kompanijama, svi mogu da lete. Slobodno nebo stvara konkurenciju. Ko se snađe zaradiće, ko se ne snađe neće leteti.

U terminskom planu za restrukturiranje Jata predvideli ste za jul osnivanje kompanije za lizing i čarter letove, kao posebno pravno lice sa 80 ljudi. Da li vam se sada više nego pre godinu dana čini prihvatljivom ideja o osnivanju firme tipa onog Interlinka, koju je zagovaralo bivše rukovodstvo Jata?

- Slušajte, ja nisam imao ništa protiv te kompanije za čarter letove. To je nešto što Evropa sada masovno koristi. Mi ne treba da kočimo određene procese. Ali ne može se praviti kompanija da ja kao ministar, ili generalni direktor, postavim svoju suprugu da to radi, ili svoje dete...

A bio je postavio?

- Pa, to se pripremalo... Mora se osnovati jedna kompanija koja neće biti porodična nego kompanija od koje će biti određene koristi.

Ma, ja samo pitam da li ste izgubili dragocenih godinu dana vremena za razvoj kompanije tog tipa kakvih je već dosta u Evropi. Jer to što pričate – porodično, žena, kćerka – to ništa nije dokazano, a vi ste čuli zagovaranja da se na naše tržište pusti aviokompanija niskih tarifa Rajaner. A vi znate koliko bi to moglo da bude opasno po Jat?

- To sve zavisi od Jata, od njegovog menadžmenta. Ja sam ministar a ne generalni direktor kompanije. Menadžment Jata odlučuje. Oni dođu i pripreme predlog: ovo ne sme da se uradi, ovo uništava kompaniju... Mi smo uvek njihove razloge podržavali. Vlada se trudi da stvori dobre zakone...

Ali postavljate i taj menadžment?

- Tako je... a direktori odlučuju o strategiji razvoja kompanije. Ne mogu ja kao ministar naložiti kompaniji da donosi određene odluke, pa ni kad je osnivanje takve firme u pitanju. Od Jata nisu potekli predlozi da vlada odobri određene projekte nego predlozi da stopiramo određene projekte.

To što vlada bira direktora nije mala odgovornost, pa se kroz slučaj Jata postavilo pitanje načina izbora rukovodstva javnih preduzeća. Mislite li da bi nešto trebalo menjati u Zakonu o javnim preduzećima?

- Nije dobar taj Zakon. Ne mogu se na ta mesta dovoditi političari. Ne može se to stranački deliti: ovo pripada jednoj stranci, ovo drugoj. Stranka dovodi kadar koji, po pravilu, nije adekvatan. Mnogo bi bolje bilo kad bi se menadžment javnih preduzeća birao na javnim konkursima, a na osnovu projekata koji bi kandidati ponudili za pojedino preduzeće. Ovako dovodimo političkog poslušnika da bismo određenu nacionalnu kompaniju stavili u funkciju određene partije. To nije dobro.

U vašem resoru je najviše javnih preduzeća. Hoćete li inicirati promene Zakona u tom smislu?

- Sigurno ću se truditi. To je moja ideja odavno. Javna preduzeća moraju temeljno da se restrukturiraju. Ko god dođe iz sveta, kaže da je to naša rak-rana. Država koristi ogromna budžetska sredstva da pokrije nerad, javašluk u javnim preduzećima, tu je uzrok inflacije. Jer, politički su se primali ljudi. Koja god partija dođe na vlast, recimo u sistemu telekomunikacija ili Jata, ona dovede određen broj ljudi. Pa dođe sutra druga, pa i ona dovede određen broj ljudi...Pravimo jednog bogalja koji crpi državu umesto da joj stvara dohodak.

U programu restrukturiranja Jata predvideli ste da do jula meseca 1 274 zaposlena nađu posao van te kompanije, a da 900 njih uzme otpremnine od 250 evra za godinu staža. Te otpremnine bi trebalo da budu finansirane iz prodaje Jatovih hotela u Beogradu i Kopaoniku. Hoćete li ih prodavati tenderom ili dogovorom sa eventualnim kupcem?

- Tender je najbolji način da saznamo i vrednost tih hotela. Nikako dogovorom. Samo tenderom.

Kao resorni ministar izražavali ste javno nezadovoljstvo generalnim direktorom Telekoma Srbija. Šta mu zamerate?

- Ne, ja sam izražavao nezadovoljstvo zbog procedure izbora generalnog direktora.

Dakle, na ličnost nemate zamerki?

- Ne. Nemam. Ali hoću da znam ko stoji iza direktora, ko ga predlaže, hoću argumente, proceduru...

Jeste li dobili sve to?

- Da, sad sam dobio sve to i sad je sve u redu.

Sarađujete li sa Draškom Petrovićem?

- Da, kako da ne. Odlično sarađujemo. Ja sam čovek koji traži da se sve ozakoni.

Hoće li sredinom godine, kako predviđa zakon, biti ukinut monopol Telekoma Srbija na fiksnu telefoniju?

- Da. Sigurno.

Telekom Srbija je učestvovao na tenderu za crnogorske telekomunikacije i tamo je postojao prilično snažan otpor nameri da oni to kupe. Da li je država, kao vlasnik, mogla više da učini na lobiranju za svoju kompaniju?

- Vlada Crne Gore se, otprilike, bila unapred dogovorila i tender je bio pro forma. Ja sam to osećao. Vrlo je teško ako imate opasnu konkurenciju koja je još i unapred izrežirana i dogovorena.

A kako stoji beogradska “Mostogradnja” , odnosno konzorcijum naših firmi, na pretkvalifikacionom tenderu za izgradnju mosta kod Beške?

- Meni je drago da su prošli pretkvalifikacije i da se Mostogradnja vraća na scenu. Prošlo je desetak kompanija iz Evrope. Drago mi je da su se pojavili i naši domaći izvođači i to kao konzorcijum jer kao konzorcijum imaju šanse da prođu i kvalifikacioni tender. Naše kompanije opet vode bitku sa najjačim svetskim kompanijama. I to uspešno. Iz pretkvalifikacija su ispali i neki giganti. Zato sam ja i bio za konzorcijum. Naši su građevinari tražili da im se političkom odlukom unapred dodeli taj posao, ali kod tih evropskih finansijskih institucija se tako nešto ne dozvoljava. Sredstva daje banka koja želi da učestvuje u odabiru izvođača.

Da li će konačni izbor izvođača biti obavljen po našem Zakonu o javnim nabavkama s obzirom na to da on domaćim firmama daje prednost od 20 odsto?

- Imaće tu prednost, ali prvo moraju da ponude odgovarajuće reference. Naše firme je uništilo poslovanje iz poslednjih godina. Nisu imale obim posla na određenim projektima, propisane vrednosti. Mi to nismo imali zbog sankcija.

Zakon o železnici biće usvojen ovih dana, doći će do odvajanja infrastrukture od transporta i privatizacije transporta. Kad možemo očekivati prve privatne vozove na našim prugama?

- Zavisi od interesa. Pravno može za koji mesec. Mogu se određene lokalne vlasti i privatnici na određenim pružnim pravcima pojaviti kao korisnici određenih usluga. Evropa želi da se napravi infrastruktura koja se iznajmljuje i stranim i domaćim zainteresovanim firmama. To je već počelo. Imamo velikog korisnika železnice kao što je Ju-es-stil. Oni već kupuju sopstvene vagone koje stavljaju u funkciju preko infrastrukture železnice i plaćaju joj za korišćenje infrastrukture. Oni su naručili stotine svojih vagona koji će voziti po srpskim prugama...

Prošlogodišnji finansijski efekat železnice gotovo je ravan iznosu koji ta kompanija dobija iz republičkog budžeta. Kad će te subvencije biti svedene na prihvatljiv nivo?

- Ne može se to jednostrano posmatrati. Sve države imaju subvencije za železnicu. Kad mi kažemo – subvencije su osam milijardi dinara... Znate, mi smo prošle godine na železnici napravili vrhunske rezultate. Materijalni troškovi su smanjeni za 28 odsto, subvencije su smanjene za preko 2,5 milijarde. Pa i ako država daje osam milijardi, to je bruto, četiri milijarde se vraća u penzioni fond, zdravstveno osiguranje, nazad budžetskim korisnicima. Ali kod nas železnica ima problem kod privatizacije određenih sistema, na primer kod privatizacije “Sartida”. Država je otpisala dugove gigantima i veliki deo železničkih para otišao je u otpis. Na primer, samo u “Sartidu” milijardu dinara potraživanja železnice je oprošteno. Zamislite koliko samo železnici duguje “Zastava”, pa “Viskoza” i drugi giganti. Ja sam prenatrpan zahtevima da ne blokiram nikoga, da otpišemo potraživanja. Vrlo često se na vladi pojavljuje: otpišite “Milanu Blagojeviću” iz Lučana, otpišite ovome, otpišite onome. Te subvencije koje država daje, država je već uzela od železnice. Železnica nikoga nije blokirala, to je bila politika i prethodnih vlada, pa železnici to neko mora da nadoknadi.

Međunarodni monetarni fond zahteva da se cene na železnici usklade sa tržišnim. U kom roku će se to desiti?

- Tako je, te cene moraju da se dovedu na evropski nivo. Za dve-tri godine moramo biti na evropskom nivou cena. Sem toga, Svetska banka nam je sada postavila uslov da 10 odsto neprofitabilnih pruga, znači oko 400 kilometara, ove godine mora da se zatvori. Tu mi imamo veliki problem sa lokalnim vlastima. O tome odluku donosi parlament. I zamislite, u parlamentu političke partije se dodvoravaju građanima i ne daju da se zatvore određene nerentabilne lokalne pruge. E, kad ne date, onda morate da platite. Na pojedinim pružnim pravcima dnevno se vozi po deset putnika. A ljudi navikli: nemojte da nam ukinete voz, pa to je otvoreno pre 150 godina. Ali, ne možemo mi voziti prazan voz.

Ovo što ste u okviru jednog ministarstva ujedinili ovoliko sektora čini li vam se sada, posle gotovo godinu dana na mestu ministra, previše za pleća jednog čoveka?

- Pa nije. Videli ste da je narod rekao da je to najbolje ministarstvo. Ja lično mogu da izdržim. Radim 20 sati dnevno i imam tim. Mada moji saradnici ponekad i otplaču.