Kijevski scenario u Moskvi?

Svaki sa svojim simbolima, penzioneri s crvenim zastavama, srpom i čekićem, gradski komunalci s transparentima vladajuće Ujedinjene Rusije, omladina s narandžastim šalovima (u modi od decembra i ukrajinske “narandžaste revolucije”) – brojni učesnici mitinga “za” ili “protiv” Putina paralisali su prošle subote prolaz kroz centralnu Moskvu.

Najveći broj demonstranata izražavo je podršku šefu države. Drastičan pad njegove popularnosti tokom 2004. i javni pozivi socijalno nižih slojeva predsedniku da se povuče, uznemirili su Kremlj. “Komunisti, prestanite da od starih činite budale!”, “Putine, učini Rusiju ujedinjenom!”, “Mi smo za stabilnost!”, poručivala je sada daleko najbrojnija skupina demonstranata, pristalica vlasti.

Marširajući Tverskom prema “zidinama” u centru, masa od približno 40 hiljada ljudi, uglavnom radnika komunalnih službi dovezenih autobusima, nastupala je u organizaciji “jedinorusa”. Posle mesec i po dana protesta širom Rusije “protiv”, “proputinska” Ujedinjena Rusija, koja svojom glasovnom razlikom (4:1) suvereno gospodari Državom dumom, uspela je da se konačno pribere od potresa i da, mobilišući na način svojstven pojedinim od režima (materijalnim “bonusima” radnicima, naveo je Radio Eho Moskve), izvede na teren i one koji su “za”.

Od Sankt Peterburga do Južno-Sahalinska (ruski Daleki istok), u 70 gradova 257 hiljada ljudi je učestvovalo na 238 mitinga – ovog puta pretežno iskazujući podršku predsedniku.

Demonstracije “za” nagoveštavaju izlaz iz perioda najveće političke konfuzije posle Jeljcina, izazvane “penzionerskom revolucijom”. “Revolucija” je dovela u pitanje čvrstinu Putinovog “saveza s narodom”, stvorenog masovnim odobravanjem čvrstine pokazane u Čečeniji. Ulični protesti protegnuti na čitav januar i prvi deo februara, ukazali su na duboko nezadovoljstvo desetina miliona Rusa (ne samo penzionera), pogođenih ukidanjem poslednjih povlastica sovjetskog vremena. Potezom državnog pera odneta su prava vojnih lica, bivših boraca, ratnih invalida i najstarijih građana na besplatan prevoz i pravo na visoko subvencionirane “komunalije” (kiriju, grejanje, gas i elektriku).

Tržišno vrednovanje komunalnih usluga jedan je od preduslova učlanjivanja Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (verovatno do kraja 2005). Ali, stvaranje preduslova za privatizaciju komunalnog sektora naišlo je na masovni blok otpora u pogođenim društvenim slojevima. Nije bila adekvatna vladina nadoknada, kroz više nego simbolično povećanje penzija i primanja korisnika ukinutih povlastica za iznos koji je, tobože, trebalo da omogući plaćanje usluga.

Komunalna reforma bila je nastavak obrazovne i zdravstvene, čiji je teret svaljen takođe na leđa finansijski neopskrbljenog korisnika. Na ulicama je izražen zahtev sažet u paroli: “Putine, u ostavku!” Povuci se!

Izlazak nezadovoljnih u Kremlju je delovao kao šok. Inspirator reformi je predsednik Putin, pomognut liberalno nastrojenim ministrima koje je sam odabrao. Međutim, u udobnosti saznanja o prethodno visokom stepenu odobravanja njegovih poteza, o nesumnjivoj lojalnosti Dume i (prinudnoj) poslušnosti medija, šef države nije računao s nezadovoljstvom na ulicama.

U centralizovanom sistemu vlasti Putin je i u optužbama morao biti u centru. I u sasvim nezgodnom trenutku, kada su njegovi politički oponenti u Jabloku Javlinskog i na desnici uveliko propovedali da je i Rusiji potrebna jedna ukrajinski skrojena “narandžasta revolucija”. Nastojeći da se ukloni s mete, šef države se gnevno okrenuo vladi. U tome nije mogao pogrešiti. Mašina vlasti postupila je prikladno birokratskim okolnostima. Vlada je dala predlog, predlog je “bezbedno” propušten kroz parlament. Bez mogućnosti da se izloži pomnom pretresu, a kamoli nekoj temeljnoj kritici.

S penzionerima “ispred vrata” i Putinom “na vratu”, vlada Fradkova je počela panično manevrisanje. Putin je tražio “veće nadoknade” pogođenim građanima – i odmah. Fradkov i ministri trebalo je da pronađu – odakle uzeti “neizbudžetirane” pare.

Liberalni ministri Aleksej Kudrin, German Gref i Mihail Zurabov, arhitekti reforme beneficija, izrazili su spremnost da ponesu javnu odgovornost zbog načina na koji se tom poslu pristupilo – čime “je izložen kritici predsednik Putin”. Kudrin je izjavio da ministri “prihvataju punu odgovornost” za nesrećni način na koji su reforme uvedene. Zurabov je primetio da je kabinet “pokazao preširoku samouverenost”, računajući da će regioni zemlje isplatiti novčane nadoknade (za ukinute povlastice) penzionerima i ostalim socijalno ranjivim grupama. “Mi smo time, razumljivo, delimično izložili predsednika i Dumu, u oblastima koje zahtevaju brzu korekciju. To priznajemo i prihvatamo punu odgovornost”, citiran je Kudrin. Gref je nagovestio da prepušta da o njihovoj sudbini odluči Putin. “Spreman sam da budem na meti, svejedno da li zbog ovog ili zbog nestašice toalet-papira”, citirao je Rojters.

Krajem januara kabinet je nagovestio dodatne četiri milijarde i sto miliona dolara – za veće pojedinačne povišice. Ta suma dopuštala je prosečni porast penzije za 240 rubalja – devet dolara, počev od 1. marta. Pre toga, nadoknada u novcu za izgubljene beneficije trebalo je da bude sto rubalja, i to od 1. aprila. Maksimalno povećanje penzije će iznositi 1200 rubalja (43 dolara). Namenjeno je veteranima rata starim 80 i više godina, čime njihovo ukupno prosečno primanje može dostići od 6800 rubalja (240 dolara) do 7200 rubalja (280 dolara) mesečno, izjavio je ministar Zurabov.

Liberalni ministri su dospeli pod vatru političkih frakcija. U parlamentu, komunisti su postavili pitanje poverenja vladi Fradkova. Međutim, Duma je iščekivala da vidi šta će odlučiti Putin.

Iščekivano signalno svetlo ukazalo se tek krajem januara, kada se shvatilo da Putin neće menjati ministre i da će bar zasad zadržati i Fradkova. U glasanju o nepoverenju izgubili su inicijatori glasanja, Zjuganov i njegovi komunisti. Možda je šef države procenio neoportunim gubiti vreme s kadrovima u vladi, trebalo je žuriti i stišavati novoniklo nezadovoljstvo u vojsci. Kada je ministar Kudrin saopštio da namerava da primanja vojnih lica poveća za 10 odsto, od 1. septembra 2005, Putin je presekao rekavši da je to “previše malo i previše sporo”. “Imajući u vidu stope, to povećanje bi moralo biti najmanje 20 odsto i da usledi ranije”, rekao je pred kamerama televizije.

Nezadovoljstvo u armiji moglo bi se pokazati kao konkretnija opasnost za Kremlj. Više od 80 odsto vojnih lica protivi se reformama. Broj vojnih lica zadovoljnih svojim standardom smanjen je s 20 odsto u 2003. na svega pet odsto januara ove godine, pokazala je anketa Ministarstva odbrane. Armijski sastav je u najvećoj meri iritiran niskim platama, ukidanjem besplatnog prevoza i zamenom mesečnih sledovanja u hrani novčanim nadoknadama. Čim je pravo na besplatan prevoz eliminisano, nadređeni oficiri su počeli da raportiraju da nisu više u stanju da upućuju potčinjene na njihova mesta službovanja, jer ni jedinice ni lica o kojima se radi nemaju novca za plaćanje puta, navela je “Nezavisimaja gazeta”. Ministar Sergej Ivanov pokušao je da brani reforme, rekavši da one jedino nisu dobro primenjene. Situacija je pothranila bojazan da će mladi ljudi biti obeshrabreni da razmišljaju o karijeri u vojsci. Poručnik koji nije u borbama (u Čečeniji) odnosi kući prosečno 160 dolara mesečno.

Preduzeto gašenje požara ne garantuje da se vatra neće razgoreti. Ono što je odmah posle Nove godine počelo izlaskom na ulice penzionera, preobratilo se u međuvremenu u homogenizovani društveni bunt, pridruživanjem vojnih lica, radnika odbrambene industrije, sektora civilne odbrane, a onda i svih vrsta prevoznika – nezadovoljnih poskupljenjem benzina. U subotu, oni su demonstrirali s parolama: “Oligarhijo, dalje ruke od vozačkih džepova!” i “Zašto siromašan narod u naftom bogatoj zemlji?!”

Čini se da je to nešto drugo u odnosu na protest zbog ukinutih povlastica. Novi povodi privode nove pristalice amorfnog pokreta. Ono zbog čega je ruska vlast zabrinuta svodi se na pitanje – nije li “revolucija penzionera” početak priče o nekoj drugoj, izvedenoj kao nedavno u Kijevu, upornim sedenjem i pevanjem na ulicama?

Izgubio 20 odsto popularnosti Politički analitičar Andrej Pjontkovski izrazio je mišljenje da su “silovici” (predstavnici resora sile) presiti vlade koju smatraju liberalnom, međutim, dosta im je i Putina. “Ukoliko Putinov rejting klizne još niže, vrlo je verovatno da će oni pokušati da ga odstrane.” Reforma povlastica udaljila je grupu koja je ranije bila najveća baza Putinove podrške. “Putin je razočarao liberale i inteligenciju kada su oni shvatili da je odstupio od demokratije. Gubernatori ga mrze jer im je ukinuo direktne izbore. Posle hapšenja Mihaila Hodorkovskog, biznis elita gleda na njega kao na neprijatelja. A sada su se razočarali i penzioneri”, citiran je Pjontkovski. Sergej Markov, analitičar “s vezama u Kremlju”, saglasan je s ocenom da demonstranti sada ne pozivaju samo na smenu nepopularnih ministara, već žele da ode i predsednik. “To je ono zbog čega su u Kremlju najviše zabrinuti”, rekao je Markov. Markov smatra da su rezultati istraživanja javnog mišljenja šokirali Kremlj, gde se smatralo da ništa ne može okrnjiti Putinov prestiž. “Oni su mislili da Putin može izgubiti najviše dva odsto popularnosti. Niko nije očekivao da on izgubi 20 odsto!” “Putin je u vrlo interesantnoj situaciji. On je žrtva sistema koji je sam kreirao”, smatra Jurij Korganjuk iz Indem centra. “Čak ne može nikog ni da otpusti, pošto je svaki koji je na vlasti njegov izabranik i njegov prijatelj. Penzioneri su svesni toga”, citiran je Korganjuk.