Srbija do Dovera

Jesenas ni slutili nismo koliko nam je malo falilo da skrljamo Darvina. Bili bismo u foto-finišu sa Amerikancima. Ali, skrljali smo našu ministarku prosvete Qiljanu Čolić koja dekretom htede da ukine evoluciju. I to samo zato što je profesorka orijentalistike anticipirala da će školski odbor malenoga Dovera, na jugu brdovite Pensilvanije 18. oktobra glasati za novi predmet: „inteligentni dizajn”. I okuražila se da ih preduhitri.

Elem, to što mladi Amerikanci uče da je život kreirala svemoguća ruka Tvorca, da izvinete, Dizajner, nije ništa novo. Neki analitičari čak tvrde da su upravo kreacionisti Yoryu Bušu obezbedili drugi mandat. Jer, iako je Amerika hi-tech zemlja broj jedan, skoro polovina birača Republikanske stranke su religiozni fundamentalisti. Dodajte još tome da pola američke nacije veruje u biblijski model postanka, 30 posto u evoluciju koju Bog kontroliše, a svega 10 posto u Darvina. Kreacionisti, koji su, razume se, i protivnici abortusa i terapeutskog kloniranja, odbacuju fizičke zakone i veruju da je Darvinova teorija glavni krivac za ratove, kriminal, drogu, razvode i sve zlo ovoga sveta. Onako kako su to verovali i početkom prošlog veka: trostruki bezuspešni kandidat demokrata Vilijam Yenings Brajen je u svojim kampanjama uzvikivao da je “Prvi svetski rat produkt darvinizma”, a krajem dvadesetih godina Darvinova teorija je izbrisana iz javnih škola u više od dvadeset američkih saveznih država. Rečju, Amerikanci imaju i te kakvu antievolucionističku istoriju koja i nije strogo skopčana sa republikanskim pogledom na svet.

Mi smo tu friški. Iako nam se čini da je ispad naše eksministarke od jesenas bio tad i nikad više, kreacionisti su vrlo uporni. Traju skoro vek i po. Koliko i Darvin. Ima ih svuda. Veruju da je u prva dva poglavlja Biblije zapisana istorija nastanka sveta. Nastupaju čas uz baptiste, čas uz adventiste, ponekad uz teozofe a nekad i samostalno. I imaju samo jedan cilj: ulazak u sistem obrazovanja. Udruženja kreacionista postoje i u Beogradu i u Novom Sadu i u drugim većim gradovima Srbije. Zoran D. Luković, kapetan beogradske policije i autor knjige “Verske sekte” objašnjava za NIN da su svi oni koji veruju u Boga, na neki način, kreacionisti, ali: “U užem smislu, kreacionistička udruženja žele da matematički, egzaktno, empirijski, geometrijski dokažu Sveto pismo. Ne moraju kreacionisti biti zlonamerni, ali takvo dokazivanje može da dovede do pogrešno protumačenih dogmatskih postavki Svetog pisma”. Luković potvrđuje za NIN da u takvim udruženjima ima i biologa i genetičara, univerzitetskih profesora, ali i studenata i svih onih koji veruju da se Biblija može „laboratorijski” potvrditi.

Ako ostavimo po strani verske grupe, da ne kažemo sekte, i srpsko-američko političarenje, zašto se naučnoj teoriji evolucije, od pamtiveka suprotstavlja starozavetno Postanje, zapravo učenje o statičnosti vrsta, takozvana teorija stvaranja koja predstavlja suštinu savremenog kreacionizma? Kako je kreacionizam podelio naučnike? Koja je prava mera odnosa između nauke i religije? Da li se one bave istim poslom ili svaka ima svoj „resor delovanja”?

Naime, iako je ideja o promeni i razvoju vrsta zapravo antička (braniše je još Anaksimandar i Empedoklo), tek je teorija evolucije po Darvinu zabeležena kao „revolucija u biologiji”. I kao i svaka (r)evolucija, napadnuta je odmah. A to je 1859. godina, kada se pojavila knjiga “Poreklo vrsta” Čarlsa Darvina.

Osnov Darvinove teorije, tumači za NIN dr Nikola Tucić, profesor teorije evolucije na Biološkom fakultetu u Beogradu, nije promenjen, a to znači da su biološki fenomeni bilo koje vrste nastali prirodnim procesima. “Darvinov aksiom jeste da se procesi evolucije odigravaju u grupama genetički nejednakih jedinki uz delovanje različitih evolucionih mehanizama prirodne selekcije. To je paradigma koja objašnjava postanke. E tu je sad problem”, ističe dr Tucić, “jer je religija kompetitivni nenaučni sistem objašnjenja postanka. Sve velike religije se bave pitanjem postanka, pa im Darvinova teorija smeta”.

I Darvin je bio religiozan čovek, prvo je što će vam reći današnji kreacionisti. Međutim, manje je poznato da je otac savremene biologije svoj teistički stav – da je Bog stvorio svet i neprekidno se meša u to što je stvorio – promenio oko 1836. godine i postao deista. A to znači da je Darvin pristao na veru u kreatora koji je stvorio prirodu i sve njene zakone i više se s njom ne bakće. Tako da je Darvin mirne duše mogao da objašnjava procese evolucije, bez pozivanja na Boga.

Što se tiče zvaničnog stava Katoličke crkve prema evolucionizmu, to je sasvim jasno: papa Jovan Pavle II je otvoreno priznao evolucionizam 1996. godine u svom obraćanju Pontifikalnoj akademiji nauka. I tako se jasno ogradio od kreacionizma, koji je sve češće pod okriljem nekih hrišćanskih sekti.

Dakle, pristalica Darvina ne mora biti ateista. Iako to, recimo, tvrdi čuveni oksfordski biolog Ričard Dokins (64). Naime, Dokins verovatno misli na sebe kad kaže da nam je Darvin omogućio da budemo „intelektualno dovršeni ateisti”. A jedan od takvih je, sam priznaje, i profesor dr Ratko M. Jankov, šef Katedre za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu. Na prozoru svog kabineta ovaj biohemičar čuva nalepnicu: God bless atheism. “Bar što se porekla života i evolucije tiče, sa svakim novim naučnim podatkom, sa svakom novom teorijom, Biblija se sve više dovodi u pitanje”, samouveren je dr Jankov.

Bilo je, međutim, kroz istoriju, mnogo verujućih naučnika. I danas ih ima. Pol Dejvis, recimo, profesor teorijske fizike na Univerzitetu “Wukasl” u Engleskoj, uveren je da put nauke sigurnije vodi Bogu nego religija. Možda i zato što je naučno znanje proporcionalno svesti o tome koliko zapravo ne znamo. Ima tu, razume se, i ugledanja na velike prethodnike – Maksa Planka, Alberta Ajnštajna, Nilsa Bora, koji su verovali u fundamentalni elemenat neodređenosti u nauci. Ali ima i kreacionističkog poigravanja s religioznošću tih naučnika.

Sukobi evolucionista i kreacionista sedamdesetih godina prošlog veka završavaju se na sudu. U Arkanzasu su 1981. godine, na primer, u škole uvedeni časovi kreacionizma, pored postojećih časova iz evolutivne biologije. Vrhovni sud Sjedinjenih Država je ukinuo kreacionizam u školama na osnovu amandmana o odvojenosti države i religije. Danas, zastupnici teorije stvaranja svoja prava više ne traže u američkom pravosuđu nego u školskim odborima i među nastavnicima. Što bi se reklo, iznutra. Tako i nastaje „inteligentni dizajn” – alternativni naučni model.

I šta, dakle, dizajneri, odnosno kreacionisti zameraju evolucionistima?

Kao prvo, verovatnoću postanka života. “Pre trideset godina Fred Hoil, astronom i matematičar, došao je do zaključka da je verovatnoća nastanka žive ćelije iz neorganske materije u tzv. organskoj supi reda 1 kroz 10 na 40 000”, kaže za NIN dr Svetozar Sinđelić, profesor filozofije nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu. I tumači: “Taj broj dakle pokazuje apsolutnu nemogućnost slučajnog nastanka života, bar na način na koji to evolucionizam objašnjava. Kao kad bi neko dobijao glavnu loto-nagradu uzastopce trideset godina svake nedelje, da li biste poverovali da je to slučaj?” Još jedan od kreacionističkih argumenata slabosti Darvinove teorije je i “odsustvo fosila prelaznih oblika prirodnih vrsta”. Profesor Sinđelić kaže da je “i sam Darvin bio svestan tog problema”.

Pitanje “isuviše male verovatnoće postanka života”, koju ističu kreacionisti, biohemičar dr Ratko Jankov objašnjava: “Prvi eksperimenti koji su imitirali šta se moralo dešavati u tadašnje doba urađeni su pre sto godina. I naš Sima Lozanić je pravio takve eksperimente 1898. godine, koje je posle citirao Oparin. Rus je, imitirajući u laboratoriji sastav i uslove pretpostavljene atmosfere ondašnje Zemlje sa azotom, sa vodom, munjama... dobio između ostalog i amonijak i aminokiseline. Naravno, ne svih 20 aminokiselina od kojih smo mi sazdani, ali jedan broj – da. Ako se to može, dakle, napraviti tokom eksperimenta, za nekoliko dana, gde su onda milijarde godina trajanja onog što se dešavalo na Zemlji uz električno pražnjenje, vulkanske erupcije, katalizatore...? Čoveku koji se bavi naukom uopšte nije teško da zamisli da se to upravo tako desilo, zašto ne? Pri tom su najpre nastali veoma prosti organizmi. Evolucija je nastavila posao i od prvog života napravila brojne vrste.”

O “odsustvu fosila prelaznih oblika” dr Nikola Tucić bi rekao da je izraz prelazni oblik dat u vreme kad se strašno malo znalo o tome. “Danas mi imamo toliko mnogo fosilnih podataka da to nije uopšte sporno. Dakle, fosilni podaci nedvosmisleno kažu da mi i danas živi primati imamo zajedničke pretke”, kaže dr Tucić.

Istini za volju, Darvinova teorija evolucije, koliko god prozivana bila, „radi posao” i danas i ovde. Spomenućemo, ovog puta, samo dva: evolucija rezistentnosti na antibiotike kod bolničkih sojeva bakterija, što je veliki problem zaraženih bolnica po Srbiji, ili problem evolucije rezistentnosti na herbicide i pesticide. “Ako hoćete da sad budem đavolov advokat”, odgovara profesor Sinđelić, “mnogi su primetili da je ta mikroevolucija, proces unutar vrste, nešto što ne treba dovoditi u pitanje i da je Darvinova greška upravo univerzalizacija takve mikroevolucije koja je nesumnjiva, mada izgleda da ni do nje ne dolazi uvek.”

Ipak, zaboravljaju se granice nauke i religije. Dok se nauka bavi tumačenjem prirodnih procesa i odgovara na neposredna pitanja, religija se bavi sistemima vrednosti i smislom postojanja.

Konflikta zapravo ne bi trebalo da bude? Profesor Sinđelić zaključuje: “Konflikt između nauke i religije postoji samo na ideološkom nivou. Nisu suprotstavljene religija i nauka, ali njihove ideologizirane komponente – jesu. Međutim, bolju teoriju o poreklu vrsta, od Darvinove, nemamo. I ne možemo da je odbacimo. Možemo samo da tragamo za boljom. Nisu opasne ni loša teorija, ni bilo koja ideologija, opasna je njihova dogmatizacija. Pa čak i dogmatizacija dobre teorije. Zato je uvek bolje raditi sa nizom suprotstavljenih alternativa.”

Pre nego što deci ponudimo alternativu u obliku “inteligentnog dizajna”, hajde prvo da smislimo odgovor na njihovu radoznalost: A ko je rodio Boga? Ili da ih kaznimo za nedolična pitanja?