Ministar na sudu

Počele su pripreme za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji. Ili, kako kaže Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta grada Novog Sada, došle su u tu fazu da ih je nemoguće kriti. Objavljene su na zvaničnom sajtu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine pod paravanom Nacrta zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja.

Uostalom, ovako nešto u septembru je u NIN-u najavio Aleksandar Vlajčić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. On je tada rekao da “eventualna odluka o započinjanju istraživanja i razvoja tehnologija vezanih za eksploataciju, kontrolu i posebno deponovanje nuklearnog istrošenog materijala, zahteva znatna sredstva i vreme, i u toj, prvoj fazi aktivnosti to ne bi bio resor Ministarstva rudarstva i energetike, već nauke i tehnološkog razvoja”. I Ministarstvo nauke je sada otpočelo tu prvu fazu.

Pre toga, u oktobru je, u Međunarodnom pres centru u Beogradu organizovan okrugli sto pod nazivom “Trebaju li Srbiji nuklearke?”. Na tom skupu Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta “Vinča” javno je zagovarao izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji a Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, govorio o energetskom deficitu koji bi se mogao pojaviti 2015. Baš za 10 godina, koliko traje pripremni period za izgradnju nuklearke.

A da je proces otpočeo govori pomenuti Nacrt zakona. U petom poglavlju, članu 52

Nacrta taksativno se navode mere nuklearne sigurnosti prilikom lokacije, projektovanja, izgradnje, probnog rada, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka i dekomisije nuklearnih objekata. U članu 53 stav 1 se utvrđuje na kojoj se lokaciji može graditi nuklearni objekat. Praktično, ceo član 53 propisuje postupak izdavanja licenci i uslova koje je neophodno ispuniti da bi se moglo pristupiti izgradnji nuklearnih objekata. U stavu 2 člana 55 čak se utvrđuje kakvi treba da budu materijal i oprema za izgradnju objekta, a u članu 59 da korisnik objekta može biti svako pravno lice koji ispuni propisane uslove.

U Nacrtu zakona je izbegnuto pominjanje pojma nuklearna elektrana; korišćeni su pojmovi nuklearni objekti ili, u pojašnjenju, energetska nuklearna postrojenja. Da se radi zapravo o nuklearnim elektranama potvrdio je i Aleksandar Sedmak, pomoćnik ministra nauke zadužen za tehnološki razvoj. On je na novosadskoj televiziji “Jesenjin” potvrdio da se pod energetskim nuklearnim postrojenjima mogu smatrati i nuklearne elektrane.

Nikola Soro, predsednik Udruženja termoenergetičara SCG, kaže da se već sa prve strane može videti zbog čega je pisan Nacrt zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja. “U glavi 2 u objašnjenju značenja pojmova stoji da je nuklearni materijal onaj koji sadrži uranijum, torijum i plutonijum iznad propisanih granica. Nije stavljen recimo cezijum, s kojim smo sad imali incident u Vinči. Stavljeni su samo materijali koji su direktni produkti nuklearne elektrane. I to sve govori.”

A savezni Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih centrala, donet 1989, koji je Zakonom o sprovođenju ustavne povelje još uvek na snazi, i pripremu izgradnje nuklearnih elektrana karakteriše kao krivično delo. I za to je predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Shodno tome Ekološki pokret SCG i Ekološki pokret grada Novog Sada podneli su krivičnu prijavu protiv ministra nauke Aleksandra Popovića i još pet službenika ovog ministarstva i to zbog krivičnog dela pripreme izgradnje nuklearne elektrane, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i zbog krivičnog dela nesavesnog rada u službi.

Može li se na osnovu Nacrta zakona neko optužiti za krivično delo?

“Naravno da može!”, kaže nam Ostoja Dražić, po zanimanju pravnik a po funkciji predsednik Ekološkog pokreta SCG. “Nacrt je faza u donošenju zakona, priprema za konačan zakonski tekst koji bi, kada bi se usvojio u ovom obliku, omogućavao da se odmah krene sa procesom izgradnje. Ovo je, dakle, pravna priprema za izgradnju a to je krivično delo.” Dražić kaže da po važećem zakonu niko praktično ne sme da razgovara o otvaranju nuklearnih elektrana. “Čak, daktilografkinja ne sme da prekuca tekst u kojem se pominje otvaranje nuklearnih elektrana a ne ministar. On moć koju je dobio od države ne sme da koristi za pripremu nečega što je protivno zakonu te države. To je zloupotreba službenog položaja.”

Postavlja se i pitanje šta ako državna zajednica SCG prestane da postoji? Šta će biti sa Zakonom o zabrani izgradnje nuklearnih centrala? Ostoja Dražić kaže da će Narodna skupština morati da se izjasni o tome. “Voleo bih da vidim ko će na sebe preuzeti odgovornost da ukine ovaj zakon i tako napravi neprocenjivu štetu ne samo za nas već i za buduće generacije koje će živeti na ovom prostoru.”

A i konkretan prostor gde će se graditi nuklearna elektrana i gde će biti skladišten nuklearni otpad već je izgleda određen. Nikola Soro kaže da je još 1985, kada nije postojao Zakon o zabrani izgradnje nuklearki, učestvovao u razmatranju pogodnih lokacija. “Došlo se do dve pogodne lokacije. Prva je ušće Mostonge u Dunav kod Mladenova. Mostonga je reka koja je prolazila sredinom Bačke, koja je nestala ali je ušće ostalo. Sediment je tu milionima godina stvarao dobru amortizaciju, što je posebno bitno za nuklearne elektrane zbog opasnosti zemljotresa. Zato je ova lokacija izabrana kao prva. Iz sličnih razloga kao druga moguća lokacija izabrano je ušće Morave u Dunav kod Kostolca.” Kako je u međuvremenu Dunav u toku kod ušća Mostonge postao granična reka, kao prva se izdvojila lokacija Kostolac. Nikola Aleksić kaže da ima podatke lokalnog stanovništva da se ispitivanja tamo i pored zakonskog moratorijuma nesmetano vrše. Takođe, novosadski ekolozi, koji se smatraju za jednu od najuspešnijih takvih organizacija u Evropi, raspolažu podacima da će nuklearka u Kostolcu biti tipa “Vestinghaus”, da će imati snagu od hiljadu megavata, što je npr. snaga “Đerdapa 1” i da će koštati četiri milijarde dolara!

Oni znaju i kako ćemo je platiti. Proizvedenom električnom energijom. “Mi ćemo, dakle, elektranu otplaćivati strujom. I šta ćemo dobiti? Samo nuklearni otpad. I, treba podsetiti da ne postoji bezbedan način zatvaranja nuklearne elektrane”, kaže Nikola Soro.

Soro nas obaveštava i zašto Fruška gora. “U Srbiji su samo dve planine, zbog svoje bazaltne osnove, pogodne za skladištenje nuklearnog otpada. Kopaonik i Fruška gora. Pošto je Kopaoniku namenjeno da bude raketna baza NATO-a, ostaje samo Fruška gora.” Aleksić kaže da na to da je Fruška gora izabrana kao deponija ukazuje mnogo podataka. “Država namerno ima neodgovoran odnos prema nacionalnom parku, tuda su predvideli trasu brzih pruga, što su stručnjaci ocenili kao antirazumno, opstruiraju proglašenje Fruške gore svetom, hteli su čak tu da naprave i deponiju smeća. A mi imamo i izjavu dr Aleksandra Perića, dugogodišnjeg naučnog saradnika ‘Vinče’ u kojoj on kaže da je više puta morao energično napominjati da Fruška gora ne dolazi u obzir kao nuklearna deponija.”

Dakle, neko se za to energično zalagao, kao što se zalaže za nuklearnu Srbiju od 2015. Imamo li izbora, imamo li rešenje za energetski deficit koji može nastupiti?

“Naravno. Ali prvo treba reći da mi nemamo bilans potrošnje i resursa, da nemamo stručno izrađen elaborat na tu temu već sve vrvi od raznih paušalnih ocena”, kaže Nikola Soro. On tvrdi da bismo samo racionalizacijom potrošnje, bez ikakvih ulaganja, mogli da uštedimo trideset odsto energije. Ali i da tvrdnje “nuklearnog lobija” da je nuklearna energija najjeftinija nisu tačne. “Sa svim našim neracionalnostima novosadska termoelektrana na gas, jačine oko 210 megavata, koštala je sto miliona dolara. Dakle, za 500 miliona, što je osmina sume za nuklearnu elektranu, dobijamo kapacitete iste jačine.

I, što je bitno, ne oštećujemo svoju okolinu.” Takođe, tu su i drugi izvori energije, koji se kod nas mnogo ne koriste. Energija dobijena upotrebom toplotnih pumpi, zatim geotermalna, sunčeva, energija vetra, u svetu se, u značajnoj meri upotrebljavaju. Zašto bismo mi njima pretpostavljali nuklearnu energiju, čiji nusprodukti mogu biti kobni po ovu zemlju?

Podnosioci krivične prijave protiv ministra Popovića i službenika Ministarstva smatraju da je odgovor na njihovu prijavu ključ svega. Ostoja Dražić kaže da će posle reakcije javnog tužioca i Ministarstva unutrašnjih poslova sve biti jasno. “Ili država staje u odbranu svoje zemlje i svojih građana ili pere ruke od nas. Mi, sigurno nećemo odustati. Borićemo se svim mogućim sredstvima ali jedno je kad to rade organi države a drugo kad to rade građani sami. Ali, bar ćemo znati na čemu smo.”

Mi štitimo, drugi grade Popovićev pomoćnik piše NIN-u da ne razmišlja o izgradnji nuklearki jer je to zabranjeno, a priprema zakon uslovima koje nuklearka treba da ispuni sa aspekta zaštite Pitanja koja smo hteli da postavimo Aleksandru Popoviću, ministru za nauku i zaštitu životne sredine, zbog njegove prezauzetosti poslali smo elektronskom poštom u Ministarstvo nauke, i na njih nam je odgovorio Aleksandar Sedmak, pomoćnik ministra zadužen za Sektor za tehnološki razvoj. Napominjemo da su poslata putem Interneta i da nismo bili u prilici da tražimo objašnjenja. Da li smatrate da se Nacrtom zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti priprema teren za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji? - Ne, Nacrt Zakona koji je prošao Javnu raspravu nikako ne predviđa izgradnju nuklearnih elektrana, on samo govori o uslovima koje treba ispuniti s tačke gledišta zaštite. U članu 105 Nacrta ovog zakona jasno piše da donošenjem ovog zakona prestaje da važi samo Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja. Na snazi ostaje Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine će kao državni organ potpuno poštovati postojeće zakonske propise uključujući i ovaj. Ovo ministarstvo u potpunosti poštuje i podržava Nacionalnu strategiju razvoja energetike do 2015. godine, u kojoj se ne predviđa izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji. Nacrt ovog zakona utvrđuje ko, gde i pod kojim uslovima može da gradi nuklearne elektrane. Da li znate da je priprema izgradnje nuklearnih elektrana krivično delo? - Aktuelni nacrt zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja samo utvrđuje uslove koje nuklearni objekt treba da ispuni s tačke gledišta zaštite. Da li možete da potvrdite ili odbijete naša saznanja da je već izabrana lokacija za gradnju atomske centrale (Kostolac), da je izabran tip centrale koja će se graditi (Vestinghaus), da je izabrana i godina kada će centrala početi da radi (2015)? - Mi nemamo takva saznanja ni za lokaciju ni za Vestinghaus ni za 2015. godinu. Mi se ne bavimo izgradnjom energetskih objekata. To je isključiva nadležnost Ministarstva rudarstva i energetike. Da li vi lično, kao čovek iz struke, odobravate gradnju nuklearnih elektrana? - O izgradnji ne razmišljam jer je zabranjena.