Divlji spiskovi doušnika

Pretposlednjeg dana februara na veb serveru Angelfire (sa sedištem u SAD) pojavila se lista od 219 mađarskih imena. Podeljenih po trenutnoj partijskoj pripadnosti i profesiji. Zajednička karakteristika: svi su, piše na sajtu potpisanom sa Szakerto 90 (Ekspert 90), bili agenti i saradnici tajne policije u vreme kada je Mađarska bila pod vlašću komunista.

Pojavljivanje ovog spiska izazvalo je pravu buru kod naših severnih suseda. Ne bez razloga: na listi su mnoge i danas aktivne ličnosti u javnom životu Mađarske – od političara (među njima, začudo, nema nikog iz Socijalističke partije), preko novinara i kulturnih radnika, do – sveštenika.

Mađarska je, tako, poslednja od postkomunističkih EU-zemalja u kojoj se, makar i nezvanično, pojavio spisak agenata i saradnika tajne policije. Pojedini političari su požurili da izjave da se radi o listi, donekle izmenjenoj, koju je 1990. poslednji komunistički premijer Mikloš Nemet predao prvom demokratski izabranom šefu vlade Jožefu Antalu. U Mađarskoj, međutim, ona nikada nije objavljena, niti je na taj način uopšte čeprkano po istoriji. Ako se ne računa Zakon o lustraciji, promenjen 2002. posle optužbi da je tadašnji premijer Peter Međeši bio – komunistički agent.

Sada je, međutim, otvorena Pandorina kutija i veliko je pitanje kako će se sve završiti. Možda kao u Češkoj Republici i Slovačkoj, gde su, posle niza ovakvih “divljih”, nedavno objavljeni i zvanični spiskovi (u obliku tomova knjiga koje su besplatno deljene građanima) radnika i saradnika, doušnika i cinkaroša tajne policije. Pojedinci su, potom, sudskim putem dokazivali da su se tu našli greškom...

U Mađarskoj za sada sve, ipak, više podseća na ispipavanje pulsa. Kao najšokantnija novina na pomenutom “Ekspert spisku” jesu – sveštena lica. Crkveni krugovi u Mađarskoj do sada su odlučno odbijali svaku mogućnost da su sveštenici sarađivali sa komunističkom policijom. A na objavljenom spisku nalazi se šest (od ukupno 21) trenutnih biskupa u Mađarskoj! Iako oni lično optužbe ili negiraju ili odbijaju da komentarišu, za analitičare u Mađarskoj to, međutim, nije ništa neočekivano: u vreme kada je država imala ovlašćenje da odobrava ili odbija svako imenovanje u Katoličkoj crkvi ove zemlje, mnoga sveštena lica postala su saradnici policije.

Iz crkvenih krugova se brane time da su čak i oni koji su pod pritiskom sarađivali sa policijom bili žrtve, a da se obelodanjivanjem spiska ne kažnjavaju osobe koje su ih prisilom naterale da rade za tajnu službu, već ponovo oni sami, pa zato, kako piše u saopštenju Katoličke biskupske konferencije, objavljenom 1. marta, “u duhu hrišćanske ljubavi oni ne mogu biti odgovorni”.

Mediji u Mađarskoj, čim su otkrili da je to tema koja diže tiraž, počeli su ovih dana da publikuju razne liste saradnika tajne policije. Objavljen je, tako, spisak od oko 60 informatora, na kojem su i jedan pozorišni kritičar i jedna bivša fudbalska zvezda (Dežo Novak). Pre nedelju dana liberalni list “Mađar naranč” objavio je listu od 57 sveštenih lica za koja se tvrdi da su bili agenti, sa sve izvodima iz njihovih dosijea. Sledećeg dana je na svom internet izdanju političko-ekonomski nedeljnik HVG objavio svoj spisak saradnika tajne službe...

U centru pažnje, međutim, i dalje ostaje lista Eksperta 90. Vlasti su počele da istražuju da li je objavljivanje ličnih podataka u tom mini-katalogu (od datuma rođenja i imena roditelja, pa nadalje) – nezakonito. Mogućnosti, međutim, da neko zbog toga bude kažnjen (ili sajt skinut) minimalne su s obzirom na to da mu je baza u SAD.

A kao kruna svega, iz vladinih krugova u Mađarskoj čule su se ovih dana tvrdnje da je pomenuti spisak samo deo aktivnosti onih snaga koje su za ukidanje mađarske tajne policije. I optužbe na račun njihovih prethodnika u vrhu vlasti što nisu jednom zauvek raščistili i time zatvorili pitanje ko je sve radio za tajnu policiju.

U isto vreme “afera divljih spiskova” trese i Poljsku. Otvorio ju je novinar Bronislav Vajldštajn, kada je, pre oko mesec dana, na Internetu objavio dokumenta komunističkog Ministarstva unutrašnjih poslova, sa oko 240 000 imena. Našli su se tu čak i agenti tajne službe aktivni, i u klasično kriminalističkim slučajevima, početkom devedesetih, što je jako uzbudilo šefove poljskih obaveštajnih službi zbog opasnosti po život “provaljenih” agenata.

Vešti hakeri su u spisak odmah počeli da ubacuju imena svojih neprijatelja, omrznutih političara ili komšija, pa je nastao pravi haos. Novinar Vajldštajn je otpušten.

Odakle mu spisak? Dobio ga je od Zavoda za nacionalnu istoriju (IPN), koji je osnovan 1998. sa zadatkom da sakuplja i čuva dokumenta od 1944. do 1989. godine i da istražuje nacističke i komunističke zločine. U Zavodu je napravljen katalog od oko milion i po osoba. Našli su se tu i radnici bezbednosnih službi i tajni saradnici (doušnici), ali i kandidati za ove poslove ili osobe koje nisu ni znale da su tako označene, a nikada nisu imale bliže kontakte sa ovakvim službama. Svrha kataloga: pomoć prilikom lustracije, koja u Poljskoj ide prilično sporo.

A šta da radi običan građanin, neki pan Kovalski (najčešće poljsko prezime) koji se, ni kriv ni dužan, našao na spisku kao cinkaroš? Dovoljno je da dođe u IPN, prijavi svoj slučaj i za nekoliko nedelja dobiće potvrdu da je nevin. A onda može da je umnoži i podeli susedima, koji su ga već siti izogovarali. Odnosno, moraće sam da dokazuje da je nevin.

Poljski sudovi zato imaju pune ruke posla – stotine građana koji se osećaju oštećenim podnelo je krivične prijave protiv IPN-a i Vajldštajna zbog kršenja zakona o zaštiti ličnih podataka. I traže, naravno, odštetu.

Zbog svega toga neki poljski političari traže da se što pre publikuje zvanični spisak radnika i saradnika tajne službe.