Mimija iz Kupinova

U subotu sam bio u Kupinovu. Zvao me moj Miroslav (28). Koji Miroslav? E, sad koji!? Ćaća mu je Mimija što je bio u Gardi kod Tita, a u Kupinovu je još poznat po tome što zna gde je zakopano rimsko zlato, a gde zlato dinastije Brankovića. Pri tom, Mimija nema nikakve mape. On, jednostavno, sanja gde treba da se kopa. Recimo, sanja da treba kopati ispod trule višestoletne vrbe na obali Obedske bare. I, tras, tresne pijuk u ćup u kome je bilo zlato! Čudo je Mimija. Oniži, plećat i plavih, nasmejanih očiju. A rumen, rumen...

U Kupinovo sam išao sa svojim rođom iz Švajcarske, hteo sam da mu pokažem tipičan, zapušten srpski rezervat koji će od ovog proleća početi da sređuju Slovenci, a bolje da smo dali Švajcarcima, manje bi nas koštalo.

Ali, u Kupinovo sam išao i svojim poslom. Hteo sam da proverim: da li je Obedska bara mogla da bude ono “MORE OD TRSKI” u čijem glibu se podavila faraonska vojska koja je jurila za Mojsijevim narodom!? Jer, da ponovimo; i Diskaveri je priznao da je u Bibliji, kao, greškom, “more od trski” prevedeno kao CRVENO MORE!? Čuj, “greškom”! Greškom u prevodu je ispalo i da smo sa Karpata na Dunav sišli tek u šestom veku! A ovde smo od biblijskih vremena, moj Srbine! I ne dozvoli da te više lažu! Ne dozvoli da te zamajavaju da se Mojsiju Bog javio na Sinaju iz KUPINOVOG GRMA!? Gde, bre, na Sinaju ima kupine!? Bio sam i po tom Sinaju, jebavao sam i tamo ale, ali kupine nisam video. A naše KUPINOVO po kupinama i dobilo ime! Kapiraš li na šta ciljam, brale? Mic po mic, dolazimo do toga da je Mojsijev SINAJ, u stvari, naša FRUŠKA GORA, a ima jedna SINAJA i u Rumuniji. Mada, ajde i to da vam kažem, Rumuni i danas Frušku goru zovu BLAGOVEDA, a Mojsijeva majka zove se JEHOVEDA! Je l’ jasno, bre, šta važno hoću da vam javim!? Ili je vama, i dalje, važnija Studija o izvodljivosti i ostale trice i kučine.

Miroslav iz Kupinova šeta nas pored Obedske bare. Miroslav, crn, krupan, rumen, pravi Đurađ Branković. Hoće da nam pokaže jabučar. Osamsto stabala, bato moj, treba to orezati! Miroslav nadničare isplaćuje tiketima, jer dobija redovno na sportskoj prognozi.

Zurim u Obedsku baru, u njenu šikaru. Zurim u “more od trski”. Budan sanjam. Ali, ne sanjam zlato kao Mimija, nego sanjam biblijske događaje. Vidim, bre, tačno mesto gde je Mojsije namamio i skrljao faraonovu vojsku u živo blato Obedske bare. To je ono mesto gde je “štukla u živo blato i jedna austrougarska regimenta”. Tako prođu oni koji jure Srbe po Obedskoj bari, po “moru od trske”. A što nas toliko jure od Mojsija do danas? Eee, to samo oni znaju! Znaju, brale, da smo arijevci. Samo još mi da se toga setimo...

Ali, Miroslav, poslovan čovek, ne dangubi. Raspituje se kod mog rođe iz Švice; da li da tipuje na “Grashopers” ili na “Jang bojse”?

A ja propao na lotou. Odoše četiri miliona evra “nekom mladiću sa Novog Beograda iz 70. bloka”. Ali, ako sam puko na lotou, ne znači da ću i na Templtonu. Mada je Templtonova nagrada fiksna, 795 000 funti sterlinga i dodeljuje se, pre svega, “za napredak u religioznoj misli”. A na tom polju imam, i te kako, šta da kažem. Sa bogom ležem i ustajem, a sa Aristotelom sam odavno na “ti”. Zato slušaj ovamo: ne nasedajte na nova jevanđelja kojih će sve više biti, posle papine sahrane. Danas Judino jevanđelje, a sutra ko zna čije. Svrha svakog jevanđelja je da vas iznenadi. Evangelion, evangelion! Na grčkom ta srpska reč znači “radosna vest”. A evangelion, bukvalno, znači IZNENAĐENJE! Jer, kako da Grk izgovori reč “iznenađenje”!? Polomiće i jezik i vilice. Đ, NJ, Ć ta slova može da izgovori samo arijevac. Uh, kako je teško drugim narodima da izgovaraju naše vedske, arijevske reči!

Nego, vratimo se Templtonu! Nije mala lova: 795 000 funti. Treba im to ćapiti. Ako srpski hakeri haraju po kockarnicama Londona, zašto da im ne maznemo i Templton?!

Elem, papa je 1981. godine obnovio proces Galileju i priznao da je 1633. godine Crkva pogrešila te da je Galilej “nepromišljeno napadan zbog odbrane heliocentrizma”. Dobro, naša SPC se i dalje drži Nikolaja Velimirovića i njegovog geocentrizma. Ali, koja je razlika kada se vatikanski heliocentrizam i dalje okreće oko Isusa? I dokle ćemo da iščekujemo šta će Vatikan da kaže? Kada će naša crkva smoći snage da kaže da je Isus samo metafora kao što je, papa Vojtila, 1981. godine, preporučio vernicima da “priče o Adamu i Evi shvate – metaforično”.

A imamo, bre, argumente! Imamo boga Vida, imamo Nepobedivo Sunce Aleksandra Velikog! Treba li to Sunce, treba li reči Vidove da ispišem na kapijama Patrijaršije kao Martin Luter što je radio? Ih, kada bismo na naše zastave, crkvene i državne, vratili Sunce Aleksandrovo, kada bi nam Aleksandrova Povelja postala Ustav! Gde bi nam bio kraj!

Nagrada Templtona legla bi mi kao premija sa Vimbldona. 795 000 funti. Mala para, ali veseli čoveka, i, plus, slava doveka.

Sunce, Sunce je, Srbi moji, vaš bog jedini! I zovite vi to “neopaganizmom”, smislite i nešto poganije, ali bez Sunca ne možete nijedan dan, nijedan časak, a bez Isusa se, priznaćete, ipak, može. I nemojte da mi se pravite mnogo pametni, nemojte da mi kažete da je Sunce samo “usijana zvezda” i da sve počinje sa Velikim praskom! Jer, pitaću vas: šta je bilo pre Velikog praska!? Manite se, dakle, ćorava posla. Ako Aristotel na to nije odgovorio, batalite. Batalite da se bavite metafizikom! Zadovoljite se ovim jedinim Suncem koje imamo! Manite se već jednom hrišćanskog antropocentrizma. Vratimo se solarnim bogovima koje je i Aleksandar, đak Aristotelov, obožavao.

Uh, sve se nadam da ovi iz Templtonove fondacije razumeju šta govorim i da ću inkasirati tih 795 000 funti. Jer, velike istine su proste, a ako baš treba, napisaću i knjižurinu o Suncu da mogu da se pravdaju pred njinim Upravnim odborom što su me gađali sa 795 000 funti.

Ne mislite, valjda, da će Den Braun sa “Da Vinčijevim kodom” da mi mazne Templton? On je, ipak, samo Amerikanac, a njima se ne otvaraju najviše tajne. Jer, ako je taj Braun “dekodirao” Leonarda, što ne kaže da je ovaj genije poreklom iz naše Vinče i da mu je porodica u Italiju došla posle KOSOVSKOG BOJA kada su počele velike srpske seobe. Onda kada su nas i Brankovići ostavili, a o čemu je i Crnjanski pisao i Kupinovo pominjao.

Vraćamo se iz Kupinova. Olja vozi kao Fanđo kroz Ašanju, kroz Deč, i samo čekam kad će da felšira neko prase...

A onda me hvata dremka posle ručka koji nam je dala gospa Mira, mati Miroslavljeva. I usnim u Oljinom “saksu” svoju Crnu, a ona će odmah: “Razmišljaj o tome da je Šabac, u stvari, SABAT kao Subotica, a da su ŠIMANOVCI – Simonovci. A razmišljaj i o tome da su nam i SUBOTU kao praznik prisvojili!”

Cimnem se iz sna, a Olja, već, kod Šimanovaca, a rođa iz Švice stavio glavu u skute jedne Milene, pa spava li, spava. Da li sam, bar njega, ubedio da je Mojsije namamio faraonovu vojsku u živo blato Obedske bare?