Širakov apel

Predsednik Širak se upustio u smeo poduhvat: da ubedi Francuze da na referendumu 29. maja glasaju za Evropski ustav u situaciji kad je većina njih naglo počela da se izjašnjava protiv toga. Odgovarajući preko televizije na pitanja više od osamdeset mladih ljudi, on je želeo da među gledaocima pridobije pre svega glasove onih na kojima leži budućnost Francuske.

To nije bio lak posao, jer se u Francuskoj, u poslednje vreme, nezadovoljstvo vladom sve više preobraća u nezadovoljstvo Evropom. Posmatrači ukazuju na opasnost da birači zamene motive i da se na referendumu zapravo i ne izjašnjavaju o Evropskom ustavu, nego, podsvesno, o pitanjima koja ih zabrinjavaju, kao što su nezaposlenost, ekonomska stagnacija ili, čak, prijem Turske u Evropsku uniju.

Predsednik Širak je to znao, kao što je znao da je teško svima objasniti kakve će koristi pojedincu doneti Evropski ustav, debela knjižurina od, zajedno sa aneksima, preko 850 strana. Svestan da negativno izjašnjavanje Francuza, dosad velikih pobornika evropskog jedinstva, može da dovede u pitanje i samu sudbinu proširene Evrope, on je ušao u rizik kakav prihvataju samo odgovorni državnici.

Nastojao je da, ukazivanjem na značaj istorijskog trenutka, preusmeri svest sugrađana u korist ideja koje zastupa i koje su ugrađivane u viziju Evrope za poslednjih pola veka. Očigledno je, pri tom, da je predviđanje istraživača – da 56 odsto Francuza neće glasati za Evropski ustav – smatrao alarmantnim i da ga je to i prinudilo na apel i hitnu akciju.

Savremeni svet odlikuju, prema oceni Žaka Širaka, dva ključna razvoja: globalizacija, koju pokreće ultraliberalni trend na tržištu i koja najjačima donosi prednosti, a drugima mnoge, osobito socijalne, probleme, i uspon novih velikih sila – Kine, Indije, a u budućnosti Brazila i reformisane Rusije – koje se protive nametanju volje SAD. Francuska se sa ovim silama ne može nositi na individualnoj osnovi, nego samo u okvirima “jake i dobro organizovane Evrope”.

Organizacije i moći nema bez pravila, a ta neophodna pravila obezbeđuje Evropski ustav, kaže dalje Širak. “Morate shvatiti da, ako to odbijete, nećete rešiti nijedan problem” – poručio je on svojim mladim sagovornicima. “Znatno ćete oslabiti glas Francuske, pa samim tim i našu sposobnost da branimo svoje interese. Ja bih to nazvao bumerang efektom.” U slučaju negativnog ishoda na referendumu – na kome se ne odlučuje o domaćim pitanjima – “neće biti prostora za nove pregovore o Ustavu i Francuska će biti viđena kao crna ovca Evrope, koja blokira sve”.

Uprkos Širakovoj elokvenciji i iskustvu na televiziji, većina francuskih listova je dvočasovnu debatu pre doživela kao popularni “tok-šou”, nego kao političko sučeljavanje uz prevagu predsednikovih argumenata. “Mond” smatra da se nije radilo o informisanju, nego o “sofisticiranoj i modernoj vrsti propagande”, a “Nuvel observater” je u Širakovom naporu da pridobije na svoju stranu narogušene evroskeptike video “posao za Herkula”. Bilo je, od strane novinara, čak i osuda Širakovog “političkog marketinga”.

Ako se takve ocene vide prevashodno kao elementi unutrašnjih političkih sudara, a ne kao dublja analiza Širakovog stvarnog uticaja na javno mnjenje – jer će se o tome moći govoriti tek posle referenduma – prava opasnost i njene međunarodne razmere samo su nagoveštene. Širak je želeo da bude podsticajan, a ne i zloslutnik koji prepada narod.

Drugi su zloslutniji.

“Evropa je kao bicikl, stabilna je samo kad se kreće”, kaže Filip Moro-Defarž, autor bestselera o Evropskom ustavu. Neuspeh na referendumu u Francuskoj sudbinski bi zaustavio trend ka evropskim integracijama i otvorio “proces ka samorazaranju” koji bi nadnacionalnu Evropu mogao pretvoriti u “jedva nešto više od carinske unije ili trgovinskog bloka”, kaže on.

Francusko “ne” , po nekim drugim analitičarima, neminovno bi otvorilo krizu koju je sada teško i naslutiti. Samo jedno “ne”, bilo čije, a pogotovo francusko, značilo bi da Evropski ustav ne može da bude usvojen, jer nema konsenzusa. Žiskar d’Esten, glavni tvorac dokumenta, smatra da “naprosto ne bi bilo prostora za dalje pregovaranje” i skori popravni ispit.

Tako bi uvećana EU morala da funkcioniše – vrlo traljavo, pretpostavlja se – na osnovu složenih pravila Sporazuma iz Nice od pre dve godine. Javile bi se razne koalicije i podvojenosti između starih i novih članica, a nade za prijem drugih zemalja, među kojima i Srbije i Crne Gore, dosta bi se raspršile. EU bi bila primorana da se prevashodno bavi sobom.

Zato nije čudno što se Širak koristio i “modernom propagandom”.