Sajle savesti

“Prizor s mosta kako se ljudi dave. Pa, prizor iz vode, kako se dave. I lica ljudi, živih i mrtvih, koje smo izvadili napolje. To su slike koje su mi i dalje u glavi”, kaže Goran Pruginić, čovek koji je izvadio šestoro ljudi iz nabujale Tise. Petogodišnju Milenu Nikolić i još dvoje ljudi, koji su preživeli, Mileninu mamu i još dvoje za koje je bilo kasno. A Goran se tog petka automobilom vraćao iz Novog Sada i na Žabaljski most stigao je nekoliko trenutaka nakon što se autobus „Autobanata” survao u reku.

Autobus je redovno, po redu vožnje, u 18 i 45 stigao iz Vršca u Zrenjanin. Po prijemu putnika krenuo je ka Novom Sadu. Na „Bagljašu”, poslednjoj stanici u Zrenjaninu, ušli su Samir Fajeg (23) i Dražen Trifunović (14). Samir je seo u „šarage”, tek počeo da čita knjigu, kad je začuo prasak. Seća se zvuka polomljenih stakala, vrištanja putnika i udara autobusa u vodu. „Mislim da me je vazduh izbacio iz autobusa, sećam se da se jedna žena grčevito držala za mene ali kad sam izronio, nije je više bilo.” Ovaj, nekadašnji vaterpolista uspeo je da se održi na površini vode, i u plivanju ka obali naleteo je na čamac Miroslava Šera koji je pritekao u pomoć i tako se spasao. O Draženu, koji se vraćao kući u Žabalj, iz škole, ništa se ne zna.

Branislav Gačić (55) iz okoline Loznice, vozač kamiona sa prikolicom, krenuo je preko pune linije na sredini mosta da pretiče traktor. U toku preticanja naišao je iz suprotnog pravca autobus „Autobanata”. Penjući vozilo na ivičnjak, vozač autobusa pokušao je da izbegne direktan sudar. To je i uspeo ali je prikolica kamiona udarila u prednji deo autobusa i gurnula ga u reku.

Goran Pruginić kaže da kad je video šta se desilo, kad je video ruke koje zovu u pomoć iz reke, da je krenuo da skoči s mosta. „Skakao sam sa velikih visina i ranije, dobar sam plivač, poznajem Tisu i da struja ljude već nije odnela prilično daleko od mosta, skočio bih. Ovako sam se spustio autom do obale i uleteo u vodu. Usput sam i neke ribare koje su se tu zadesili a koji nisu znali šta se desilo, povukao ka čamcima.” Goran i ljudi koji su krenuli u spasavanje putnika pronašli su samo šestoro ljudi. Troje koji su još uvek bili živi. „Mrak je pao, ljudi su verovatno izgubili snagu tako da se više nisu čuli ni krici. Jurili smo napamet, dozivali ali očigledno više nas niko nije čuo.”

Ovaj momak, zaposlen u kompaniji „Vrigli”, inače nekada aktivni atletičar, ne propušta da kaže i da je solidarnost izostala. „Kada sam došao na most, bilo je tu već dvadesetak ljudi koji su se, kao i ja, slučajno zadesili tu. Uskoro ih se skupilo 40,50 i oni su stajali na mostu, gledali odozgo i pušili. To ne mogu da shvatim. Qudi se dave a ti gledaš. Pa, ako nisu svi sposobni da uđu u vodu, mogli su se spustiti na obalu, pokušati vikanjem, dozivanjem da animiraju te ljude da izdrže dok ne stignemo mi koji smo ušli u vodu. Mogli su da nas navode gde da ih tražimo. A oni su hladnokrvno stajali na mostu i gledali.”

Ukupno sedam ljudi je preživelo nesreću. Procena je da je u autobusu bilo između 23 i 25 ljudi. Ovo je najveća saobraćajna nesreća u Banatu koja se ikada dogodila.

U Zrenjaninu i okolnim mestima, kad se pročulo šta se desilo, nastaje panika. Mobilni telefoni ne prestaju da zvone po Zrenjaninu. Oni kojima se niko nije javio, u toku večeri su došli na most. Ali, razvaljena ograda, srča od stakla i brojna policija je jedino što su mogli da vide.

U toku večeri u Zrenjanin dolaze i Boris Tadić, predsednik Srbije, Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Skupštine Vojvodine. Obilaze povređene u bolnicama, nude pomoć, tehničku, kadrovsku, materijalnu.

U subotu tokom celog dana na mostu su rodbina i prijatelji nestalih u Tisi. Tišina, pogledi u reku. Jecaji.

Rečna flotila Novosadskog korpusa Vojske Srbije i Crne Gore i specijalne ekipe ronilaca Žandarmerije lociraju autobus pedesetak metara nizvodno od mosta, na dubini od 18 metara, sa točkovima zabodenim u mulj.

Vojska obaveštava i da je pretražena Tisa sve do ušća u Dunav i da nijedno telo nije pronađeno. Istražni sudija određuje jednomesečni pritvor za Gačića, vozača kamiona. Akcija vađenja autobusa odlaže se za nedelju.

U nedelju ponovo pun most ljudi. „Gledam u ovaj bezdan, non- stop. Ali, lakše mi je tako nego da sam kod kuće, da slušam plač”, priča brat jedne od putnica potonulog autobusa.

Dolazi dizalica brodogradilišta „Heroj Pinki” iz Novog Sada, nosivosti 80 tona. Autobus je bio težak 15 tona, a kako je u mulju, potrebna je, zbog efekta vakuuma koji se stvara, pet puta jača sila da ga izvadi. Napunjen vodom i muljem autobus sada sigurno teži znatno više. Odustaje se od pokušaja vađenja s mosta, kako je prvobitno bilo predviđeno, dizalica se spušta na talpu, na reku.

Mićo Majstorović je biciklom došao na Žabaljski most. A penziju je zaradio vozeći autobuse u „Autobanatu”. Došao je, kaže, zbog kolege Slavka Bige koji je vozio potonuli autobus. „Pre desetak dana išao sam s njim za Prijedor. Biga je bio dobar vozač, profesionalac. Došao sam da vidim, hoće li ga naći.” Kaže nam još kako misli da vozač u takvoj situaciji nije mogao bolje reagovati. „Jedino da je išao u direktan sudar, ali ko će ići smrti u susret.”

Vidljivost u reci je nula, struje na dnu su veoma jake, uslovi u kojima ronioci praktično i ne rade. Ipak, pipanjem ronioci uspevaju da vežu sajle za osovinu. Međutim, osovina puca. Zbog nevremena akcija se odlaže za ponedeljak.

Ponedeljak je u Zrenjaninu bio dan žalosti. U zgradi opštine razgovaramo sa gradonačelnikom Goranom Kneževićem. „Svi smo veoma pogođeni. Atmosfera u gradu je primetno lošija. Ovo je relativno mali grad, svi se znaju i svako je praktično u nekoj vezi sa nastradalima, rodbinskoj, prijateljskoj ili komšijskoj. Ili u najmanju ruku zna nekoga ko je blizak sa nastradalima. Zato je ova nesreća veoma teško pala Zrenjaninu”, kaže Knežević. U toku razgovora za NIN dobio je informaciju da su ronioci iz Pečuja, iz Mađarske, koji su u Indoneziji radili na spasavanju žrtava cunamija, stigli na mesto nesreće i stavili se na raspolaganje našoj komandi. „Ponude za pomoć zaista stižu sa svih strana, hvala svima na tome. Mi gledamo da poslovi budu koordinisani, nikome se ne mešamo u domen, ni Vojsci i Žandarmeriji, koje rade tehničke stvari, ni policiji, koja obezbeđuje i vodi istražne radnje, mi jednostavno nastojimo da budemo logistika za sve. Kako za ljude koji rade u ovom slučaju, tako i za prijatelje i rođake nestalih, kojima je na raspolaganju sve što je u našem domenu.”

Rodbina na mostu, međutim, tada već gubi strpljenje. Već četvrti dan stoje tu, niko im se ne obraća, nikakvih konkretnih rezultata nema. Iz protesta otpočinju blokadu mosta.

Goran Knežević a potom i general-major Borivoje Tešić, pod čijom komandom se odvija operacija vađenja autobusa, razgovaraju sa ljudima na mostu, ubeđuju ih da imaju najobučenije ljude za posao koji se obavlja. Uspevaju da ih ubede samo u to da prekinu blokadu saobraćaja.

“Čekali su dvadeset sati da počnu sa akcijom a onda su tri puta zaronili i otišli kući. Sramota”, kaže Žarko Prodanović iz Vrbasa čijeg brata blizanca Željka nema.

“Autobanat” je na obalu dovezao autobus, identičan potonulom, kako bi se izabrao najbolji način vađenja autobusa.

Nešto posle 16 časova brod sa tegljačem uspeva da pomeri autobus. Odnosno, jedan njegov deo, koji se tom prilikom otkinuo. Drugi deo i dalje je čvrsto u tiskom mulju.

“Šoferšajbne nema, prednjih vrata nema, autobus je do bunkera za stvari u mulju”, svedoči ronilac Veroljub Miodragović.

Jaka kiša i vetar ometaju ionako loše uslove rada. Akcija se prekida. Vojska i Žandarmerija napuštaju mesto nesreće, miliciji ne dozvoljava, sada već, ogorčena masa ljudi. Traže da se akcija nastavi ili obećanje da će se rano ujutro nastaviti sa radom.

U utorak, general-major Tešić izjavljuje da se akcija prekida dok ne opadne vodostaj Tise. „I pored najbolje želje nismo u mogućnosti da izvučemo autobus, odnosno njegov najveći deo. Autobus je u trošnom stanju i ne postoji deo za koji bismo mogli da pričvrstimo sajle. Zbog toga, do daljnjeg prekidamo akciju”, rekao je.

Rodbina i prijatelji nestalih ponovo su protestovali zaustavljajući saobraćaj na mostu. Vojska i Žandarmerija napustile su lokaciju.

Sreda je u Srbiji proglašena za Dan žalosti.