Amerika na prvi pogled

Stampedo sportski odevenih turista halapljivo guta Wujork. Naoru`ani video-kamerama i fotoaparatima usisavaju grad u nameri da ga po povratku ku}i natenane vare. Videli su Ameriku. Nije to samo ovda{nji san. Glad za boljim `ivotom koji personifikuju Amerika i Wujork. Kao (samo)progla{eni pupak moderne civilizacije, oni se zaista maj~inski i doma}inski pona{aju u `elji da impresioniraju.

Najmo}nija zemlja savremenog sveta uz to miri{e na bakinu kuhinju. Turisti nervozno `va}u da bi mogli da izdr`e samonametnuti pakleni tempo, a ljubazni doma}ini uz specijalitete svetske kuhinje serviraju jo{ i umorne konje, koji jedva vuku ~eze, i jo{ umornije bicikliste, koji vrte pedale tegle}i rik{e u kojima zabezeknuti posetila~ki par ne krije zadovoljstvo {to se odmara zavaljen na tu|oj grba~i. Oni su se dokopali Amerike. Isto }e po`eleti njihovi unuci ~im budu videli fotografije ili video-snimke.

OSMESI: Osim na hranu, centar Wujorka, zbog `elje da udovolji turistima, zaudara na konjsku balegu. Iscrpljeni konji deluju kao da bi im bilo dra`e da su ve} zavr{ili kao obrok u tanjiru nekog po{tenog farmera iz Jute. Voza~i rik{i, ~esto slu|eni od umora, zavr{avaju prega`eni na nekoj raskrsnici. Nervozni voza~ udobnog ameri~kog automobila–la|e vi{e nije imao `ivaca da sa ljubaznim osmehom propu{ta reku turista. Mo`da je dobio otkaz, a biciklisti su odavno zakazali refleksi... I, zaista, ko jo{ prime}uje doma}ine. One {to se neprestano sme{kaju izvinjavaju}i se {to nisu dovoljno na usluzi. ^im vam se pogled sretne sa domoroda~kim, domorodac }e se automatski nasme{iti. Dobrodo{lica se podrazumeva. I ko vam je kriv {to biste vi i jo{ ne{to iza osmeha koji ne nudi ni{ta vi{e. Osim {to je spreman za slede}i osmeh, slede}em znati`eljnom turisti.

^itava Amerika je u slu`bi slike koju je stvorila sama o sebi. A ovozemaljski raj treba za{tititi. Zbog toga }ete, radi vlastite bezbednosti i bezbednosti ~itave Amerike, morati da se izuvate pred carinicima na pragu “obe}ane zemlje”. Kolevka i izvoznica demokratije tra`i da joj oprostite {to na vas gleda kao na teroristu. Ose}aju da nisu voljeni koliko o~ekuju, hvaljeni koliko zaslu`uju. Pogotovo od 11. septembra...

E, sada, ako dolazite iz pora`ene balkanske zemlje gde gra|ani uredno re`e jedni na druge, gde je obi~aj da se turisti varaju i ~erupaju, naravno da besmislene osmehe primate sa zahvalno{}u. Znate da ste ih gledali zahvaljuju}i tome {to ste u inostranstvu, da }ete po povratku ku}i mo`da i ostariti pre nego {to do`ivite reprizu.

RITUALI: Kao moderna zemlja, Amerika ne robuje ritualima. Institucija porodi~nog ru~ka gotovo da vi{e ne postoji, prevazi|eni su stolnjaci, porcelansko posu|e i metalni escajg. Ru~a se na brzinu, iz plasti~nog pribora. Kafa se pije iz kartonskih {olja. Oni koji se nisu opametili, posle ru~ka mogu da zapale cigaretu, ali samo ispred restorana. U Americi su dozvoljena samo dva u`itka: u`ivanje na radnom mestu i u`ivanje u kupovini.

GOJAZNOST: Nacija se bori protiv gojaznosti. Vlada prava pomama za tzv. organskom hranom. Onom koja je po{te|ena prskanja i hormonskih dodataka. Podrazumeva se da je dva puta skuplja od uobi~ajene. Ra|a se crv sumnje kada vidite da se prodaju i organski orasi. Zajednica, me|utim, pokazuje spremnost da preduzme sve {to je u njenoj mo}i da se gra|ani {to bolje ose}aju. Tako na javnim mestima – u prodavnicama i hotelima – ogledala skidaju najmanje pet, a neka bogami i vi{e kilograma. Verovatno zbog toga i najdeblji Amerikanci `ive u uverenju da su samo malo puna~ki.

DOLAR: Dolar se te{ko zara|uje i ceni se. Prose~ni Balkanac se zaprepasti kada ga doma}in posle ljubaznog poziva na ru~ak ili ve~eru upita koliko para mo`e da potro{i da bi ga, u odnosu na cifru, izveo u restoran prikladan njegovim plate`nim sposobnostima.

Niko se ne razbacuje. Ne pamti se kada je kolega kolegu ~astio kafom, osim ako nije neki interes u pitanju.

Ako je za utehu, evro je ja~i od dolara, tako da se Evropljani ose}aju prili~no komotno. Hrana i garderoba su jeftini – pogotovo firmirana ode}a. Amerikanci su zabrinuti zbog recesije. Nije lako zadr`ati posao. Ali, oni su vredni radnici i ne be`e od usavr{avanja. Svi pobolj{avaju svoja znanja – i stru~na i tehnolo{ka. Naviknuti su na konkurenciju, da najbolji pobe|uju.

RODITELJI: Deca se rano osamostaljuju i ne sti`u da brinu o roditeljima. Armija starih ljudi godinama nije videla decu i unuke. Uglavnom zavr{avaju u dr`avnim domovima za stare, jer su prose~ne penzije male. Socijalna pomo} je pod sve `e{}om dr`avnom restrikcijom, ~ak i za samohrane roditelje. Atmosfera u dru{tvu je poslednjih godina takva da se smatra sramotom ako ste na socijalnoj pomo}i. Dr`ava sve glasnije tvrdi da joj je te{ko da izdr`ava neradnike. Ako se razbolite, na teretu ste porodice i dru{tva. Mnogi brakovi u ovim slu~ajevima pucaju jer ljudi finansijski ne mogu da izdr`e tro{kove le~enja.

TUGA: I pored nabrojanog, od prose~nog Amerikanca neuvijeno se tra`i da demonstrira sre}u i zadovoljstvo svojim `ivotom. Reklame prikazuju neumoljivo vesele ljude. Zato profitira farmaceutska industrija. Kao bombone se tro{e pilule koje obezbe|uju optimizam i samouverenost. S druge strane, istra`ivanja bele`e epidemiju depresije. Amerika kao zemlja presti`a ne priznaje tugu i o~ajanje. Qudi se brzo iscrpljuju, pa je ponovo u modi napu{tanje velikih gradova i odlazak u provinciju. Naro~ito za ljude izme|u 30. i 40. godine.

RED: Ima mnogo stvari koje impresioniraju. Na primer, red u saobra}aju i ~isto}a. Po metrou u Wujorku i Va{ingtonu mo`e sat da se navija. Na ulici kazne su tolike da voza~i voze mirno i disciplinovano. Niko ne trubi i ne psuje. Prolaznici ne bacaju sme}e na ulicu, niko ne pljuje, niko ne koristi priliku da to u~ini samo zato {to policije nema u blizini. I turisti se brzo navikavaju na ovako demonstriranu pristojnost.

Uprkos predrasudama koje smo pokupili gledaju}i filmove, Wujork je u poslednjih deset godina jedan od najmirnijih gradova u Americi. I danju i no}u. Wujor{ki plavci gotovo su nevidljivi, a upu}eni ka`u da su izuzetno efikasni. Na vratima policijskih automobila pi{e: profesionalnost, ljubaznost...

PU[EWE: ^uveni Central park prerastao je u pravu oazu lepote. Drve}e i cve}e besprekorno su negovani, a veverice krckaju iz ruku {eta~a. Park je pun umetnika i zabavlja~a. U Va{ingtonu priroda i zelene povr{ine zauzimaju jo{ zna~ajniji prostor. Grad se cakli od ~isto}e, ko ima ba{tu predano je neguje. Zanimljivo je da je Va{ington mnogo tolerantniji prema pu{a~ima od Wujorka. Pogotovo je tako u D`ord`taunu, ekskluzivnom naselju i univerzitetskom centru. Wujor~ani sa zavi{}u prime}uju restorane u kojima mo`e da se pu{i i unutra i napolju...

MEDIJI: Najzanimljivija pri~a o Americi je pri~a o njihovim medijima. Sve je podre|eno reklami. Pinku i jo{ ponekim na{im televizijama treba sve oprostiti. Kukamo {to nekoliko puta prekidaju film blokovima reklama od po 20 minuta. Ameri~ki kanali koji emituju filmove to ~ine i ~e{}e i du`e. U meri da za one koji zbog toga zaborave {ta su gledali pu{taju skra}enu prethodnu verziju kako bi mogli da se uklju~e, i tako po pet-{est puta.

[to se informativnih kanala ti~e, oni u potpunosti odslikavaju ameri~ko dru{tvo. A ono je duboko polarizovano. Mediji samo poja~avaju podeljenost, suo~avaju ekstremne demokrate i republikance. Ne ostavlja se prostor za politiku koja nije potpuno crno-bela, nema prostora za nijanse.

U me|uvremenu se kultura medija u Americi zna~ajno promenila, tako da je jedan od najuglednijih listova, Va{ington post, za poslednjih deset godina izgubio 100 000 ~italaca. Internet se progla{ava glavnim krivcem i sve ubrzaniji `ivot koji ne ostavlja dovoljno prostora da se uz jutarnju kafu natenane prelistavaju novine. Sudbinu Va{ington posta dele svi {tampani mediji, a gore nego ikad prolaze politi~ki nedeljnici tipa Tajma, Wuzvika... Situaciju pogotovo komplikuje {to je vi{e izazova pred novinarima istra`iva~ima nego pre 11. septembra. Kolege iz nabrojanih medija poverile su nam da se zaposleni u Beloj ku}i i Pentagonu povremeno podvrgavaju detektoru la`i, a jedno od va`nijih pitanja glasi: da li sara|ujete sa novinarima?

Ipak, listovi sa dugom tradicijom jo{ uvek uspevaju da svoj posao obavljaju visokoprofesionalno. Mnogo je diskutabilniji rad uglednih televizijskih ku}a. Wihove politi~ke i analiti~ke emisije vi{e li~e na propagandni servis nego {to se ozbiljno bave problemima zemlje. Od kraja aprila do polovine maja danima je udarna vest na svim TV kanalima bila ona o su|enju pop peva~u Majklu D`eksonu, kao i o Amerikanki koja se upla{ila ven~anja i pobegla javljaju}i roditeljima da je kidnapovana. Danima su psiholozi i sociolozi iz svih uglova osvetljavali ove pri~e. Ozbiljno se analizira i nova ljubavna romansa izme|u glumaca An|eline Žoli i Breda Pita.

Naravno, pa`ljivo se dozira i strah od novih teroristi~kih napada. Predsednik D`ord` Bu{ prilikom svakog nastupa podvla~i kako mere bezbednosti mora da budu jo{ rigoroznije. Su|enje rezervisti Sabrini Harman zbog zlostavljanja ira~kih zatvorenika u bagdadskom zatvoru Abu Graib i{lo je pred kraj vesti, u trajanju od jedne minute. Pristalice teorije zavere mogle bi da zaklju~e kako je nekom u interesu da gra|ani Amerike raspola`u sa {to manje informacija vezanih za spoljnopoliti~ku aktivnost svoje zemlje.

SVET: I, zaista, preoptere}ene Amerikance malo zanima {ta se u njihovo ime de{ava {irom sveta. U metrou, na ulicama, barovima i restoranima ne}ete ~uti nikoga da zapaljeno raspravlja o potezima vlasti i globalnoj politici. Intelektualce koje to jo{ zanima, u Americi smatraju ~udacima. Koliko male dr`ave zavise od ameri~ke politike i upijaju svaki mig njenih visokih funkcionera, toliko su gra|ani Amerike nezainteresovani za doga|aje koji se ne odra`avaju na njihovu li~nu sudbinu. Ipak, najnovija istra`ivanja javnog mnjenja pokazuju da 52 odsto Amerikanaca smatra da se “Amerika kre}e u pogre{nom pravcu”. Uostalom, Dejvid Kaplan, jedan od najnagra|ivanijih novinara u Americi, dobronamerno je skrenuo pa`nju kolegama iz jugoisto~ne Evrope: “Kad ne pucamo i ne bacamo bombe mi smo, uveri}ete se, ljubazni i simpati~ni ljudi.”