Neumerenosti politikanta

Šta će nam Kosovo, šta će nam i Raška oblast (ili Sanyak), a i Vojvodini je bolje bez Beograda. Srbi na Kosovu ionako više nisu Srbi, oni su “kosovski Srbi”, pa kako onda ne mogu da prihvate nezavisno Kosovo? Što se zanose majkom Srbijom kad će im međunarodna zajednica obezbediti rajski život na Kosovu? Evropa i svet su već šest godina na Kosovu. Pa ljudi, Kosovo je već ušlo u Evropu. Možda bi trebalo predložiti da se Srbija pripoji Kosovu i tako najkraćim putem uđe u Evropu. Ili možda da promenimo ime, da se ne zovemo više Srbi? Beograd kao država, Beograđani kao nacija. Onda se valjda ne bi moglo desiti da sutra ne živimo u Srbiji.

“Umesto da nam cilj bude suverenitet nad Kosovom, cilj treba da nam bude normalan život Srba na Kosovu”, kaže jedan ambiciozni Beograđanin.

Ali nije to kao otići u Kanadu ili Australiju pa “normalno živeti”. Nezavisno Kosovo je Kosovo bez Srba. Nije Šiptarima najvažniji cilj nezavisno Kosovo ali im jeste najvažniji cilj Kosovo bez Srba. Zar to ne shvata ambiciozni Beograđanin? Ali ako shvata, zašto im se dodvorava? Možda zato jer je on pre svega Beograđanin pa tek onda Srbin? Zar i to donosi “političke poene” i pohvale iz Evrope?

Nećemo najbolje školstvo, najbolje zdravstvo i najveću bezbednost. Hoćemo srpsko školstvo, srpsko zdravstvo i srpsku bezbednost. Hoćemo sve ono što imaju drugi, ništa više. I hoćemo da živimo u Srbiji, ako ne možemo u svojim kućama, onda u izbegličkim kampovima. Ne pristajemo na nezavisno Kosovo! Molim da to prime k znanju ambiciozni Beograđani kada pričaju o Kosovu.

Jordan Radosavljević,

Lesak, Kosovo i Metohija, Srbija