Skakavci i slepi miš

Ne, nije reč o basni, ni Ezopovoj, ni Lafontenovoj, ni Dositejevoj. Recimo, nije to basna o susretu koji ne mogu da ostvare skakavci koji hoće da domaše slepe miševe, niti o slepom mišu koji nadleće oblak skakavaca na plodnoj njivi. Obe životinjke iz današnje kolumne su reči iz naslova dve beogradske predstave – jedne dramske u JDP i jedne operske iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

Drama “Skakavci” je savremena. Napisala je 2005. naša najuspešnija savremena dramska spisateljica Biljana Srbljanović. “Slepi miš” je klasika u svom žanru, bečka opereta koju je komponovao Johan Štraus (1825-1899) i koja je prvi put prikazana u Beču 1874, a iste godine u Wujorku i Berlinu (500 repriza!).

Skakavci u Biljaninoj drami simbolišu štetočine koje uništavaju zemlju. A slepi miš je maska jedne od ličnosti Štrausovog veselog muzičkog komada. Zapleti ove komedije zabune i počivaju na maskama koje prikrivaju identitet u tipičnoj frivolnoj farsi, u kojoj svako svakoga vara, a naročito muževi žene i obratno. Krajem 19. veka, za vreme tog “vikenda istorije”, sitna i krupna buržoazija nije imala većih briga nego da pokuša da prikrije svoja erotska preprtljavanja. Poneki bračnik je to uspeo, ali ih je redovno otkrivao Štraus uz zvuke svojih valcera.

Iako mi imamo većih briga, najnoviji “Slepi miš” u Beogradskoj operi (šesti u njenoj istoriji), u šašavoj scenografiji Tabačkog i raskošnim kostimima Olje Ivanjicki, razgaljuje naše staro i novo građanstvo. Kad god je prikazivan čuli su se glasovi: šta će nama ta laka opereta. Posle premijere 1932. godine, jedan kritičar je čak ukazivao na Zakon o pozorištu koji zabranjuje da se na nacionalnoj sceni daju operete.

A sad malo zoologije...

Skakavci pripadaju insektima koji, po pravilu, odlično lete, ali oni nisu neki veliki letači. Slepi miš je jedini sisar koji leti.

Skakavci su opasni u jatu. U stanju su da unište celu letinu. Na Dalekom istoku ih jedu sušene, pečene i sa medom. Prvi i poslednji put sam pojeo jednog skakavca u gostoljubivom domu Rade Đuričin. Wen suprug Dragan doneo je sa Dalekog istoka sušene skakavce. Ponudu sam prvi prihvatio i kad sam posvedočio da nisu ništa gori od naših kokica, i ostali su se bojažljivo poslužili.

Koliko znam, slepe miševe niko ne jede. Važe za odvratne životinje. Devojke se plaše da im se neki slepi miš ne zaplete u kosu. A krila od kožne opne inspiracija su za krila čovekovih dušmana, satana ili đavola.