Arhiva

Još pet godina stečaja

Ruža Ćirković | 20. septembar 2023 | 01:00
Još pet godina stečaja

Mada je od otvaranja postupka stečaja nad četiri velike srpske banke – Beogradska banka, Beobanka, Investbanka i Jugobanka – prošlo tri i po godine, zapaljive političke rasprave oko toga da li ih je trebalo ugasiti ili ne, kao da li je u redu način na koji su ugašene – preko noći – obnavljaju se svaki čas. S obzirom na to da se četiri banke više ne mogu vratiti u život, nema sumnje da će rasprave vremenom preći u teorijske i naučne vode. Šta su već dobili, a šta još mogu da očekuju poverioci četiri banke, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa Dobrilom Hajduković, direktorom Sektora stečaja i likvidacije banaka u Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka koja, po zakonu, vrši funkciju stečajnog upravnika.

Kome vaša Agencija podnosi izveštaj o toku stečaja deset banaka, koliko se u tom postupku sada nalazi, a posebno četiri velike banke?

- Izveštaj podnosimo pre svega Stečajnom veću Trgovinskog suda, na zahtev Veća tromesečno, a može i češće. Izveštaj se podnosi i Odboru poverilaca, koji je formiran za četiri velike banke. Odbor koji čini devet predstavnika najvećih poverilaca zaseda otprilike dvaput mesečno. Inače, najveći poverilac je Narodna banka Srbije, pa Ministarstvo finansija Srbije po osnovu stare devizne štednje, od inopoverilaca Bank franko-jugoslav, za tri banke(izuzev za Invest), preduzeće “Filip Medisin” za Beobanku, pa nemačka država... Odborom predsedava za Ministarstvo finansija – Olga Bujišić. Odluke Odbora poverilaca nisu obavezne, predsednik Stečajnog veća nije vezan za njihove odluke jer stečaj ovih banaka biće okončan po starom Zakonu o stečaju i likvidaciji po kome odluke Odbora poverilaca nisu obavezujuće. Ali Stečajno veće se, po pravilu, drži odluka Odbora poverilaca. Prelazne odredbe novog zakona o stečaju kažu da će se stari zakon primenjivati na stečaj onih pravnih lica kod kojih je od otvaranja stečaja unovčeno više od 50 odsto imovine po knjigovodstvenoj vrednosti, što je slučaj sa ovim bankama. Dobro je što je tako jer Odbor je vrlo specifičan i ne znam kako bismo izašli na kraj da je drugačije. Jer oni pretresaju sva pitanja, moramo svaku odluku da obrazložimo...

Kako su predstavljena fizička lica poverilaca?

- Radnici – bivši zaposleni koji su dobili neke pravosnažne sudske odluke o dodeli stanova, a zbog otvaranja stečajnog postupka u međuvremenu, nikad nisu zaključili ugovor o zakupu i otkupu stana od banaka, oni su blagovremeno prijavili potraživanja i svaki njihov zahtev ide na Odbor. Fizička lica u Odboru niko ne zastupa, oni se ne mogu ni udružiti, pa tako biti zastupljeni.

S obzirom na to da se stečaj četiri banke još i u javnosti i među stručnjacima smatra delikatnim, mislite li da bi Agencija trebalo češće da podnosi izveštaj?

- Ko god traži informacije, mi ih dajemo, nema problema. Ovo je transparentan, otvoren postupak.

Koliko ljudi je zaposleno na poslovima stečaja?

- U stečaju svake od četiri nekad najveće banke angažovano je po 50 radnika. U preostalim bankama u stečaju angažovano je ukupno oko 150 radnika. U samoj Agenciji je zaposleno dvadesetak ljudi. Kad je otvoren stečajni postupak četiri banke, zadržana je otprilike polovina od ukupnog broja zaposlenih, pa smo taj broj postepeno smanjivali.

Kada procenjujete da će biti okončan postupak stečaja?

- Teško je proceniti. Jer, prvo, nisu razmotrene sve prijave potraživanja. Za ove četiri banke prijavljeno je oko 13 milijardi evra potraživanja u 12 000 prijava, a dosad je priznato oko 583 miliona evra potraživanja. Ali ostale su još nerešene najkompleksnije prijave, njih oko 100 za ove četiri banke, vezane za međusobne odnose četiri banke jer su one bile povezane, odnosno Beogradska banka je u svom sastavu imala Invest banku i Beobanku i pošto je bila jedina ovlašćena za poslove sa inostranstvom, izdavala je garancije za komintente Beobanke i Investbanke, pa sad ima potraživanja od te dve banke. Tu je i prijava Narodne banke Srbije – sad je stupio na snagu i Zakon o inokreditima pa je, u skladu sa otpisom duga Pariskom i Londonskom klubu, u toku snižavanje obaveze banaka u stečaju, a na mesto njihovog poverioca prema krajnjim korisnicima stupa Republika Srbija.

Vaš direktor kaže da će stečajni postupci trajati još pet godina?

- Bar još toliko. Najduže će sigurno trajati stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke. Jugobanka je imala agenciju u NJujorku i nikada nisu potpisani deobni bilansi unutar sistema Jugobanke koja je poslovala na teritoriji cele bivše SFRJ. Beogradska banka je imala agencije i u NJujorku i na Kipru, koje su radile kao poslovne jedinice. Za sve te agencije vodi se odvojen stečajni postupak po zakonima države NJujork, odnosno države Kipar. Za ove stečajeve mi nemamo dostupnu dokumentaciju, vrlo su nam vezane ruke čak i za sporove sa našim preduzećima dužnicima prema Beogradskoj banci na Kipru. Šta je osnovni problem? Ti dužnici nam negiraju postojanje aktivne legitimacije, odnosno, kažu “ovo je odvojen stečaj, Beogradska banka nema pravo tužbe”, mada su sve te tri agencije registrovane kao poslovne jedinice po našim propisima, uz dozvolu naše Narodne banke. Ali sad je to odvojen stečaj, upad njihovih organa. To je neki sukob nadležnosti. Sa aspekta stečaja se, međutim, smatra da je to u nadležnosti tamošnjih organa i stečajni upravnik je njihov čovek, Grk. Na primer, mi tamo imamo spor Beogradska banka – Komercijalna banka. Komercijalna banka je Beogradskoj izdala garanciju za Agenciju na Kipru, odobren je kredit firmi “Emed čartering” od 500 000 dolara, i sem garancije iste vrednosti Komercijalna banka je položila sigurnosni depozit 500 000 dolara. Prvostepeni postupak smo dobili, oni su se žalili i sad od nas traže dokaz da su sredstva preneta.

To je suvišno, ali mi smo se obraćali stečajnom upravniku na Kipru da nam da taj dokaz. Da li se oni ne snalaze u toj dokumentaciji ili nemaju dovoljan broj kadrova, uglavnom, nismo ga dobili. Nemamo dokumentaciju, imamo samo kopije, kome je tamo poslovna jedinica odobravala kredite.

Ko je od poverilaca ove četiri banke isplaćen?

- Beogradska banka u stečaju je u potpunosti isplatila poverioce prvog isplatnog reda, to su oni čija se potraživanja isplaćuju 100 posto, a kod tri preostale banke to su: Republika Srbija po osnovu stare devizne štednje, Ministarstvo finansija po osnovu platnog prometa građana i Poštanska štedionica po osnovu štednje građana. NJima je priznato oko 602,3 miliona evra potraživanja, a dosad je isplaćeno oko 324,8 miliona. Ostali poverioci se iz stečajne mase isplaćuju u istom procentu, koliko ima. Na primer, Slavija banka, koja je ranije otišla u stečaj, nema novčanih sredstava čak ni za isplatu poverilaca iz prvog isplatnog reda, po osnovu stare devizne štednje, zato ćemo njenu preostalu imovinu preneti na Republiku Srbiju. Slavija banka i ovde i u Crnoj Gori ima neuknjiženih objekata koje ne možemo da prodamo, pa ćemo ih verovatno preneti na Republiku Srbiju.

Ima neuknjiženih objekata i u Beogradu?

- Da, recimo objekat Slavija banke u Čika LJubinoj 8. Pravni prethodnik Slavija banke LJubljanska banka otkupila je objekat od Republičkog izvršnog veća 1967. godine i nesporno je da je isplaćeno, ali za uknjižbu nam je sem ugovorne dokumentacije neophodna i potvrda o isplati. Sad jurimo od jednog do drugog organa, još ne znamo ko je nadležan da nam je izda. Za taj objekat je veliko interesovanje, ali neće ga niko bez uknjižbe.

U imovini banaka u stečaju preovlađuju li nekretnine ili novčana potraživanja?

- Pa sigurno nekretnine, jer kada se radi o novčanim potraživanjima, najveći dužnici ovih banaka su preduzeća u postupku restrukturiranja i privatizacije, a Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o otpustu potraživanja banaka u stečaju od ovih preduzeća, radi njihove uspešnije privatizacije. Kad se preduzeće proda, banka u stečaju se namiruje. Po tom osnovu smo dosad naplatili samo 5,6 miliona evra, što je simbolično u odnosu na otpisanu sumu.

Na primer, “Frikom” nam je posle privatizacije platio 70 odsto potraživanja Beobanke, to je, mislim, najuspešnija naplata.

Koliko ste dosad prodali nekretnina?

- Dosad je prodato oko 50 odsto imovine (nekretnine, vozila, umetničke slike, osnovna sredstva) četiri velike banke u stečaju. Na taj način je ostvaren prihod od oko 25 miliona evra. Neprodate, uglavnom neuknjižene nekretnine izdali smo u zakup i na taj način prošle godine zaradili 450 miliona dinara. Prema evidenciji Agencije za sanaciju i stečaj banaka, neuknjižen je 151 objekat sa 53 148 kvadrata procenjenih na 33,6 miliona evra. Neki objekti još nisu procenjeni. Tim prihodima se finansiraju troškovi stečajnog postupka:plate zaposlenih, porezi na imovinu, stručni procenitelji...

Koliki su stečajni troškovi?

- Zavisi od banke: Investbanka ima oko 14 miliona dinara mesečno jer plaća veliki porez na imovinu, Jugobanka isto toliko, Beogradska banka oko devet miliona mesečno, ostale banke mnogo manje jer nemaju veliku imovinu za plaćanje poreza koji se svakako pokriva od zakupa.

A šta je sa zgradama u kojima su bile direkcije ove četiri banke?

- Prodata je zgrada Investbanke na Terazijama (Beograd ) i to iz trećeg pokušaja, prvo licitacijom, pa posle umanjenja cene za 10 odsto tenderom, a prodata je uz umanjenje od 30 odsto za oko devet miliona evra. Dosad nismo išli na smanjenje cene veće od 50 odsto, ali objekat Investbanke u Ulici 29. novembra u Beogradu smo triput bezuspešno oglašavali za prodaju. Što se Beobanke tiče, jednu zgradu u Deligradskoj preneli smo na Republiku Srbiju, kao na poverioca prvog isplatnog reda, za potrebe Ministarstva pravde, prodaju kompleksa Zeleni venac 16-18 sa oko 8000 kvadrata, otežava nam prijava Energoprojekta kojom zahteva dva sprata, mada imamo dokaze da je isplaćen, Energoprojekt u knjigama stoji kao vlasnik. Ne znamo kako je došlo do te uknjižbe, očito nekim propustom pre stečaja. Na zgradu Jugobanke u beogradskoj Ulici kralja Petra razlučno pravo na delu ima Beogradska banka i očekujemo da se ta obaveza Beogradskoj banci namiri iz stečajne mase da bi objekat bio slobodan za prodaju. Ta zgrada je izdata Komercijalnoj banci.

Beogradska banka je bila baš u ovoj palati “Albanija” u kojoj se nalazi i vaša agencija?

- Da, i tu je baš bila upisana kao vlasnik. Međutim, Trgovački fond je tužio Beogradsku banku. Oni polažu pravo na zgradu, ali tužba je prilično neuredna: tužili su Beogradsku banku dd, Beogradsku banku AD, Beogradsku banku u stečaju, opštinu Stari grad, Republiku Srbiju. Tužba je vrlo neozbiljna. Oni nemaju dokaze da su registrovani kao privredno društvo, kao trgovački fond. Spor se vodi i sudovi su prilično neažurni. Osam spratova ove zgrade je uknjiženo na Beogradsku banku. Čak i ovaj prostor parfimerije u prizemlju, Banka je kupila od Jugoslovenske knjige, a i tu je AIK banka pokrenula spor protiv Beogradske banke jer je u vreme kupovine AIK banka bila njena filijala. Objekat je kupljen od kredita koji je Beogradska banka dnevno zaduživala od AIK banke. Ali zahtev AIK banke je bez osnova. Zgrada je, uglavnom, u sporu, ali je kompletno izdata.

Kako se tretiraju u praksi odredbe o prispelosti potraživanja banaka?

- Zakon kaže da danom otvaranja stečaja dospevaju sva potraživanja banaka u stečaju, ali ne kaže izričito da li se to odnosi na potraživanja banke kao poverioca ili potraživanja banke kao dužnika. Sudska praksa trgovinskih sudova je da danom otvaranja stečaja ne dospevaju i potraživanja od bančinih dužnika, nego samo od poverilaca. Zato mi vršimo diskontnu prodaju čitavih paketa kredita, dakle prodaju uz umanjenje visine kredita. Mi prvo nudimo dužniku da u nekom razumnom roku izmiri svoje potraživanje uz umanjenje od 30 odsto. Oni koji ne mogu, njihov dug se nudi na prodaju. Nedavno smo objavili prvi oglas za prodaju teško naplativih potraživanja od pravnih lica i zbog velikog interesovanja nekih pravnih lica iz inostranstva rok za prijavu smo i produžili kako bi se formirala veća cena. Kasnije će na red na prodaju doći i stambeni krediti odobreni fizičkim licima. Inače, tri banke u stečaju, sa izuzetkom Beogradske banke, po osnovu minusa na tekućim računima od građana potražuju oko 314 miliona dinara – stanje 31. marta ove godine – s tim što su partije do 5000 dinara otpisane jer bi sudski i drugi postupci za njihovu naplatu koštali više od samog potraživanja.