Povratak starim svađama

“Ne mislim da je britanski model nešto zbog čega bismo bili zavidljivi ili što bismo želeli da kopiramo”, rekao je predsednik Širak povodom francuskog nacionalnog praznika 14. jula. Dva dana pre toga predsednik pariske opštine Delanoe optužio je premijera Blera da je, kupovinom glasova u Međunarodnom olimpijskom komitetu, izdejstvovao pobedu Londona nad Parizom u izborima za domaćina Olimpijade 2012. Tako su se Francuzi i Britanci, nakon jedne nedelje uzdržavanja od polemika zbog tragedije koju su prouzrokovali teroristi u londonskom metrou, vratili svojim starim svađama.

Svađa oko modela, koja je bila vrlo izražena na poslednjem samitu EU, održanom posle francuskog “ne” prvom Evropskom ustavu, zapravo je svađa oko dve suprotstavljene vizije Evrope. Francuzi, tvrde Britanci, žele “socijalnu” Evropu, koja nije konkurentna u svetskoj privredi i koja nije u stanju da se nosi sa modernim izazovima 21. veka. Britanci, tvrde Francuzi, žele ekonomski liberalnu Evropu koja se lišava svojih vrednosti, posebno socijalnih, i koja u privredi kopira američki model.

Rasprava između Širaka i Blera, vođena na poslednjem samitu EU, toliko je bila uzbudila francuskog predsednika da je ostao opsednut Britancima čak i na proslavi 750. godišnjice Kalinjingrada, gde se, na poziv ruskog predsednika Putina, početkom ovog meseca bila okupila elita evropskih državnika.

Ćaskajući sa Putinom i Šrederom, Širak je – prema izveštaju “Liberasiona”, čiji je dopisnik nesumnjivo prisluškivao neformalni razgovor – rekao o Britancima: “Čovek ne može da veruje ljudima koji imaju tako lošu kuhinju.” Putin i Šreder su prsli u smeh, a Širak je dodao da samo još Finci imaju goru kuhinju od Britanaca i da je “jedini britanski doprinos evropskoj poljoprivredi – bolest ludih krava”.

Potom se francuski predsednik vratio na britansku hranu: setio se kad ga je Škotlanđanin DŽordž Robertson, koji je tada bio generalni sekretar NATO-a, jednom u Škotskoj ugostio nekim čudnim nacionalnim jelom. “Odatle i potiču naše teškoće sa NATO-om”, završio je, uz ponovni smeh, svoju priču Širak. (Pod čudnim jelom, setili su se škotski novinari, Širak je verovatno mislio na “hagis”, delikates od jagnjeće iznutrice, sličan jagnjećoj sarmi u maramici).

Kako je susret u Kalinjingradu prethodio samitu G-8 u Edinburgu, čiji je domaćin bio premijer Bler, britanska vlada se uzdržala od komentara. Ali je zato štampa dočekala Širaka “na nož”. NJegovu priču “Tajms” je nazvao “zapanjujućom diplomatskom greškom”. “Gardijan” ga je optužio da je “kombinacijom neslanih šala i stereotipa” svesno zakuvao odnose sa Blerom pred sam samit G-8. “Dejli telegraf” je napisao da je Širak “malo prolupao u svom jeftinom i adolescentnom napadu na Britaniju”, ali da ga je moguće razumeti kao “predsednika kome je sopstveni narod opalio šamar” (na referendumu). “San” je naslutio da su Finci, ni krivi ni dužni, u Širakovim gurmanskim ocenama gore prošli od Britanaca možda zato što u Međunarodnom olimpijskom komitetu imaju dva istaknuta člana.

Kad je Širak sleteo u Edinburg, britanski novinari su ga – aludirajući na “hagis” – pitali: “A volite li možda rostbif?” Pitanje je posle žestokog napada u britanskoj štampi, bilo dvoznačno: Francuzi “rostbifima” pogrdno zovu Britance, kao što ovi njih zovu “žabarima”. Širak je mirno podneo zajedljivu žaoku i čestitao je Britancima na izboru Londona za domaćina Olimpijskih igara, jer je vest o tome bila stigla dok je on leteo od Pariza za Edinburg.

Ali, sve je ostalo upamćeno. Čim je prošla nedelja solidarnosti sa britanskim narodom zbog terorističkog napada na London, prva tema u francuskoj štampi bila je “nepravda” sa izborom Londona za održavanje Olimpijade 2012. Ne samo da je Bler “pogazio olimpijski duh i moral” podmićivanjem nekih članova MOK-a, kako je insinuirao pariski gradonačelnik, nego su, tvrde neki komentatori, u ponudi “zaobiđene” neke činjenice.

Rečeno je, na primer, da će Olimpijada koštati 2,5 milijarde dolara, a sad se već zna da će koštati 15 milijardi. Prećutana je i važna činjenica da je London jedan od najskupljih gradova sveta, što pogađa sve učesnike. Posle terorističkog napada postavlja se i ključno pitanje: koliko je London uopšte bezbedan grad za održavanje Olimpijade?

U nastojanju da objasni prirodu čestih sukoba između Francuza i Britanaca, britanski analitičar Pol Rejnolds kaže da je povod za svađu često irelevantan, odnosno da bilo šta može da posluži kao povod. Ne postoji “mrtva sezona”, svako može da napadne svakog kad god želi oko bilo čega, važno je da drži inicijativu u svojim rukama i da krivi onu drugu stranu. Dve strane “vode novi stogodišnji rat, drugim sredstvima”.

Dve strane iste medalje? Suparnici su često izjednačeni i podjednako nacionalno tašti. I, u zavadi, pomalo čudni drugima.