Odmor pod bombama

 

Taman kada su Srbi otkrili Egipat kao morsku a ne samo kulturolo?ku destinaciju i zaposeli ga u ne ba? malom broju (ni?ta nisu vredela upozorenja da nam organizam nije programiran za temperaturu od 50 stepeni) u ?arm el ?eiku su odjeknule bombe. I uzele vi?e od 90 ?ivota. Za Britance, Italijane, Nemce... to je bio kraj sezone. Njihove vlade su im poslale ?arter letove i za nekoliko sati ih vratile ku?i. Na?e vlasti jo? uvek nisu smislile ni ?iji je to problem, ni kako se reaguje u takvim situacijama, a kada bolje promislimo ? nemaju ni razloga da ?ure. Onih tridesetak putnika koji su po?eleli da se vrate u me?uvremenu su pro?li pustinju, stigli do Kaira, uhvatili redovnu liniju Jata i stigli u sigurnost doma svog.

 

Kako je to izgledalo najbolje je oslikala jedna putnica koja je na sur?inskom aerodromu rezignirano izjavila novinarima: ?Uglavnom su se svi stranci pokupili i oti?li, a Srbi su ostali jer, valjda od bombardovanja, uop?te nemaju strah. Oni su ostali, bilo im je svejedno, ?ak su i zakazivali izlete.?

 

Nekoliko stotina turista je ostalo u ?arm el ?eiku, iz Hurgade se nije vratio niko, a ni sa ostalih egipatskih lokaliteta. Valjda su na?e vlasti i ra?unale sa takvim mentalitetom, jer tridesetak ljudi koji su, prema re?ima turiste Vladimira Zujovi?a, ?bili u agoniji i pod sedativima? ipak predstavljaju manjinu. I ostaje im samo da se putem medija ?ale, ?to je u?inila jo? jedna od turistkinja: ?Ni na?e agencije, ni na?a vlada, niti bilo ko, nemaju ideju ?ta da rade u takvim situacijama.?

 

Pa, ne bi se ba? moglo re?i da nemaju nikakvu ideju. Ministarstvo za turizam se ogradilo od celog slu?aja i problem prebacilo u naru?je Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (koje ga je prihvatilo), uz ocenu da bi svim gra?anima na?e zemlje koji ?ele da prekinu letovanje u Egiptu, trebalo omogu?iti povratak u zemlju i vratiti upla?eni novac. Tako?e, i onim gra?anima koji su unapred uplatili novac za turisti?ke aran?mane u Egiptu, a ne ?ele da ih koriste, po istom principu trebalo bi vratiti sve upla?ene nov?ane iznose. S obzirom na to da je ova spretna izjava data u trenutku kada su se svi koji ?ele da se vrate ve? vratili, jedini problem koji ?e u narednom periodu potresati i turiste i agencije je pitanje novca. Jer, ba? kao i kada je u Ku?adasiju pre dve nedelje eksplodirala bomba i kada turske vlasti nisu proglasile vanredne mere, ni egipatske to nisu u?inile. A to zna?i da ne postoji osnova po kojoj bi se nov?ani iznosi koje su na?e agencije ve? dale za sme?taj u potpunosti mogli vratiti. Ostaje da se vidi na ?iju ?e ?tetu i?i razlika (za Egipat je ve? odlu?eno da ne ide na ?tetu putnika) i to ne samo u pomenutim slu?ajevima, ve? i u onima koji verovatno slede. Jer, za poslednja dva meseca bilo je preko 100 teroristi?kih napada od koji su mnogi bili na turisti?kim lokalitetima. Dakle, dr?ava ili agencija? A kakva je koordinacija dr?ave i turisti?kih agencija objasnio je Sr?an Markovi? iz agencije Kontiki re?ima da ne zna ko je iz vlasti nadle?an da se s njim posavetuje o sigurnosti putnika. ?Sve i da sam hteo ne bih znao koga da zovem, a pretpostavljam da resorna ministarstva i takve slu?be znaju da treba nas da zovu, jer zaista svi znaju da Kontiki ima svoje goste tamo.?

 

Mo?da i ne?e biti potrebe da se ta saradnja unapredi, jer kao ?to je odbegla turistkinja rekla ? Srbi se ba? i ne pla?e bombi. Sa?a Vu?kovi? iz Argus tursa za NIN ka?e: ?Eksplozije u Ku?adasiju i ?arm el ?eiku su se odrazile na turizam, imali smo mnogo poziva, bilo je tu i otkazivanja aran?mana, ali se radi samo o 4-5 odsto putnika. Mi ne radimo ?arm el ?eik ve? Hurgadu i nekoliko ljudi je otkazalo. U takvim slu?ajevima nudimo neku drugu destinaciju, Tunis se pojavljuje kao najbolje re?enje, ali ako ni to ne?e, onda nudimo Crnu Goru. Trudimo se da maksimalno iza?emo putnicima u susret.?

 

Na jednoj strani imamo oko pet odsto upla?enih turista, a na drugoj Ministarstvo za turizam koje ipak ima neko re?enje. Nedavno je na prili?no spektakularan na?in promovisano u vidu knjige ?Turisti?ka biblija Srbije ? Beli an?eo? sa ciljem da strane i doma?e turiste zainteresuje za na?u turisti?ku ponudu. Bilo je potrebno 500 strana da bi se opisali manastiri, planine i banje jedne do sada ne ba? turisti?ke zemlje (i za Gr?ku je bilo dovoljno daleko manje strana), a trenutni ishod je pomalo sumnjiv. Jer, Bojan Dimitrijevi?, ministar turizma, obilato hvaliv?i na?u ponudu najavio je da ?e svoj odmor provesti u inostranstvu. I na tome bi mogao da mu zameri samo neko veoma zlonameran: po funkciji mora da hvali doma?u ponudu, kao ?ovek, za svoj novac ima pravo da letuje gde ho?e. Ako uporedimo cene i ponudu... bi?e da je inostranstvo primamljivije: u hotelu ?Jugopetrol? na Zlatiboru sedmodnevni polupansion iznosi koliko desetodnevni u Tunisu (sa ura?unatim avionskim prevozom) ili dvonedeljno letovanje za celu porodicu u Bugarskoj. Naravno, i kod nas se mogu na?i povoljni aran?mani, recimo Pali? ili Srebrno jezero (ne pla?a se viza, destinacije su kratke), ali to je re?enje kome su Srbi hteli-ne-hteli poslednjih petnaest godina naj?e??e pribegavali.

 

Tako?e, obilato su koristili mogu?nost da vide u knjizi opisane manastire. Prema podacima iz agencije Dobro?instvo, specijalizovane za manastirske ture, svi aran?mani su im ve? godinama popunjeni. Jasna Do?i? iz Dobro?instva za NIN ka?e: ?Nudimo vikend ture (jednodnevne, dvodnevne i trodnevne) po Fru?koj gori, moravsku Srbiju, manastire doline Ibra..., a kao letovanje nudimo ?Letnju duhovnu ?kolu? koja se ove godine odr?ava u manastiru Sv. Trojica Pljevaljska. Svi aran?mani su nam puni. Ne radi se o klasi?nom letovanju ve? o turama u kojima postoji bogati program obilazaka. Najve?e interesovanje je za manastir Ostrog, idemo svakog vikenda. Ne bih mogla da klasifikujem putnike, ima onih koji uvek idu u obilaske, ali i onih koji letuju na klasi?an na?in ali putuju i sa nama.?

 

Banje koje su u modi, planine koje su pomalo u drugom planu i kulturna ba?tina Srbije jesu primamljiva ponuda, ali bi na?i gra?ani rado da, posle svega, ponovo ili prvi put vide i ne?to od sveta, pa ?ak i ako pucaju bombe. Bar tako ka?u podaci na sajtu JUTE, Poslovnog udru?enja turisti?kih agencija Srbije i Crne Gore, koje ve? mesecima sprovodi anketu na temu gde bi na?i gra?ani najradije letovali. U Gr?koj, bez ikakve dileme. Ne samo ?to su skloni na?im doju?era?njim pravoslavnim susedima, ve? su i Grci postali skloniji nama: pojednostavili su vizni re?im i skinuli cene. Tako?e su pro?irili ponudu za turiste plitkog d?epa (mahom u te spadamo) pa su otvorili vrata jeftinih apartmana ne samo na do sada uobi?ajenim destinacijama poput Rodosa, Tasosa i severne Gr?ke, ve? i na Krfu i Kritu. Apartman za ?itavu porodicu, ishrana u li?noj re?iji, avio-prevoz i ? kada se podvu?e crta ? manji iznos nego na nekoj od na?ih planina.

 

Na drugom mestu po zainteresovanosti turista nalazi se Turska koja za razliku od nas nije podizala cene, a nekada najomiljenija Bugarska je trenutno na tre?em mestu. Za Bugare to nikako nije predstavljalo dobru vest, reagovali su odmah i ponudili su desetodnevne aran?mane za samo 69 evra. Takva mogu?nost privukla je i one koji nisu imali u planu godi?nji odmor, tako da je procena da do kraja sezone u Bugarsku ne?e oti?i manji broj nego pro?le godine iako ?e u Gr?ku oti?i oko 30 odsto vi?e gostiju nego lane.

 

Iz uporednih podataka JUTE i turisti?kih agencija moglo bi da se zaklju?i da ove sezone imamo vi?e gra?ana koji ?e letovati, ali i da je Crna Gora na dobrom putu da otpadne od srca srpskih turista. U predsezoni se pretpostavljalo da ?e ako ne na prvom mestu po zainteresovanosti biti bar na drugom, a prema postoje?im podacima interesantna je mahom onima koji ili imaju tamo familiju ili izuzetno dubok d?ep.

 

Recimo, no?enje sa doru?kom u petrova?kom hotelu Rivijera iznosi 64 evra po osobi, u Palasu je sedmodnevni aran?man 315 evra po osobi, a desetodnevni pansion u hotelu ?Vrmac? u Pr?nju (Boka Kotorska) ko?ta

 

21 500 dinara. Ako to uporedimo sa jednom od skupljih ali daleko primamljivijih destinacija ? ju?nom Italijom (osim mora i pla?a u ponudi su obilasci Vezuva, Pompeje, Palerma, Napulja...) dolazimo do sli?ne cifre, s tim ?to u prvu nije a u drugu jeste ura?unat avionski prevoz.

 

Naravno, svaka roba ima svog kupca i nesumnjivo ?e se na?i dovoljan broj Srba da popuni krevete vredne 64 evra (ma ?ta u tom Palermu i ima da se vidi, a i ?to bi se i?ta gledalo dok sunce sija), ali ?e se suo?iti i sa ostatkom crnogorske turisti?ke ponude. U duhu demokratije, ali u turisti?kom smislu ne ba? strate?ki genijalno Ministarstvo turizma Crne Gore je otvorilo slu?bu za ?albe. Za samo nedelju dana dobili su 373 pritu?be. Prijave su se odnosile na preglasnu muziku iz lokala, na  pla?anje ulaska, ?isto?u i kori??enje rekvizita na pla?ama. Tako?e, na dilere, na izvo?enje gra?evinskih radova i buku u nekim naseljima, na komarce, na vo?nju jahti i skutera blizu obale. Turisti u Budvi su se ?alili i na uzgajanje doma?ih ?ivotinja u urbanoj sredini, izlivanje fekalija, neizdavanje fiskalnih ra?una, prodavce na pla?ama, sme?e u naselju, rad parking-slu?be, nelegalno izdavanje soba, kampovanje na nedozvoljenom mestu, nelegalan rad lokala, kra?u stvari na pla?i, neljubaznost ugostitelja, saobra?ajne gu?ve, nepravilno parkiranje, zaklanjanje saobra?ajnih znakova, prosja?enje po gradu i nedostatak putokaza. Ina?e, u pomenutoj Budvi je najam ?etvorokrevetnog apartmana u hotelu ?Aleksandar?, koji ima samo dve zvezdice oko 500 evra, dok je, recimo, na Krfu oko 290 evra.

 

A cena i te kako uti?e, ka?e Sa?a Vu?kovi?: ?Poslednjih nekoliko godina najvi?e radimo destinacije za koje ne treba viza, a koje su popularne posebno u letnjoj sezoni: Tunis, Bugarska, Turska i Egipat. Pomalo radimo Crnu Goru i Hrvatsku, ali u daleko manjem obimu. Skuplji aran?mani imaju svoju klijentelu ali daleko vi?e prodajemo jeftinije aran?mane. Najjeftiniji hoteli se najvi?e prodaju.?

 

Pitanje je koliko je taj evidentni otklon od Crne Gore uticao da se svi kojima je biv?a Jugoslavija jo? uvek u srcu okrenu ka nekada omiljenim destinacijama u Hrvatskoj i Sloveniji. Pre svega Istra (tradicionalna ljubaznost Istrana prema na?im gostima nije se izgubila ni u ratnim godinama), onda Hvar, Bra?, Pelje?ac... samo su neke od destinacija koje nam ove godine nude turisti?ke agencije. Ne ba? po tako niskim cenama kao ?to su u Bugarskoj, ali ?esto prihvatljivijim nego u Crnoj Gori.

 

Turisti?ka agencija Relaks nudi aran?mane u biv?im jugoslovenskim republikama. A kolika je zainteresovanost, za NIN obja?njava Dejana Mani?: ?Najve?e interesovanje imamo za Krf. Povremeno ljudi uzimaju aran?mane u Sloveniji i Hrvatskoj, ali u daleko manjem obimu nego ?to se odlu?uju za Gr?ku, Bugarsku i Crnu Goru. Ne znam koliko uti?e cena a koliko nepoverenje ljudi. Pre se radi o nepoverenju, mada imamo jedan broj ljudi koji svake godine idu u Hrvatsku. Obi?no idu sopstvenim prevozom i do sada nisu imali nikakve probleme. Omiljene destinacije su Hvar, Bra?, Kor?ula, a neki idu i u Istru. Sigurno ima uticaj i cena, ali ipak mislim da je nepoverenje u prvom planu.?