Srbi nemaju nećake!

Vaš novinar navodi da je Vladimir Karađorđević “nećak engleske kraljice Elizabete II”. Ne znam da li je novinar sam direktno od gosp. Karađorđevića u predstavljanju čuo englesku reč “nephenj” ili je tu reč našao u nekim časopisima ili dokumentaciji na engleskom pa je naknadno tražio prevod u rečniku (najčešće su to ili originali ili prepisi hrvatskih rečnika Rudolfa Filipovića ili, doduše, Srbina iz Hrvatske Milana Drvodelića, u izdanju “Školske knjige”, Zagreb) – inače u sintaksičkom smislu odlični, ali, očigledno se nije potrudio da za datu englesku reč nađe adekvatnu srpsku. (To je, nažalost, čest slučaj i sa našim filolozima). U nedeljniku na srpskom jeziku, štampanom srpskim pismom, red bi bio da se koriste srpske reči u skladu (u konkretnom slučaju) sa srpskim rodbinskim vezama koje postoje hiljadama godina. Srbi nikada u svojoj istoriji nisu imali NEĆAKE .

Engleska reč “nephenj” znači: dete našeg brata ili sestre, ređe dete našeg sina ili kćerke. U Srba to se vazda zvalo: sestrić, sestrična ili bratanac, bratanica (ređe u upotrebi za: unuk, unuka). Osim toga, kao što možete da primetite, naš termin je i precizniji, jer definiše i po kojoj liniji je došlo do rodbinske veze.

Anja Lakićević,

prevodilac,

Beograd