Jastreb na Ist Riveru

“Ako bih ja reformisao Savet bezbednosti UN, onda bi on imao samo jednog stalnog člana, jer to realno odražava odnos snaga u svetu.”

Ovo je 2000. godine izjavio američki diplomata DŽon Bolton, koga je ovih dana predsednik Buš, uprkos protivljenjima u Kongresu, poslao za ambasadora u UN. On sada treba da bude jedan od glavnih učesnika u reformi UN, unutar koje je najvažnija reforma Saveta bezbednosti.

Bolton je ostao upamćen i po izjavi u kojoj je rekao: “Ako bi sedište UN od 38 spratova izgubilo deset, ne bi bilo nikakve razlike.” Sada hongkonški list “Ejša tajms” objavljuje karikaturu na kojoj Bolton, predstavljen kao džinovski Godzila, testeriše zgradu UN, otkidajući od nje gornjih deset spratova.

Bolton je zaposeo radno mesto koje ne ceni, u instituciji koju nipodaštava, sa zadatkom da svetsku organizaciju učini, kako je izjavio, “jačom i efikasnijom” i “dovoljno spretnom za delovanje u 21. veku”. On ne krije da u UN želi da “promoviše američke vrednosti”, kako bi rad svetske organizacije uskladio sa interesima SAD.

NJegovom lošem glasu i Buš je nehotice dao svoj doprinos: samovoljno je skratio proceduru o njegovom postavljenju, zaobišavši konačno izjašnjavanje u Senatu, sa obrazloženjem da zemlja mora da ima ambasadora na vreme, pre nego što u septembru u UN počnu rasprave o reformama. Premda u osnovi legalan, Bušov čin nije i normalan. Prvi put SAD u UN šalju za ambasadora diplomatu za koga se ne bi moglo reći da je tamo poželjan i prvi put to čine bez pune saglasnosti Kongresa.

“UN mogu da budu zbunjujuće, da se ne kaže i dosadno mesto – primećuje londonski “Ekonomist”. “Oni koji tamo službuju govore, čak više od većine diplomata, u šiframa koje razumeju samo najupućeniji, skrivajući žargonom, akronimima i učtivim frazama svoje stavove od svih osim od najiskusnijih stručnjaka. U tu sredinu ulazi DŽon Bolton, za koga ništa od gore pomenutog ne važi.”

I dok oni koji kritikuju Boltonovo problematično ponašanje strepe da će on u UN ličiti na slona u porcelanskoj radnji, drugi njegovi kritičari smatraju da je od toga gora još samo njegova ratobornost. Po njima, za Ameriku nije dobro što u ovo vreme šalje “jastreba” na Ist River. Bolton, posebno zbog ove svoje druge osobine, nije bio u najboljim odnosima sa bivšim šefom diplomatije Kolinom Pauelom. A “NJujork tajms” tvrdi da je i Kondolizi Rajs laknulo što njega više neće biti u Vašingtonu.

Samo su predsednik Buš i potpredsednik Čejni uvereni da će Bolton, kao netipični diplomata, biti pravi čovek na pravom mestu. Drugim rečima, oni veruju da Amerika u ovom trenutku i treba u UN da ima tvrd orah. Nije bitno što Bolton u diplomatiji ne bira reči. Bitno je da Buš u tome vidi njegovu prednost. Još bitnije je da Buš u Boltonu, kao starom školskom drugu čija je lojalnost dokazana, vidi garanta da će njegova spoljna politika biti dosledno, otvoreno i, ako treba, agresivno sprovođena. A ta spoljna politika će verovatno biti tvrđa nego do sada.

Predstojeća reforma UN obuhvatiće, mimo proširenja Saveta bezbednosti, usaglašavanje oko principa pod kojim svetska organizacija može da preduzima vojne intervencije i usaglašavanje oko definicije terorizma. Predstoji i formiranje saveta za ljudska prava zbog najvećeg nezadovoljstva upravo SAD radom dosadašnje Komisije za ljudska prava. Ne manje značajna tema je preispitivanje glomaznog birokratskog aparata na čiji rad (afera sa programom “Nafta za hranu”, neefikasnost mirovnih snaga UN na Kosmetu, kompromitacija mirovnjaka u Kongu i slično) Amerikanci imaju najviše primedbi, i kao najmoćnija sila i kao najveći finansijer svetske organizacije.

Od Boltona se očekuje da, nametanjem američkih predloga za reformu, ojača ulogu SAD u UN. To se svodi na podređivanje svetske organizacije američkoj kontroli i američkim strateškim interesima. Šta bi to konkretno značilo može se videti iz dva primera. Prvo, SAD će verovatno pokušati da ozvaniče pravo na donošenje unilateralnih odluka o svojim vojnim intervencijama u svetu, i bez mandata Saveta bezbednosti UN, kao što su to učinile u toku agresije na Jugoslaviju i Irak. Drugo, ako ne bude postignuta saglasnost o definiciji terorizma, što će se verovatno desiti, SAD će zadržati pravo da o tome same sude.

Ali, da sve neće ići glatko Bolton se uverio već prvih dana na novim poslu. On koji je govorio da je Savetu bezbednosti dovoljan samo jedan član uvideo je da su reformatori prinuđeni na saradnju. Dogovorio se sa kineskim ambasadorom Vang Guangjiom da SAD i Kina, svaka iz svojih razloga, blokiraju inicijativu Nemačke, Japana, Indije i Brazila za ulazak u stalno članstvo Saveta bezbednosti. I to baš da se desi njemu, velikom kritičaru kineske politike i velikom prijatelju Tajvana!