Slučaj do slučaja

Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić podneo je krivičnu prijavu protiv Biljane Kovačević-Vučo, predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava, zbog falsifikata, kršenja autorskih prava i odavanja državne tajne u JUKOM-ovoj knjizi „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića”.

- Podneo sam krivičnu prijavu i tužbu protiv Biljane Kovačević-Vučo jer je napravila desetak teških falsifikata, kleveta i uvreda, povreda časti i ugleda i, na kraju, ona ili njen klijent Beba Popović ukrali su iz arhive Vlade Srbije zapisnik, što predstavlja krivično delo otkrivanja državne tajne, kaže Tijanić za NIN. „Trebalo bi da tužilaštvo utvrdi ko je ukrao zapisnik, koliko ih je još ukradeno, da li su ukradeni i dosijei u istom paketu i da li su se u Birou za komunikacije Vlade Srbije po naređenju Bebe Popovića dve godine o trošku vlade i građana Srbije bavili slučajem tridesetogodišnje novinarske karijere Aleksandra Tijanića. Treba da se vidi i ko je finansirao istraživanje i štampanje te knjige koje je koštalo 20 hiljada evra. Nadam se da će tužilaštvo reagovati u skladu sa zakonom i da ćemo konačno otkriti ulogu firme JUKOM i njihov odnos sa političkom mafijom.”

Tvrdeći da u ovoj svojevrsnoj zbirci Tijanićevih izjava ne postoje falsifikati, jer su citati preuzeti iz drugih publikacija, predsednica Komiteta kaže za NIN da ne zna ni na šta se optužbe za otkrivanje državne tajne odnose.

- Ja ne znam na šta on misli pod tim spisima, ali i ako mogu da pretpostavim onda se to odnosi na vladu Mirka Marjanovića, kaže Kovačević-Vučo. „Time je Tijanić priznao da je govorio kako treba da se postupa sa demonstrantima 1997. Državna tajna je nešto čijim bi se odavanjem nanela šteta interesima države. Ona je složeniji pojam nego što Tijanić u svojoj službeničkoj glavi misli. Tijanić sebe, dakle, poistovećuje sa državnim interesom, a drugo, zapisi sa sednice vlade nisu državna tajna”, kaže predsednica JUKOM-a koja smatra da se i Tijanićev postupak „kao i slučaj Marka Miloševića, uklapa u opštu bahatost vlasti prema javnom mnjenju.”

- Umesto da odgovara za ono što je činio, Tijanić, po običaju, zloupotrebljava svoj autoritet, svoju javnu funkciju, uz svest svih nas da je njegov advokat bio Zoran Stojković, ako nije i još uvek. Vlada pokazuje da je nije briga za javno mnjenje. Ovde je zapravo na snazi neka vrsta neototalitarizma koja ne postoji više samo na simboličan način, već se ogleda i kroz rehabilitaciju Miloševića i njegove porodice.

U JUKOM-u prijavu vide kao „još jedan u nizu pritisaka na nevladine organizacije”, a Tijanić je na to izričit:

- JUKOM nije nevladina, nego privatna organizacija, kao što je privatna obućarska firma ili porno šop čija se vlasnica bavi porno industrijom, a tvrdi da je pravnik.