Uzorni saveznici

Kad je holandski ministar spoljnih poslova Jaap de Hoop Šefer izabran da zameni lorda DŽordža Robertsona na položaju generalnog sekretara NATO-a, Holandija je iznenada počela da privlači pažnju međunarodne javnosti kao najlojalniji američki saveznik u Evropi, posle Velike Britanije i, donekle, Poljske. Slučaj je zanimljiv i zato što je povezan sa izvesnom rehabilitacijom holandske vojske. Jedva pre godinu i po dana vlada premijera Vima Koka je podnela ostavku posle jedne duge i neprijatne istrage u kojoj je ustanovljeno da je holandski bataljon iz sastava mirovnih snaga UN odigrao neslavnu ulogu u Bosni, uoči masakra u Srebrenici 1995.

U podvojenom NATO-u, koji se od američke invazije na Irak nalazi u krizi, za generalnog sekretara nije bilo lako naći pravu ličnost iz “prave” zemlje, prihvatljive i za SAD i za Francusku i Nemačku, na primer. Bilo je nezgodno da to ponovo bude Britanac, a za Poljaka je previše rano. Poljskoj su, uostalom, Amerikanci - zbog podrške njihovom ratu - već dali u okupiranom Iraku komandni položaj kakav mnogim starijim članicama NATO-a ranije nije bio dodeljivan.

Holandija je jedna od retkih zemalja “stare” Evrope - da upotrebimo Ramsfeldov izraz - u kojoj u pogledu privrženosti Sjedinjenim Državama i NATO-u, pod američkim vođstvom, nema velike razlike između vlade i većine stanovništva. Po tradiciji, za Holanđane su Amerikanci prvi, a ne samo najmoćniji, saveznici, iako je Holandija među osnivačima Evropske unije, kao što je i među osnivačima NATO -a. Kao veliki privrženik transatlantske integracije, ona je, u dilemi kome da se prikloni - Vašingtonu ili Parizu - nedvosmisleno stala uz Vašington. Učinila je to bez udvorištva, iz racionalnog i pragmatskog uverenja da je za Evropu bolje ako sa Amerikom ima jake, a ne slabe odnose.

Na pitanje - postavljeno u jednoj anketi - da li SAD, i posle napada na Irak, treba da budu lider u svetskim poslovima, 57 odsto Holanđana je odgovorilo potvrdno. Po brojnosti oni su se čak našli ispred Britanaca i Poljaka i tako kvalifikovali za uzorne saveznike. Istovremeno, u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji na isto pitanje većina je odgovorila negativno.

U opredeljenju oko Iraka Holanđani su stali uz Amerikance na dosta neobičan način. Poslali su Turskoj traženu vojnu pomoć za slučaj da Sadam Husein preduzme akciju odmazde protiv te zemlje, što većina u NATO-u nije želela da učini. Potom su, za razliku od većine članica UN, koje su smatrale da nije bilo mandata Saveta bezbednosti za američku invaziju, ocenili da je Rezolucija UN 1441 predstavljala “dovoljnu osnovu” za početak rata u Iraku. Nisu, ipak, otvoreno podržali napad, kako su to učinile neke druge članice EU i NATO (Britanija, Španija, Italija, Portugalija i Danska). Ali, kad je Kolin Pauel počeo da traži političku podršku za već okončanu intervenciju, Holandija se našla među 44 zemlje u “koaliciji voljnih”.

U aprilu su Francuska, Nemačka, Belgija i Luksemburg najavile osnivanje “vojnog operativnog centra” u blizini Brisela radi “jačanja odbrambenih sposobnosti Evropske unije”. Hag tu inicijativu nije podržao. Ocenio je da bi jedan takav vojni centar bio, ako ne konkurencija, onda dupleks NATO strukturi. De Hoop Šefer bio je vrlo otvoren: “Belgija i Francuska neće garantovati našu bezbednost. Ni Nemačka neće garantovati bezbednost Holandije. Ne mogu da zamislim svetski poredak koji bi bio protiv Amerike.”

Jednom drugom prilikom on je rekao da Evropa treba da nastupa usaglašeno, ali i da “multipolarizam treba da ima zube” - to jest da SAD, što je moguće više, deluju unutar UN, a da svetska organizacija dobije veći uticaj u rešavanju pitanja kao što je neširenje nuklearnog i drugog razornog oružja.

Na vojnom planu Holanđani su, baš zbog toga što insistiraju na izgradnji mostova između Evropske unije i SAD i na punoj privrženosti jakom NATO-u, uspeli relativno brzo da poprave svoj loš imidž iz Bosne. U Avganistanu se se našli, zajedno sa Nemcima, na komandnim pozicijama NATO snaga. U Makedoniji su prošle godine od Nemaca preuzeli komandu bezbednosne misije NATO-a. Sticajem okolnosti, predsedavaju OEBS-om do kraja ove godine, kada će De Hoop Šefer preuzeti funkciju generalnog sekretara NATO-a.

On je već najavio da će raditi i na jačanju, i na širenju, i na modernizaciji alijanse. Za njega NATO nije izgubio na značaju zato što nema ideološke neprijatelje kao u hladnom ratu. “Neprijatelj je u međunarodnom terorizmu, neprijatelj je u nestabilnosti, neprijatelj je u slaboj bezbednosti”.

Ovakve reči Amerikancima gode, a u Evropi nikome ne smetaju.