Sva nevidljiva deca

Dan uoči otvaranja Nezavisnog kulturnog centra u Herceg Novom posmatračima sa strane sve je još uvek izgledalo kao ogromno gradilište. Iznenađenje je bilo tim veće kada je sutradan to isto gradilište nekim čudom pretvoreno u prelepo zdanje. Grad je te večeri dobio “romantičnu obnovu onoga što se nekada zvalo Dom kulture”, kako ga je nazvao Emir Kusturica, najavivši da je program Centra zamišljen tako da bi “trebalo da se kreće između doživljaja kuture kao religije i praktičnih pokušaja da se utiče na ljude i da im se život učini lepšim i lakšim”.

Nekadašnja zgrada železničke stanice sada je mesto na kome se nalaze tri bioskopske sale, galerija, biblioteka, knjižara i kafe. Crna Gora dobila je ono što je Srbija dobila na Mokroj Gori.

“Ispostavilo se da je taj pionirski rad započet na Mokroj Gori, sa ludom idejom da se na onoj nadmorskoj visini napravi bioskop, bio odličan potez, jer je letos kroz njega prošao ogroman broj ljudi. Ovo je prvi multipleks u Crnoj Gori u kome ćemo se truditi da decu učimo i opismenjujemo, da plasiramo film kao kulturološki fenomen, a ne kao isključivo tržišni, što je on, nažalost, postao”, kaže Kusturica.

Centar je otvoren projekcijom filma “All the invisible children” (Sva nevidljiva deca), koji se pred publikom u Herceg Novom našao samo dva dana posle prikazivanja u Veneciji. Reč je o omnibusu od sedam petnaestominutnih filmova, koje potpisuju Mehdi Šarif, Emir Kusturica, Spajk Li, Katja Lund, D`ordan i Ridli Skot, Stefano Veneruzo i D`on Vu. Pred gledaocima su priče o “nevidljivoj deci”, od maloletnih ratnika u Africi, preko štićenika popravnog doma u Kruševcu, HIV pozitivne crne devojčice iz Bruklina, do dece sa ulica Sao Paula, Napulja i Pekinga. Dikensovi junaci 21. veka, u savremenoj varijanti skupljaju konzerve za reciklažu (“Bilu i Žoao”, Katja Lund) i kradu “roleks” satove (“Ćiro”, Stevano Veneruzo), ako već nisu naoružani do zuba (“Tanza”, Mehdi Šarif) ili zaraženi virusom od roditelja narkomana (“Blanka”, Spajk Li). Iako žive u različitim okolnostima veže ih ono što bi se stručno nazvalo ugrožavanjem dečijih prava, zlostavljanjem, eksploatacijom ili zanemarivanjem, a prosto bi se moglo nazvati okrutnošću i nemarom.Snažan utisak, kako na venecijansku, tako i na ovdašnju publiku, ostavila je priča “Tužni Ciganin”, o dečaku Urošu koji izlazi iz popravnog doma rešen da više ne krade, ali kako ga otac alkoholičar ponovo na to natera, on, bežeći posle jedne pljačke, stiže do zida Doma i vraća se unutra. Dečaka po čijem životu je urađen film Kusturica je našao u popravnom domu u Kruševcu, a, kako kaže, zainteresovalo ga je to što je naišao na podatak da dve trećine života do 22. godine štićenici Doma provedu u njemu, najčešće svojevoljno. “Kada dođe zima, kada nemaju novca, kada više ne mogu da se snađu, oni naprave neki mali prekršaj da bi ih vratili u Dom”.

Sigurno nije bilo lako baviti se ovim temama a izbeći patetiku. Nisu svi autori uspešno prevazišli taj problem, ali svakako su bolje prošli oni koji su priču potražili u sopstvenom dvorištu, od onih koji su želeli da direktno pouče gledaoce podsećajući ih, iz svog doma u Londonu, na glad u Africi ili rat u Bosni (D`ordan i Ridli Skot).

“Želja je bila da se skrene pažnja na probleme dece koju ljudi obično ne vide, za koju smo nekako slepi i najčešće nam se čini normalnim da oni praktično ne postoje. Znamo da svi imaju ista prava, ali stvar je u tome da mi ta prava često ne poštujemo. U svakoj zemlji ima isključene, marginalizovane dece i ovaj film bi trebalo da pomogne da ljudi otvore oči i da se nevidljivo učini vidljivim. Iako autori dolaze iz raznih krajeva sveta, svi su oni suočeni sa različitim načinima ugrožavanja dece”, kaže An Liz Svenson, direktorka UNICEF-a za SCG. “Imamo priliku da radimo sa Emirom Kusturicom, ambasadorom UNICEF-a za SCG, koji svojim angažovanjem na ovom projektu ponovo pokazuje put drugima, jer je neophodno da se podigne nivo svesti i znanja o problemima dece. Kroz njegov dalji rad u ovim centrima, kroz različite projekte nastaviće da se tretiraju problemi žnevidljive decež.

Projekat je uspeo da okupi zvučna rediteljska imena, a među producentima našla se i glumica Marija Gracija Kućinota. Ona se, uz Katju Lund, Mehdi Šarifa i Kjaru Tilezi (producent), takođe pojavila u Herceg Novom, na otvaranju na kome nije izostao ni Milo Đukanović.

Prihod od filma ići će u fond UNICEF-a.