Božanstvena Greta

Ova nedelja u Švedskoj u znaku je glumice Grete Garbo. Zaboravite Aniku Soderstam (najbolji ženski golf igrač sveta), kralja Švedske, Benija Andersona (ABBA)... Apsolutna zvezda, bez konkurencije, jeste Greta Garbo.

Ko bi rekao da će devojčica rođena 18. septembra 1905, poreklom iz siromašne porodice čistača, Greta Lovisa Gustavson, prerasti u božanstvenu glumicu, u mit koji je ona sama mrzela. Posle osnovne škole radila je kao pralja, zatim kao prodavačica u i danas postojećem šoping centru u Stokholmu, posle čega se upisala u školu Nacionalnog pozorišta Dramaten.

Karijeru je počela preko nekoliko reklamnih filmova, nakon kojih je, 1922. godine, usledila i prva uloga u igranom filmu Luffar Petter. Koju godinu zatim angažuje je holivudski MGM. Prelazak na zvučni film samo je podvukao njen apsolutni status zvezde. Baršunasta boja glasa i engleski s akcentom samo su dodali rastu Garbo groznice i mističnosti. Karijeru završava s fijasko filmom Blizanci 1941.

Ono što Gretu Garbo odvaja od ostatka tadašnjeg glumačkog sveta, jeste da nije bila kliše lepote tadašnjih zvezda. Ona je začetnik ženske lepote koja je androgena – univerzalna, podjednako prijemčiva i muškarcima i ženama. To naročito pokazuju njeni marljivo rađeni portreti. Podjednako mesto uz filmove imale su i serije fotografija koje je radila u promotivne svrhe. Zato nije ni čudo što Gretu označavaju kao svoju ikonu i homoseksualna udruženja. Tome u prilog govori i njen misteriozni život bez bračnog saputnika. Wen ljubavni život je potpuno bio sklonjen od javnosti, ali nedavno je objavljena knjiga Tina Andersena u kojoj se otkrivaju njena nežna pisma koja je slala Mimi Polak, drugarici iz detinjstva, s kojom je ostala nerazdvojna celog života.

Umrla je 15. aprila 1990. u Wujorku. Grobnica je 1999. premeštena u Stokholm.

Šveđani slave stogodišnjicu Gretinog rođenja dokumentarcem o njoj na nacionalnoj televiziji, posle kojeg sledi film Kraljica Kristina. Izložbe portreta i projekcije filmova održavaju se u svim gradovima Švedske. Muzej “Garbo” u Hogbiju ima specijalnu izložbu portreta glumice u raznim fazama. Muzej pošte prikazuje njena pisma i izdaje seriju markica.

Glumačka karijera Grete Garbo bila je kratka, svega 19 godina, iako je živela 84. Mit o njoj, međutim, nastavlja da živi. Zašto?

Švedski filmski institut SFI povodom stogodišnjice rođenja velike glumice organizovao je svečano prikazivanje legendarnog filam Dama s kamelijama. Tom prilikom Jan Goranson, u ime SFI-ja, ovim rečima objasnio je mit Garbo:

“Razlog verovatno leži u tome što njen glumački život pripada vremenu filma tzv. glume žgledaj i ne pomeraj sež, i to u ulogama širokog spektra, od operske pevačice do špijuna, uvek s tragičnom senkom u oku. Razlog može biti i to što je i za Holivud bilo neverovatno da samo do svoje 36. godine jedna glumica napravi nesvakidašnju karijeru. I ona sama je pridodala mistifikaciji, svojom stidljivošću i povučenošću. Poslednji intervju je dala 1928. i vrlo rano je prestala da posećuje premijere svojih filmova.”

Ovome se mora dodati da je bila izuzetno pažljiva birajući fotografe/kamermane koji su je slikali. Jedan od njih bio je i Vilijam Danijels, koji je snimao Gretu u 20 od ukupno 27 njenih filmova.

Na istoj večeri profesor filma i savremenik Grete Garbo Leif Furhamar povezao je i glumičin izgled s velikom karijerom:

“Bila je beskonačno lepa. Čim bi se pojavila u prostoriji, celu bi je ispunila svojom pojavom. Ništa se drugo nije videlo sem nje. Ako bi išla stepenicama, to bi delovalo kao neki važan čin.”

Glumac i partner u filmovima Luj Ajres ovako opisuje lice Grete Garbo: “Gledajući je nikada nisam mogao da saznam šta misli, da li sprema ubistvo, ili sanja o zavičaju i Švedskoj, ili, možda, računa koliki porez treba da plati.”

I, tako, i petnaest godina posle njene smrti mit nastavlja da živi. Možda ga treba sagledati s druge strane: prelepa glumica napravila je veliku filmsku karijeru u veoma kratkom vremenu, osvojila srca publike, oprostila se i sklonila sa scene zauvek. Sve posle toga, priče, spekulacije, nagađanja, ljubavne afere, sve to odbacili su tvrda tišina i ćutanje. Šta bi od mita ostalo da je bilo drugačije?

Jelena Ivanišević-Paunović