Radikalne demokrate

Da se kladimo da će prvo pitanje upućeno Demokratskoj stranci posle odluke o napuštanju parlamenta biti: “A da li ćete i dalje da primate platu u Skupštini?”

Tu odluku demokrate su donele na sednici Glavnog odbora, baš petog oktobra, a sve prizivajući duh narodnog bunta od pre pet godina. Zato je valjda Boris Tadić sasvim jasno i glasno rekao članovima Glavnog odbora: “Nešto mora da se desi.”

Nisu baš sve demokrate bile sigurne da to “nešto mora” treba da bude baš sada i da to bude baš napuštanje parlamenta. Sednica Glavnog odbora je kasnila sat, Predsedništvo je sa Političkim savetom vagalo predlog koji je nastao u krugu saradnika Borisa Tadića. Onda je taj predlog procurio u medije, odakle su o njemu mogli da se obaveste i članovi Političkog saveta.

Neposredan povod za iznenadni potez demokrata je grohotno smešna trapavost Vlade Srbije. Ona je krunišući svoju novu kupovinu mandata, poslanike DŽudževića i Omeragića promovisala u zamenike ministra, ne znajući, jadna, da oni time gube status poslanika. Pošto nije kupovala ministarska nego poslanička mesta, vlada je brže-bolje rešila da rečenu dvojicu iz vlade vrati u Skupštinu iako je u “Službenom glasniku” odluka o njihovom postavljenju već objavljena. U tom kršenju zakona pomogli su joj radikali. Pri tome su se demokrate setile i da im je onomad otet još jedan mandat, kada je poslanik Đoković iz DSS-a prešao kod njih.

Nekome je iz predsednikovog okruženja onda palo na pamet da je oduzimanje poslaničkih mandata onoliko štete nanelo vladi Zorana Đinđića, da bi moralo da zasmeta i vladi Vojislava Koštunice, pogotovo što se Mlađan Dinkić našao u problemu sa Nacionalnom štedionicom, a ministar Zoran Stojković sa Vladanom Batićem, a onoliki sa pancirima, šlemovima...

Ovaj lanac činjenica sa krađom mandata kao krunom poslužio je Borisu Tadiću za niz zaključaka: vlada ne poštuje zakone i Ustav, zaustavlja reforme, pomaže obnavljanje radikalsko-miloševićevske koalicije... I onda je Dušan Petrović predložio ono “Izlazimo”.

Šta demokratama donosi radikalizam?

Prvo, oni će jasnije reći da su opozicija. Tadić je, uostalom, neprekidno bio izložen pritiscima da je “mlitav”, da previše kohabitira, da štedi i čuva vladu koja je s vremena na vreme umela dobro da ga ponizi. Čak i kada su demokrate u Skupštini napadale vladine predloge, uvek su na opoziciju mnogo više ličili radikali. Zbog te nemuštosti i nedorečenosti i Tadića i demokrata, sve više ljudi je u anketama ostavljalo prazan prostor posle pitanja “Šta mislite o Borisu Tadiću?”

Drugo, demokratama je i te kako stalo da se vidi kako sve radikali pomažu vladu, baš kao što su je pomogli u priči o mandatima DŽudževića i Omeragića. Takvih je slučajeva bilo i ranije, ali se oni nisu jasno videli. Sada će demokrate sa mnogo više uverljivosti nuditi dokaze za tezu o obnovi radikalsko-miloševićevskih vremena.

Treće, demokrate će seiriti što DSS sarađuje sa radikalima, potvrđujući tako njihovu priču da Koštuničinoj stranci nije do reformi i da je DS jedina stranka u Srbiji spremna da sprovodi neizbežne reforme.

Četvrto, misle demokrate, DSS će morati da objašnjava zašto neće izbore i demokratsku vladu nego hoće vlast čuvajući je mrljavim odnosom sa radikalima i sasvim jasnim sa socijalistima..

Peto, odlučan stav pomoći će demokratama i u borbi za glasove sa Čedomirom Jovanovićem. Oko pet odsto glasača demokrata kaže da će glasati za Jovanovića, a 25 odsto kaže da će razmisliti. Baš njima treba poručiti da radikalizam mogu da nađu i u sopstvenoj kući, ne moraju da idu kod Jovanovića.

Sve u svemu, očekujući izbore, demokrate su rešile da se na političkoj sceni Srbije osame ili kako je to rekao Boris Tadić, nameravaju ovim potezom da kažu svim građanima Srbije da su im saveznici, da su “građani Srbije naš koalicioni partner”.

Ko zna šta je sve Politički savet navodio kao negativne posledice izlaska iz Skupštine Srbije.

Prvo, za tako dramatičnu odluku izabran je strašno nepovoljan trenutak. Nije vlada jedina koja skače od sreće, jer je zakoračila na novu stepenicu ka Evropi – skače i svaki normalni građanin. To im je Koštunica već spočitnuo i ponavljaće im još mnogo puta.

Drugo, demokrate će biti optužene da u tako važnom trenutku kada se odlučuje o Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori, izlaze iz zajedničkog tima. I to im je Koštunica u svoje tri-četiri rečenice već prebacio.

Treće, neće ni Zapad pokazati mnogo

razumevanja za demokrate jer on nekako voli da demokratski svet uvek bude na gomili. Ali, to neće demokratama predstavljati preveliki problem, jer Zapad pre svega zanima Koštuničino obećanje da će isporučiti Ratka Mladića do decembra. To obećanje, a ne reforme koje je vlada izvela, jeste ulaznica za novu rundu razgovora o pridruživanju Evropi.

Četvrto, demokrate su daleko od kontrole medija. Ako Dnevnik RTS-a ima pravo da prećuti zamerke koje je predsednik Srbije Boris Tadić uputio predsednici Koordinacionog biroa Sandi Rašković-Ivić, onda mu se može i da prećuti sve što budu od sad pa nadalje poslanici DS privremeno odsutni iz Skupštine.

Peto, stiče se utisak da demokrate nemaju drugi potez. Izašli jesu, ali šta posle, odnosno kako će da se vrate jer neće valjda da van Skupštine dočekaju nove izbore. A njih je, gostujući na RTS-u, premijer Koštunica najavio kada za šest do devet meseci završimo ovu rundu pregovora sa Evropom, pa donesemo Ustav (onaj koji je vlada obećala u prva tri meseca svoje vladavine)... e, pa onda izbori.