Putem za Požegu

MIODRAG JOCIĆ, ZAMENIK MINISTRA ZA KAPITALNE INVESTICIJE

To kod nas stvarno zna da potraje, ali nije mala stvar ni ako uopšte počne. Toliko je Skadar na Bojani protegnut na 63 najfrekventnija kilometra između Novog Sada i Beograda izbrukao sve graditeljske napore svih vlasti DOS-a i onoga što je od njega preostalo da su iskrene pohvale, postignućima u sanyačkoj infrastrukturi prezadovoljnog, novopečenog člana vlade Bajrama Omeragića (Lista za Sanyak) tek malo pomogle. Ali otvorite “Službeni glasnik” u petak 14. oktobra i nećete očima verovati: kapitalni projekat ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića – drumski pravac Južni Jadran – počinje da se ostvaruje. Zamenik ministra za kapitalne investicije Miodrag Jocić procenjuje da će za deo puta od Beograda do Požege lako biti nađen koncesionar: ako ništa drugo za taj su pravac ekonomski veoma zainteresovani Italijani jer ih spaja sa Rumunijom i Ukrajinom, a samo u Rumuniji ima više od 11 000 malih i srednjih preduzeća sa italijanskim kapitalom. Tender će biti obavljen u dve faze. Pretkvalifikaciona će biti završena 20. decembra selekcijom kandidata, a druga oko 20. maja 2006. godine kad bi tenderska komisija Vladi Srbije trebalo da predloži koncesionara. Ako sve bude išlo kako treba, očekuje se da bi koncesioni ugovor trebalo da bude potpisan krajem jula ili u avgustu sledeće godine.

U petak 14. oktobra će u “Službenom glasniku” Republike Srbije biti objavljen tender potencijalnim koncesionarima za izgradnju toliko najavljivanog autoputa Beograd-Požega kao dela kapitalnog projekta Beograd – Južni Jadran. Šta se traži od koncesionara?

- Između ostalog, budući koncesionar mora imati odgovarajući bonitet dat od kvalifikovane agencije, ukupni godišnji obrt od najmanje 4 milijarde evra u poslednje tri godine, iskustvo u projektovanju, izgradnji i upravljanju sa najmanje 150 kilometara puta tokom poslednjih pet godina, iskustvo u realizaciji ugovora o koncesiji na najmanje 150 kilometara puta u poslednjih 10 godina.

Koliko se procenjuje da će koštati izgradnja puta Beograd-Požega?

- Autoputski pravac Horgoš–Požega podeljen je u tri sekcije: Beograd-Požega na evropskom regionalnom putnom pravcu E 763, zatim Horgoš–Novi Sad na panevropskom koridoru E75 i najzad, deo od Novog Sada do Beograda na evropskom koridoru E75. Sekcija Beograd-Novi Sad se gradi iz kredita evropskih banaka, uključujući i most kod Beške za koji će za 70 dana biti objavljen izbor izvođača, a među kandidatima je i konzorcijum domaćih firmi na čelu sa beogradskom ‘Mostogradnjom’. Ovaj most se gradi kreditima evropskih banaka, konkretno Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 72 miliona evra i tenderska procedura mora apsolutno biti sprovedena po kriterijumima za raspisivanje međunarodnih tendera. Tender sprovodi Republička direkcija za puteve pod kontrolom nadzorne komisije koja se sastoji i od predstavnika EU, evropskih banaka i predstavnika domaćih državnih organa. Deonica Beograd-Novi Sad biće ponuđena koncesionaru na korišćenje do kraja 2008. godine, a na korišćenje i održavanje od 2009. godine, po završetku radova. Što se deonice Horgoš-Novi Sad tiče, koncesionar bi trebalo da finansira, projektuje, izgradi, koristi i održava levu traku u dužini od 108 kilometara i koristi i održava postojeću desnu traku autoputa. Deonica Beograd-Požega je najteža i najkomplikovanija. Tu se radi o finansiranju, projektovanju, izgradnji, korišćenju i održavanju dela autoputa E 763 u dužini od 140 kilometara, a procenjena vrednost je 782 miliona evra. Radi se o velikom iznosu, a naša država zbog limita koje joj je postavio Međunarodni monetarni fond, za toliko ne može da se zaduži, niti da taj iznos obezbedi u domaćem buyetu.

Kad se planira da bude gotov ceo put Horgoš-Požega u obliku u kom je planiran?

- Autoput Horgoš-Novi Sad i Beograd-Požega trebalo bi da bude izgrađen u periodu od 2007. do 2012. godine i to u kompletnom profilu autoputa: dva puta po dve trake sa zaustavnim trakama i razdelnim pojasom između njih. Osnovni elementi koncesije, dužina koncesionog perioda, visina koncesione naknade i dinamika investiranja, biće preciznije definisani u pregovorima sa izabranim koncesionarom.

Hoće li ovaj pratiti sadašnju Ibarsku magistralu i kakvo je sadašnje stanje te magistrale?

- Ne, put će ići nešto drugačijom trasom, grubo rečeno: Beograd, Obrenovac, Lajkovac, LJig, Pranjani, Požega. Sadašnje stanje Ibarske magistrale je neuporedivo bolje nego pre pet ili deset godina. Gotovo cela deonica od Beograda do Rudnika je asfaltirana, rekonstruisana, proširena, obeležena horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, tako da je sad u veoma dobrom stanju.

Vašem se ministarstvu u javnosti prigovara da stalno pričate: dobili smo ovaj kredit, dobili smo onaj kredit, a nikako da vidimo kilometar novoizgrađenog puta. Put Beograd-Novi Sad toliko se dugo gradi da baš nije primer za pohvalu?

- Od 2000. godine, svake godine rekonstruisano je u proseku 800 kilometara magistralnih, regionalnih i autoputeva iz kredita banaka i domaćih izvora. Što se autoputeva tiče, urađena je deonica od 35 kilometara potpuno novog autoputa od Beške do Beograda, a započeti su radovi na deonici od 22 kilometra od Novog Sada do Dunava, do Beške. Urađene su i određene faze obilaznice oko Beograda, urađen je završni sloj na 17,5 kilometara obilaznice oko Beograda od Dobanovaca do Ostružnice i rekonstruisan je oštećeni drumski most kod Ostružnice, tako da je ta deonica obilaznice od autoputa Šid-Beograd do magistralnog puta M-19 stavljena u funkciju. Radi se i na tunelima Lipak i Straževica i na određenim objektima na obilaznici oko Beograda, koja je prioritet broj jedan za Beograd i za Srbiju. I u 2006. godini ćemo sigurno, ako ništa drugo, imati neke kredite evropskih banaka da završimo tu prvu fazu dužine 47 kilometara obilaznice i da spojimo autoput Novi Sad sa autoputem od hrvatske granice, da ga spojimo sa obrenovačkim i ibarskim putem i dalje od ibarskog puta sa Bubanj potokom i autoputem Beograd-Niš. Prva faza obilaznice, poluautoput, će po mojoj proceni kompletno biti završena do kraja 2009. godine. Šta je još izgrađeno? Pa, izgrađena je deonica oko Leskovca od 24 kilometra poluautoputa u obilasku Leskovca, urađen je i deo autoputa od Komrena do Proseka, takozvani obilazak Niša, u dužini od 10 kilometara. Kad se saberu sve te deonice, onda je tokom proteklih pet godina urađeno oko 80-90 kilometara novog autoputa.

Kad god se na našim putevima desi teška saobraćajna nesreća, prozivaju se i putari i spominje nizak kvalitet putne mreže?

- Putna mreža u Srbiji je veoma razvijena i po gustini puteva Srbija spada u srednje razvijene evropske zemlje. Kad to kažem ne govorim o kvalitetu kolovozne konstrukcije koji je, zbog dugogodišnjeg neadekvatnog ulaganja u putnu mrežu, loš. Dakle, putna mreža je u lošem stanju. To svakako utiče na kvalitet saobraćaja. Zbog loših kolovoznih konstrukcija i udarnih rupa dešavaju se povremeno udesi, čak i sa tragičnim posledicama, ali kad se obavi rehabilitacija i rekonstrukcija puta, na čemu se insistiralo posle 2000. godine, povećava se i brzina saobraćaja, pa nažalost moram da kažem da je veliki broj udesa u poslednje vreme izazvan neprilagođenom brzinom. Samo stanje kolovozne konstrukcije i saobraćajne signalizacije manji je uzrok, dominira neprilagođena brzina.