Odbrambena pogodba

Iako je do pre dve nedelje viceadmiral Mihailo Žarković bio viđen za novog načelnika Generalštaba Vojske SCG, na ovo mesto je odlukom Vrhovnog saveta odbrane postavljen general Qubiša Jokić, dok je novopečeni general-major Zdravko Ponoš postavljen za njegovog zamenika. A Žarković je, zajedno sa još nekoliko generala pa i bivšim načelnikom Draganom Paskašem, penzionisan sa obrazloženjem da je prema novom penzionom zakonu spreman za to. U zvaničnom saopštenju o smeni generala Paskaša niko nije pomenuo Rumiju.

“Svakako, odlazak generala Paskaša ima veze sa Rumijom ali i sa činjenicom da je Crna Gora htela da ima svog čoveka u vrhu Vojske u trenutku kada se sudbina državne zajednice bude rešavala na referendumu”, kaže za NIN Bojan Dimitrijević, savetnik Borisa Tadića, predsednika Srbije.

Naravno, drugo je pitanje otkud sada Jokić, tj. pilot, što nije uobičajena praksa. Uprkos tvrdnji nekih crnogorskih političara da im je lakše da daju dobrog kandidata za prvog čoveka Vojske no za njenog ministra, Jokić je bio retko dobar kandidat, iz mnogo razloga. Vojnički gledano, čovek je prošao većinu stepenica i ima neophodno komandno iskustvo. Upoznat je sa političkim poslovima, ima dobre kontakte sa oba centra državne zajednice. A ima i podršku dela političke elite Crne Gore, koja ga, sudeći po izjavi Ranka Krivokapića, vidi i u nekakvoj budućoj crnogorskoj vojsci.

Izvori NIN-a kažu i da sam Mihailo Žarković nije bio raspoložen da se prihvati ove dužnosti. I još vele da je celu stvar presudila srbijanska strana, insistirajući na tome da zamenik bude, sada general-major, Zdravko Ponoš. Tačnije, Boris Tadić je insistirao na Ponošu i general-majoru Draganu Kolunyiji. Samim tim, Žarković je otpao.

“Žarković je važio za ozbiljnog kandidata i prilikom izbora Dragana Paskaša, ali on ni tada ni sada nije pokazao veliki interes da dođe na ovo mesto. On ima potpuno drugačiji profil no Jokić,” tvrdi Aleksandar Radić, vojni analitičar, objašnjavajući razlog ovakvoj kombinatorici u kojoj smo dobili i novog zamenika načelnika.

“Zdravko Ponoš i Dragan Kolunyija su mladi generali, reformistički nastrojeni. Tu spada i Jokić. Oni nisu iz Miloševićevog kontingenta visokih oficira. Ponaš je referentan kandidat, i već je postao brend naše Vojske u inostranstvu. Mislim da je prejako reći da je to rešio DS. Pa DS i SPO su jedine dva partije koje nemaju žsvoje ljudež u Vojsci! Jedino što je moglo da se sada uradi sa srpske strane, a predsednik Tadić je to i učinio, jeste da se insistira na ljudima poput ovih, što je u stvari insistiranje na nastavku reformi započetih još 2003. godine”, tvrdi Dimitrijević. Inače, general Ponoš je završio Kraljevski koley u Velikoj Britaniji, što je pandan našoj Školi ratne veštine.

Prosto rečeno, insistirajući na legalnosti i reformskom kursu, svi su dobili svoje kandidate na čelu izuzetno osetljivog resora. A prvi put nakon mnogo decenija jedan pilot je postao načelnik Generalštaba.

Formalno, predlog za načelnika Generalštaba, kao i za penzionisanje generala trebalo je da dođe od ministra odbrane. Kako takva osoba ne postoji u ovom trenutku, sve je razrešeno na nivou političkih struktura SCG. Drugim rečima, pogodbom, što povlači za sobom pitanje zaista širokog diskrecionog prava Vrhovnog saveta odbrane.

Zanimljivo, ali Odbor za odbranu Savezne skupštine vrlo često nema uvid u kriterijume po kojima se donose odluke.

“Upravo zato će Odbor tražiti na osnovu predloženog zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske SCG da bude bolje obavešten o kriterijumima na osnovu kojih se donose određene odluke”, kaže za NIN Borislav Banović, predsednik Odbora za odbranu.

Dakle, otišli su visoki oficiri sa ratnim iskustvom iz devedesetih, a koji su po nekim shvatanjima u punoj profesionalnoj i životnoj snazi. Dragan Šutanovac, predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, kaže da je dobro što imamo komandante rođene posle 1952. godine.

“U svesti svih starijih generala pa i Zorana Stankovića je da naša Vojska treba da vrati stari sjaj. A ona to nikada nije imala. Svi oni su stekli uslove za penziju po novom penzionom zakonu, a uz to većina njih ne zna engleski jezik. Nama trebaju mlađi ljudi koji imaju šire shvatanje odnosa u svetu a posebno u regionu”, tvrdi Šutanovac.

Drugim rečima, to znači da iza priče o novim standardima i konzervativizmu Generalštaba stoji nešto o čemu se već dugo govori: da je zacrtan reformski kurs sistema odbrane imao žestoke protivnike u vrhu Vojske. Da li je to bilo samo na liniji opredeljenja za zapadnu ili istočnu geostratešku soluciju, ili se neko pobunio ne verujući u boljitak kao konačni ishod svega?

A i da li su baš penzionisani generali bili ti opasni protivnici? Jedan od smenjenih je i načelnik Vojnobezbednosne agencije general Svetko Kovač, koji se zalagao za reformu ovog sektora. Dragan Paskaš je važio za profesionalca; očito da mu je politika kao veština već išla slabije. Još je Prvoslav Davinić nameravao da do kraja godine smeni znatan deo generala. Kad se sabere broj onih kojima je okončana karijera, njih je, bar sa najvišim činom, oko 30. Osim toga, poslednja šestorka penzionisanih je pre pola godine bila postavljena baš na dužnosti za koje su sada “prestareli”!

U međuvremenu, svi tvrde da nema partijske kombinatorike u ovom novom obrtu na vojnoj sceni. Ali...

“Ja bih podsetio da je Miloljub Albijanić izrekao svojevremeno veliku laž, rekavši da će vladajuća koalicija u saradnji sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem predložiti budućeg ministra odbrane”, veli Šutanovac. “Kao i većina građana Srbije, predsednik je tu informaciju dobio iz medija. Da su razgovarali sa njim, on bi izneo više argumenata protiv generala Stankovića.”

Dok proziva svoje političke oponente zbog kandidata za ministra odbrane, Dragan Šutanovac podseća da ćemo biti jedina zemlja koja ima generala za ministra odbrane i da je to protivno zapadnim standardima. Tvrdi i da nema sukoba na liniji DS – Stanković, već da je reč samo o principijelnom stavu Demokratske stranke. Ono što njega ovde interesuje, to je zašto se Karla del Ponte uopšte sastajala sa Stankovićem i zašto nije o tome dato nikakvo saopštenje. Pogotovu što je ona posle tvrdila da joj je neko iz vlasti obećao da će Mladić završiti u Hagu. Šutanovac misli da su mnogo gore spekulacija koje se tiču Haga od onih o partijskom uticaju na postavljenje najviših oficira, jer, smatra, pokazuju da se važna državna pitanja rešavaju zakulisno!