Ivan Ćurković

Rođen je u Mostaru na Neretvi, 15. marta 1944. godine, pa nije čudno što je plivanje bilo prvi sport koji je zavoleo u svom detinjstvu. Ali, samo na nekoliko godina. Sa šesnaest postaje golman FK “Velež”, sa kojim je odigrao 220 utakmica. U Mostaru 1962. godine, završio je srednju tehničku školu, građevinsko-arhitektonskog smera. U dvadesetoj sa reprezentacijom Jugoslavije odlazi na Olimpijske igre u Tokiju, 1964. Te iste godine postaje golman “Partizana” i seli se u Beograd. Godine 1981. diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu. Od 1964. do 1972. odigrao je 419 utakmica za “Partizan” i 23 utakmice za “A” reprezentaciju Jugoslavije. U Izmiru 1971. godine, na Mediteranskim igrama, bio je kapiten reprezentacije Jugoslavije, koja je tada osvojila zlatnu medalju. Kapiten “Partizana” bio je četiri sezone. Sa “Partizanom” je osvojio titulu šampiona Jugoslavije. U “Sent Etjen”, čuveni Ćure odlazi 1972. godine. Za deset godina odigrao je 528 utakmica za francuski klub. Sa “Sent Etjenom”, u kojem je tri sezone bio kapiten, osvojio je četiri puta titulu Šampion Francuske i tri puta Kup Francuske. Septembra 1981. izabran je za počasnog građanina grada Sent Etjena. U 38. godini života odigrao je svoju poslednju utakmicu. Godine 1985. postao je član Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, a 2005. izabran je za v.d. predsednika Olimpijskog komiteta SCG. Peti put je na čelu FK “Partizan” (prvi mandat 1989). U međuvremenu je dva puta bio član tehničke komisije FIFA, i dva puta član Izvršnog odbora FSJ (1997), kasnije Fudbalskog saveza SCG (2001). Marta 2005. godine, na predlog predsednika Francuske Žaka Širaka dobio je nacionalni Orden viteza Legije časti. Pre toga, 1984. godine francuski ministar za sport i omladinu odlikovao ga je Zlatnom medaljom za dostignuća i uspehe u sportu. Tri godine kasnije, 1987. promovisan je u Red viteza sa Ordenom za nacionalne zasluge što je u rangu Legije časti. Orden mu je uručio predsednik Republike Francuske Fransoa Miteran. U anketi lista “Bit” iz 2001. godine “Ko je najbolji fudbaler Sent Etjena svih vremena?” Ivan Ćurković je proglašen za najboljeg fudbalera 20. veka. Počasni je konzul Sejšela. Oženjen je Snežanom, kostimografom. U braku su 36 godina. Imaju kćeri Elu i Anu. Ana im je podarila unuka Jovana.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Nadam se da će doći dan kada će bogati i jaki, ono što sada daju za gladne i bolesne, davati za naoružanje. A ono što sada daju za oružje, dati gladnima i bolesnima. Tako će biti mnogo manje bede.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Rat. Ništa na tako širokom frontu ne donosi bedu i patnje kao ratovi.

Kad vam je neprijatno?

- Kada vidim da me neko laže i to radi svesno a nespretno.

Koju pesmu volite da pevate?

- Sve pesme volim i rado ih slušam.

Šta vas izluđuje?

- Ništa. Ničemu i nikome ne dozvoljavam da me dovede do te granice.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Uveren sam da će ono tek doći.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Mom prvom treneru – Franji Glazeru.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Štedljivi su na pohvalama.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Znam koga bih želeo, ali me to ne pitate.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Uglavnom govore gluposti. Navešću vam sve koje sam pročitao u prošlom broju NIN-a.

Prva: Filip Cepter kaže da sam ja član neke grupe koja hoće da ga ubije.

Druga: Da mi je Žak Širak dao Legiju časti da bih ja dobio čelno mesto u OK SCG, a ne Cepter. Razmere gluposti su očigledno bez granica.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Voleo bih da sa više mira mogu da gledam na ljudske patnje.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Kada shvatim da sam pogrešio, izvinim se odmah. Naknadna izvinjenja su uglavnom nepotrebna.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Meni niko ništa ne ostaje dužan.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Što suviše brzo zaboravljam uvrede.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Porodica je moje najveće bogatstvo i prijatelji, naravno.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Srećom, nisam doneo baš mnogo pogrešnih odluka. Čak nijednu da bih je mogao nazvati dramatičnom.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Onaj ko na trg javno iznosi svoje mane, taj laže.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Šezdesetogodišnjak koji se bavi aktivno sportom više od 45 godina, svestan svojih mogućnosti.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Pokušao bih da ublažim uzajamnu netrpeljivost, gnev i osvetoljubivost političara.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Kroz deset godina, Srbijom će vladati načela koja su donela napredak brojnim zemljama. Sve ostalo imamo.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Mnogo je onih kojima se divim ali u sebi ne tražim ništa od njihovog.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Bilo bi prehrabro od mene da određujem neka imena. Za tako velika priznanja, vreme je najbolji sudija.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Počeo sam od oružja, pa da mu se i vratim. Svaki projekat koji bi zaštitio svet od epidemije naoružanja, pa onda i oružja.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za najboljeg, za LJubu Popovića.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Sportista i golman.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Voleo bih da današnja generacija naših čudesno talentovanih vaterpolista, košarkaša, fudbalera, odbojkaša, razvije svoju darovitost i talenat do mogućih granica. Za tri do šest godina bili bismo svetski uzor u sportu.

Kako biste voleli da umrete?

- Sva mudrost je u narodnoj izreci: Živeo dugo i smrt ga je stigla na vreme.

Gde želite da budete sahranjeni?

- Želeo bih da budem kremiran a moj pepeo simbolično razasut na tri stadiona na kojima sam igrao najveći broj utakmica.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Posao kojim se bavim nametnuo mi je obavezu da nekim dragim ljudima govorim nad otvorenim grobom. Znam koliko je to teško i zato nikoga ne bih opterećivao takvom obavezom.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Bez obzira na to da li nade umiru prve ili poslednje, nijednoj ne želim da presudim.