Vešt potez

Sasvim je očigledno da je postavljanje na scenu “Leta iznad kukavičjeg gnezda” vešt, uspeo repertoarski potez pozorišta na Crvenom krstu, ojačan s dva glavna aduta, tačnim predviđanjem da će publiku privući i ugled istoimenog filma Miloša Formana, ali i pojavljivanje u glavnoj ulozi Dragana Bjelogrlića koji je, u protekloj deceniji, kao filmski glumac stekao veliku popularnost, osobito među mladim gledaocima.

Međutim, značaj te predstave je u nečem drugom: u tome što reditelj Žanko Tomić, sledeći i pisca romana i autora dramatizacije, Vasermana, ne predočava samo bukvalan tok priče, čija se radnja dešava u azilu za mentalno poremećene ljude, što opis i luckastih i ozbiljnih, i grotesknih i realnih detalja koji je tvore transformiše u metaforu višeg reda. U stvari, on upad jednog razbarušenog, vitalnog, neukrotivog čoveka u azil za mentalno poremećene ljude, gde je na silu doveden, koristi da prikaže situaciju nekarakterističnog pojedinca, originalnog organizma u ma kom totalitarnom poretku, čak u modernom svetu uopšte, u kojem stroga pravila ponašanja guše njegovu slobodu, njegovu spontanost, njegovu radost što je tu i što jeste. I u saglasnosti s tim razvija radnju tako da ona ne bude prost kompozicijski raspored događaja u prostoru i vremenu, već i osmišljen sklop koji postepeno obelodanjuje smisao onog što se pred nama odigrava.

U čemu je taj smisao pre svega pokazuje delanje glavnog junaka Mekmarfija, koga Dragan Bjelogrlić igra s izuzetnom energijom, s osećanjem za indirektne sugestije, s veštinom da u bizarnom i nasilničkom pokaže ono što je setno, čežnjivo, čak tragično, koji sve konce te složene, onespokojavajuće igre drži u svojim rukama. Nažalost, ostali likovi, uglavnom s izuzetkom Hardinga, u tumačenju Borisa Komnenića, i Čazvika, koga oblikuje Feđa Stojanović, previše deluju kao funkcionalizovane figure, čije su spoljašnje karakterne crte dobro markirane, ali čija je unutrašnja suština nedovoljno osvetljena. Ali, ni ti nedostaci ne dovode odsudnije u pitanje ni rediteljev koncept ni konačan efekt njegove predstave.

Naravno, neuputno bi bilo na scensku verziju “Leta iznad kukavičjeg gnezda” primenjivati najstrože kriterijume, jer to nije velika ali jeste dobra predstava, koja će, osim što zabavlja gledalište, one osetljivije i pametnije u njemu sigurno podstaći da razmišljaju o ljudskoj sudbini, a neke od njih možda i navesti da pročitaju Vasermanovo delo, jedan od dragulja u modernoj američkoj književnosti.