Kontrola Interneta

Posle Prvog svetskog samita informatičkog društva, koji je održan u Ženevi u decembru 2003. godine, čija je glavna tema bila numerička fraktura (1), Tunis će - na zahtev OUN i uz pomoć Međunarodne zajednice telekomunikacija (MZT) - organizovati od 16. do 18. novembra i drugi samit čija se glavna tema može odrediti na sledeći način: kako ustanoviti demokratsku kontrolu Interneta?

Internet mreža je američki izum iz vremena hladnog rata. Pentagon je tada tražio metod da usavrši jedan neuništivi oblik komunikacije, koji će moći da odoli atomskom napadu, i koji bi preživelim političkim i vojnim rukovodiocima omogućio da međusobno komuniciraju i organizuju protivnapad. Vinton Serf (Vinton Cerf) je još tokom svojih studentskih dana u Los Anđelesu, u saradnji sa ekipom koju je finansirala Vlada Sjedinjenih Država, zamislio i usavršio nacrt i premise jednog novog, revolucionarnog načina komuniciranja. Međutim, ova komunikacija je bila rezervisana za jednu malu grupu, sastavljenu od ljudi sa univerziteta, vojnih struktura i ostalih „posvećenih“.

Kasnije, 1989. godine, fizičari Tim Berners - Li (Tim Berners - Lee) i Rober Kajo (Robert Cailliau), saradnici evropskog centra za nuklearna istraživanja (ECNI) u Ženevi, usavršili su jedan hipertekstualni sistem i izumeli World Wide Web, koji će da podstakne širenje informacija i širokoj publici omogući pristup Internetu, kao i njegovu snažnu i brzu ekspanziju.

U ovom času, i to već od 1998. godine, svetskom mrežom upravlja Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva (ICANN - Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), jedna privatna i nelukrativna organizacija, smeštena u Los Anđelesu, podređena kalifornijskom zakonu, koja se nalazi pod kontrolom američkog ministarstva trgovine. ICANN je veliki upravljač mreže. On se oslanja na tehničku bazu koju sačinjava 13 moćnih kompjutera zvanih „serveri-koreni“, koji su instalirani u SAD (četiri u Kaliforniji i šest blizu Vašingtona), u Evropi (Stokholm i London) i u Japanu ( Tokio).

Glavna funkcija ICANN-a je usaglašavanje imena oblasti (Domain Name System, DNS) koji pomaže korisnicima Interneta da se kreću po njemu. Svaki kompjuter povezan sa Internet mrežom ima jednu jedinstvenu adresu zvanu „Adresa IP“ (Internet Protocole). U početku su IP adrese bile serije brojeva, teške za pamćenje, ali je DNS omogućio da se umesto brojeva koriste slova i reči koje su nam bliske („imena oblasti“). Na primer, umesto da ukucate niz brojeva, vi ćete ukucati njnjnj. Monde diplomatiljue. Fr. DNS će pretvoriti ovo ime u niz brojeva koji odgovara IP adresi, što će učiniti da se vaš kompjuter uključi u traženi sajt. DNS takođe dozvoljava da elektronska pošta funkcioniše dobro. I to sve na nivou cele planete i najvećom mogućom brzinom. Na osnovu njegovih sopstvenih termina, ICANN ima zadatak „da sačuva operativnu stabilnost Interneta, da podstakne konkurenciju, osigura globalno predstavljanje Internet-komuniciranja, da ustanovi politiku koja odgovara njenom prvom zadatku, sledeći pri tom jedan dogovoreni postupak“ (2).

Ali, upravo od pre nekog vremena, više nema dogovora. Monopol Sjedinjenih Država nad svetskom mrežom sve više postaje predmet osporavanja. Prošlog septembra u Ženevi, tokom preliminarnih razgovora između SAD i EU, pre samita u Tunisu, svih 25 zemalja EU je, povodom isticanja ugovora na temelju koga je ICANN povezan sa američkim ministarstvom trgovine, jednoglasno zahtevalo reformu upravljanja Internetom. Pregovori su se završili neuspehom, jer je Vašington odbio bilo kakvu promenu. Brazil, Kina, Indija i Iran, na primer, zauzimaju - iz različitih razloga - isti stav prema Vašingtonu kao i evropske zemlje. Neki već prete da će da stvore svoj sopstveni nacionalni organ za upravljanje Mrežom, što bi nas dovelo do jednog katastrofalnog rasparčavanja Interneta.

Ova nesloga ima geopolitičku dimenziju. U sve globalizovanijem svetu, gde je komunikacija postala strateška sirovina i gde cveta jedna nematerijalna ekonomija, mreža komunikacija igra važnu ulogu. Kontrola Interneta, onoj sili koja je poseduje, pruža odlučujuću stratešku prednost. Kao što je u 19. veku kontrola pomorskih puteva planete Engleskoj davala mogućnost da kontroliše ceo svet.

Američka hegemonija u oblasti Interneta, Sjedinjenim Državama, u principu, pruža moć da ograniče pristup bilo kom sajtu Mreže u bilo kojoj zemlji. Oni su takođe u stanju da blokiraju slanje svih elektronskih poruka na planeti. Iako to do sada nisu učinili, oni imaju moć da tako nešto urade. Ta jednostavna mogućnost u najvećoj meri uznemirava mnoge zemlje. (3)

Došlo je, dakle, vreme da se zahteva da ICANN prestane da zavisi od Vašingtona i da najzad postane jedno nezavisno telo koje će da proizlazi iz Ujedinjenih nacija.

(1) Videti „Le nouvel ordre Internet“, „Le monde diplomatiljue, januar 2004.

(2) Cf. www icann org; et njnjnj icannnjatch org

(3) Cf. The Guardian, London, 11. oktobra 2005.

Injacio Ramone