Best

Lepo je počela subota. Kupus počeo da se kiseli u buretu, ribanac već spreman za podvarak. Olja stavlja bosiljak u bure da nam se, ej tamo oko Božića, kupus ne “uslinavi”. Stavlja bosiljak i tom radnjom kao da nešto sluti, neko groblje, neku smrt...

Stiglo i pismo iz Kikinde u kome me mlada domaćica upozorava da “svaki Srbin mora da ima kupusni kamen”, a ne plastično balonče od “minakve”. I obećam sebi da ću naći kupusni kamen na južnom Vračaru, obećam sebi da ću ostati Srbin.

Kad, stiže i drugo pismo od onog Arijana Danilovića iz Južne Koreje. I, pazi, šta kaže: “Kada sam prvi put stigao, ovde, u Južnu Koreju, primetio sam svuda kukaste krstove. Video sam ih po javnim, privatnim, verskim, državnim zgradama i hramovima... Kukasti krst u Koreji je znak za budističko svetilište. Gde god da se nalazi taj krst, to je obeležje svetog mesta gde čovek može da se obrati monahu i da se moli Budi... Onda sam se setio da ste pominjali mogućnost da je Aleksandar Veliki ostao živ u Indiji i da je, možda, (on) stvorio budističku veru! Zar nije interesantno da je kukasti krst jedan od najstarijih evropskih, kulturnih znakova iz paganske prošlosti!? I ako nije Aleksandar, ko je doneo krst i tu veru Azijatima?”

Moja Crna iz Vrčina mi prede i šapuće: “Nemoj nikada da zaboraviš da se Buda prikazuje u ljudskom obličju tek posle Aleksandrovog pohoda na Indiju.” I, obećam i Crnoj da to nikad neću zaboraviti, da neću nikad da zaboravim da sam bio i ostao Aleksandrov general. Sa svastikom na čelu sa mačem u ruci i sa “srpskim fašizmom” u duši.

I tako spokojan ispratim Nepobedivo Sunce ka zapadu, otpratim subotnji dan do kraja.

Kad, oćeš! Sa prvim sutonom, tiruli, tiruli! Zovu ovi moji sa Novog Beograda, ovi što nisu u CZ-u, a nisu ni u čituljama. I šta će da mi kažu? Kao: “Jesi li čuo? Umro tvoj Best!” I pade plafon, pade nebo. Tu krenu i suze. Jer, ako umre takav Irac, može li Srbin da bude miran? Ako nekog sahranjuju u Belfastu, onda Novi Beograd mora da jeca...

Mada, očekivalo se. Danima je bio u komi, borio se kao na Old Trafordu, kao na poljančetu Belfasta, među svojima gde je najteže da se dokažeš.

Onda mi pođe ruka za telefon, da zovnem Preleta da napiše tekst o DŽordžiki. Nego, odustanem. Pa, valjda su mene na Novom Beogradu zvali Best dok sam sanjao njegovu slavu, dok nisam naleteo na Kjerkegora.

Oh, nebesa, uzeste i njega. Umro je DŽordž Best (59), umrla mi generacija. Nije mu pomogla ni nova jetra, ni nova žena.

Kad malo bolje razmislim, ni dugu kosu nisam pustio zbog Bitlsa već zbog Besta. I, sećam se, da zbog “bitles frizure” zamalo i da izletim iz Devete beogradske, a i iz roditeljskog doma. Svima je smetao taj prkos, taj bunt.

Bio je prgav, žgoljav i drzak kao da je rastao sa pokojnim Žoržom i Perom Jelušićem među novobeogradskim paviljonima. I ćapio ga je takvog Mančester još kao balavca, a mene Zvezda nije ćapila. Zvezda se usmerila na seljačiće sa Uba (ne mislim na Duleta Savića) pa i na one iz Pasje Poljane, i, zato danas gube od Tromsea, ako se to tako izgovara. A pogledaj, brale, gde je Mančester samo zato što je birao irske kadrove, od Besta do Roja Kina.

A da ste ulagali u srpski Belfast, umesto zemunskog i surčinskog klana imali biste jake srpske, pardon, evropske klubove od kojih bi se i Čelziju tresle gaće. Ovako imate samo Cemu u Centralnom zatvoru i mene u “fašističkom nedeljniku”.

Nedelja. Sedim u ligenštulu na terasi. Pijem šljivu za pokoj duše DŽordža Besta. Da li je ikad probao šljivovicu, da li se od nje bar jednom napio? A da je sa našom šljivom irsku dušu kvasio, možda bi živ i ostao...

CZ blešti na suncu, a blešti i FK “Obilić”. Mali “vitezovi” uvežbavaju napad sa krila, sa desnog krila...

Oh, kakvo je desno krilo bio DŽordž Best, ljudi moji! Nešto kao furija, nešto kao košava. Išao je kao šilo po desnom krilu, išao je pravo, a oko njega su samo padali. A znao je i da je šutne, onako iz kolena, da je zdimi pod prečku, nenadano, dok svi očekuju centaršut sa krila. Od Besta smo i naučili da ponižavamo glupe bekove, da im ćuškamo loptu kroz noge, i to ne jednom već više puta, i, po mogućstvu, petom. Dobro, to je radio i Šeki pokojnom Vasketu, ali Šeki nije imao tu brzinu kojom bi se Best, posle čarlame, stuštio ka golu. Kao onda na stadionu JNA, kada je ćušnuo kroz noge “grobaru” Qubi Slini, a Slina ga je, u očajanju, uhvatio za dugu kosu i tresnuo o zemlju. Pri tom ga je nagazio i na bandažirano koleno. O, kako me je to zabolelo, ljudi moji! Pošle su mi suze kada su Besta izneli sa terena. Pa zar tako na brata Irca, Srbine! Zar tako, slino od čoveka!

Od Besta smo naučili i kako da se branimo od bekova, halfova i ostale fudbalske gamadi. Recimo, kako da mu zavrneš jajca u prolazu, pa i prst u bulju, zašto da ne. Ali, najslađe je kad govedu koje te leši od prvog minuta, staneš petom na kopačku u času kada se govedo sprema da skoči da bi loptu udario glavom. Tu, brale, ligamenti obavezno pucaju, a ti si skinuo bedu s

vrata. Sem, ako umesto goveda dođe novi skot. Ali, za svakog skota ima leka. Šlajmarica ili niski đon. A ako ni to ne pomaže, onda ga kresni laktom u bradu po cenu crvenog kartona.

Sve je to znao moj Irac. A kako je, tek, znao da popije, brale! Zato je izgubio i prvu ženu i prvu jetru.

Pijem na terasi šljivu iz Kleka i mislim na DŽordža Besta. Zašto li se odao alkoholu? Zbog žene ili zbog Irske? U londonskom Čelziju je pod stare dane imao svoj pab i družio se sa mojim Milanom iz Londona. I, kad sam bio pretprošle godine zbog Vimbldona, tri dana i tri noći smo ga tražili. Dolazili smo u pab i u podne i u ponoć, ali putevi nikako da nam se sretnu. Nikako da mu se izvinim za Qubu Slinu, da popijemo pivo ili šnaps, može i burbon. Da popijemo za Irsku i Srbiju, za Belfast i Beograd.

Ah, DŽordžika, DŽordžika! Do ludila je dovodio primitivce i živ, a evo sada i mrtav! Valjda zato što je bio irski Če Gevara u kopačkama. Kad imaš harizmu, brale, ne vole te ni mrtvog! Tako su, pre početka subotnje utakmice sa Mančester Sitijem, navijači Liverpula prekinuli minut ćutanja u čast “preminule legende” DŽordža Besta!? Odavanje pošte prekinuto je jer su gostujući navijači Liverpula, posle petnaest sekundi počeli da zvižde i pevaju uvredljive pesme na Bestov račun!?

“Nisam mogao da verujem ušima kada su ti maloumnici počeli da zvižde i vređaju jednog od najvećih fudbalera svih vremena”, rekao je Majk Samerbi, DŽordžov prijatelj, inače bivši fudbaler Mančester Sitija. A Ferguson, menadžer Mančester junajteda u kome je Best igrao, takođe je u subotu rekao: “Posle vođstva Vest Hema, ponadao sam se da neko može jednim potezom da reši meč kao što je to činio DŽordž Best.” Da li je Vejn Runi naslednik Besta? Nije. Novi Best mora da se rodi ili u Belfastu ili u FK “Obilić”, a treba li da vam objašnjavam zašto? Ista je to krv, ista sorta.

U sredu, čitam, novi stadion u Belfastu zvaće se “DŽordž Best”. Best i IRA to je otpor, to je prkos Irske. Dobro, tu je i DŽojs.

Ah, krvi irska, zašto si mi tako bliska?