Haški saveznici

Službenici međunarodnih misija na Kosovu odahnuli su u sredu posle podne pošto je Haški tribunal, u nedostatku dokaza, oslobodio krivice dvojicu bivših albanskih gerilaca, uključujući i nekadašnjeg istaknutog komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Fatmira Qimaja, optuženih da su tokom 1998-99. godine u logoru Lapušnik mučili, nelegalno zatvarali i ubijali civile. Stanovnici Prištine i Mališeva gde se tokom rata nalazio Qimajev štab, oduševljeno su uz uzvike “OVK, OVK” i pucnje i različitog naoružanja proslavili “pobedu pravde”, dok je službenicima UN savetovano da za vreme slavlja ostanu u kancelarijama, kao i pre dva dana kada su ih demonstranti koji su tražili oslobađanje optuženih, zasuli petardama.

Osim Qimaja oslobođen je i Isak Musliju, dok je malo poznati Haredin Baljaj zbog serije raznih zločina osuđen na 13 godina zatvora. Prištinski političari su oslobađajuću presudu dočekali sa oduševljenjem, ističući da je to “krunski dokaz da OVK nije sprovodila akcije sistematskog etničkog čišćenja, kao što su to činili Srbi”. Drugačiju presudu Međunarodnog suda za ratne zločine bilo je, međutim, teško i očekivati, jer je suđenje trojici pripadnika OVK čitavim tokom pratio niz kontroverzi, uključujući i pretnje svedocima, zbog čega su glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u više navrata kritikovali međunarodne misije na Kosovu.

U najpoznatijem takvom slučaju, izvesni Beke Bećaj, osuđen je sredinom godine na četiri meseca zatvora pošto je utvrđeno da je uznemiravao zaštićene svedoke optužbe. Istovremeno, advokati odbrane su u najmanje jednom slučaju tokom procesa javnosti iznosili informacije na osnovu kojih nije bilo preterano teško otkriti identitet zaštićenih svedoka, u ovom slučaju čoveka poznatog samo kao “L-96”. Drugi svedok je tokom priprema za suđenje hitno prebačen na Zapad, jer su obaveštajci Kfora otkrili da ga čeka sigurna smrt ukoliko ostane na Kosovu.

Uzgred, dva suđenja Albancima za ratne zločine, koja su do sada održana na Kosovu, redovno su pratili neredi svakojakih vrsta, ubistva i ozbiljne pretnje svedocima i međunarodnim sudijama. Stručnjaci su nedostatke u slučajevima koji se vode protiv bivših albanskih gerilaca objasnili snažnim pritiskom na svedoke, tradicijom, jakim vezama među nekadašnjim saborcima, i ne preterano velikim ambicijama međunarodnih misija da se suoče sa problemima zaštite svedoka.

Uostalom, svaka presuda sem oslobađajuće mogla bi predstavljati dodatni podstrek za rastuće pristalice radikalnijih opcija među kosovskim Albancima, tvrde međunarodni posmatrači, upozoravajući da je za poslednjih nekoliko meseci Narodni pokret Kosova (LPK) od minorne partije narastao na zavidnih 90 000 aktivista. Upravo LPK, podržan od brojnih udruženja veterana OVK, smatra se odgovornim za ovonedeljnu akciju paljenja zastava “Dardanije” u Prištini. Naime, predsednik Kosova Ibrahim Rugova dizajnirao je pre nekoliko godina grb i zastavu nezavisnog Kosova, tako što je tradicionalnog albanskog dvoglavog orla postavio na plavo polje i u amanet političkim sledbenicima ostavio da te simbole proglase zvaničnim. Takav razvoj situacije izazvao je različite emocije među Albancima, koji su istini za volju velikom većinom ostali ravnodušni tokom besciljnih prepucavanja njihovih lidera, osim grupe bivših gerilaca koja je organizovala akciju skidanja i paljenja Rugovinih zastava tokom tek okončanog albanskog nacionalnog praznika Dana zastave.

Trajnost idiličnog mira uoči početka pregovora o budućem statusu Kosova ozbiljno je dovedena u pitanje pošto su se poslednjih nedelja i meseci širom pokrajine pojavile brojne fantomske grupe koje prete strašnim talasom nasilja ukoliko se svi pregovarači, Albanci, Srbi i međunarodna zajednica, po hitnom postupku ne dogovore da je nezavisnost najbolje i jedino održivo rešenje tamošnje višedecenijske krize.

Predstavnici međunarodne zajednice doimaju se, pak, potpuno mirni u zvaničnim nastupima, jer prema njihovim podacima, novonastale grupe, ukoliko uopšte i postoje, “ne predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratskim procesima koji vode ka rešavanju statusa Kosova”. Tek reda radi, službenicima međunarodnih organizacija savetovano je da se, bez preke potrebe, od 18 časova uveče pa sve do 8 izjutra ne kreću južnim i zapadnim delovima pokrajine. Takođe, na putu od kuće do posla i obrnuto na raspolaganje, ukoliko smatraju za potrebno, stavljena im i oružana pratnja, dok je, zlu ne trebalo, definisan i plan evakuacije međunarodnog osoblja u slučaju nužde, popularno nazvan “Operacija utočište”. Na opšte iznenađenje, jer “stvarne opasnosti, suštinski, i nema”. U poslednjem incidentu, koji se bez ikakvih problema može nazvati “etnički motivisanim napadom”, nepoznati napadači su u selu Sušica nedaleko od Prištine iz automobila u pokretu ranili srpskog dečaka.

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko grupa tvrdolinijaša iz šume, ili sa Interneta, kako kome odgovara, pre svih Vojska nezavisnog Kosova (Ushtria për Pavarësinë e Kosovës – UPK) koja je prethodnih sedmica u nekoliko navrata pretila surovim odmazdama nad službenicima UN, albanskim prevodiocima, i kao šlag na torti, senzacionalnim napadom na Prištinu kao sedištu “medrnih kolonizatora”. Takođe, strancima koji rade u kosovskom pravosuđu preporučeno je da se “taktički” povuku iz pokrajine ili suoče sa posledicama, a albanskim političarima zapretili ozbiljnom odmazdom ukoliko ne proglase nezavisnost Kosova do sredine oktobra. Poput svih ostalih, te pretnje su, na radost svih stanovnika Kosova, ostale neispunjene, nakon čega su i najmilitantnije raspoloženi analitičari utvrdili da se radi o “ne preterano ozbiljnoj ni hrabroj grupi avanturista”, koja se iz samo njima poznatih razloga izmakla od “mejnstrima” sadašnje kosovske politike, koja ni u najluđim snovima sebi ne sme dozvoliti luksuz poput napada na službenike međunarodnih organizacija, posebno ne masovnih. Ipak, italijanski vojnici iz sastava KFOR-a su u nekoliko odvojenih akcija za poslednjih mesec dana na granici sa Albanijom zaplenili “ozbiljne količine naoružanja, vojne opreme i droge”, uključujući minobacače, raketne bacače i veliku količinu municije. Istovremeno, zapadni posmatrači procenili su kako UPK broji oko 600 boraca, koji bi, ukoliko se ostvari neki od postojećih apokaliptičnih scenarija, mogli predstavljati “više nego ozbiljnu opasnost za međunarodne misije”.

Upravo zbog toga, protekle sedmice je u Đakovici održan sastanak predstavnika UNMIK-a, Kfor-a i kosovske policije, na kojem je, kako navode tamošnjni izvori, “dogovoren modalitet akcija protiv rastućeg talasa šverca droge i oružja u regionu”. Najkonkretniji u opisu snage UPK bili su nemački obaveštajci, koji su priznali da “oružana formacija deluje u njihovoj zoni odgovornosti”, ali da “ni u kom slučaju ne predstavlja ozbiljnu pretnju trupama NATO-a”. “Ukoliko ih naše snage vide, pripadnici tih grupa će biti tretirani kao kriminalci i biće uhapšeni”, rekao je za NIN službenik NATO-a na Kosovu. Uz UPK, pojačanu Internet aktivnost u poslednje vreme zabeležilo je još nekoliko fantomskih grupa, uključujući i pomalo zaboravljenju Albansku nacionalnu armiju (AKSh), koja je obznanila da ne sprema nikakve akcije na Kosovu, ali da će nastaviti akcije usmerene ka ujedinjavanju svih albanskih teritorija u jednu demokratsku državu.

Predstavnici NATO-a izrazili su nešto veću zabrinutost zbog sve češćih bombaških napada na Kosovu, posebno ističući seriju incidenata oko druge po veličini srpske enklave na Kosovu, koja se nalazi na Šar-planini. U eksploziji bombe podmetnute pod kamion u Štrpcima nedavno su povređene četiri osobe i “pravo je čudo”, kako su naveli predstavnici UNMIK policije, što je izbegnut “masakr širih razmera”. Osim toga, samo u Prištini su ove godine zabeležena četiri bombaška napada na vozila sa oznakama UN, ali na opšte iznenađenje, međunarodna administracija je na te incidente reagovala neuobičajeno mlako. Kako navode izvori u UNMIK-u, u takvim slučajevima međunarodni administrator Soren Jesen-Petersen obično pošalje poruku zaposlenima da ne spekulišu o mogućim počiniocima, već da se koncentrišu na što skorije postizanje zacrtanih ciljeva. “Da se spakujemo i odemo”, kažu cinici.

“To je razlog za ozbiljnu zabrinutost”, reagovao je kosovski policijski komesar Kai Vitrup, dodajući da iza napada stoje grupe koje žele da “proguraju” neka svoja rešenja statusa Kosova. U prilog tezi da međunarodna zajednica i nema najjasniju predstavu o tome ko u stvari stoji iza “militantnih grupa”, govori i činjenica da zbog serije incidenata koji su se dogodili u proteklih nekoliko meseci nije uhapšen apsolutno niko.

Međutim, gotovo istovremeno, naoružane grupe pojavile su se i u okolini Kačanika i Prizrena, dok su na Šar-planini, “nepoznate i u crno odevene grupe ljudi bagerima kopale kanale oko glavnih puteva”. “Šumokradice, koje na taj način pokušavaju da spreče UNMIK policiju da reaguje”, službeno je objašnjenje UNMIK-a.

Šta je rekao Ahtisari? Zvaničnici iz Beograda sumnjaju da je specijalni izaslanik UN izjavio da bi nezavisnost Kosova doprinela destabilizaciji Balkana Vest na pragu senzacije preneli su u subotu i nedelju TV BK i list “Politika”. Naime, Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN za Kosovo, izjavio za vikend, prilikom posete Podgorici, da ne želi da precizira koje rešenje za budući status Kosova smatra najpovoljnijim, a da bezbednosne procene govore da bi nezavisnost Kosova doprinela destabilizaciji Balkana i ugrozila opstanak Bosne i Hercegovine. Informacija potiče od agencije Tanjug i kuriozitet je da nije izazvala nikakvu pažnju iako bi – ukoliko je, naravno, tačna – predstavljala svojevrsni preokret u međunarodnoj politici na Balkanu. Vest je prošla gluvo i kod zvaničnika iz Beograda koji će biti angažovani u pregovorima. Vladeta Janković, savetnik premijera Koštunice za spoljnu politiku, baca sumnju na verodostojnost ove vesti. “Moram priznati da mi je promakla ta izjava, mada ne verujem da je Marti Ahtisari to izjavio. Predstavnici međunarodne zajednice se čuvaju pominjanja Bosne i Kosova u istom kontekstu. Što se tiče navoda da bi nezavisno Kosovo doprinelo destabilizaciji regiona, ti glasovi se mogu čuti, ali iz mojih iskustava sa gospodinom Ahtisarijem, nisam stekao utisak da je on čovek koji bi to izgovorio.” Ni Aleksandar Simić, takođe premijerov savetnik, ali i član srpskog pregovaračkog tima, nije upoznat da je Ahtisari izjavio tako nešto. Simić upozorava da se specijalni izaslanik trenutno nalazi u takozvanoj fazi prikupljanja podataka i da je, u skladu sa tim, izbegavao izjave kojima bi se odredio o pitanju konačnog statusa pokrajine. “Ako je i dao takvu izjavu, onda je izneo notornu činjenicu da stvaranje novih država i novih granica na području Balkana, u svakom slučaju, doprinosi nestabilnosti regiona. Evropa se još privikava na deset novih država članica. Svaka nova, posebno veštačka država, kao kandidat predstavljala bi dodatno opterećenje”, rekao je Aleksandar Simić.