Tražim hitnu privatizaciju zemljišta

DR MILAN PARIVODIĆ, MINISTAR

ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM

Ministar Milan Parivodić se ne ustručava da govori o oblacima koji su se nadvili nad sektorom koji vodi – ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Tvrdi da će se rešavanje teških državnih pitanja koja Srbiju čekaju 2006. odraziti na priliv stranih investicija u zemlju. Kako, odnosno koliko, ne želi, bar javno, da prognozira.

Prošle nedelje je bio u Moskvi, na izložbi naše privrede. Zadovoljan je:

- U Rusiji je održano najveće predstavljanje srpske privrede u inostranstvu ikada. Iznajmljen je vrlo prestižan prostor i mobilisan veliki broj naših preduzeća, njih 300-350, koja su se sasvim solidno predstavila, shodno svom realnom kapacitetu. Trebalo je samo snažnije celu manifestaciju oglasiti u ruskim medijima i efekat bi bio još veći. U svakom slučaju, nekoliko hiljada ruskih poslovnih ljudi došlo je da je vidi, zaključeni su, na licu mesta, poslovi vredni između deset i petnaest miliona dolara...

Da, ali morate priznati da je to sitno u odnosu na ogromno rusko tržište... Zbog čega nikako ne uspevamo tamo da se probijemo, da ga iskoristimo na pravi način?

- Odgovoriću vam protivpitanjem – zbog čega nemačko tržište nije iskorišćeno, zbog čega nije iskorišćeno poljsko, zbog čega su jedino bosansko i donekle makedonsko tržište iskorišćeni? Pa zbog toga što naši proizvodi nisu konkurentni, zbog toga što nekada njihov kvalitet, a mnogo češće količina, nisu odgovarajući potrebama pojedinih tržišta... Tako da kada se govori o srpskom izvozu ja uvek govorim o stranim investicijama. One su jedini način da srpski izvoz skoči.

Koliko će iznositi direktne strane investicije ove godine? Najavljivali ste investicioni bum...

- Najavljivao sam početak buma. I desio se – strane investicije u našoj zemlji ove godine iznosiće 1,5-1,6 milijardi dolara.

To je više nego nedovoljno za potrebe Srbije i gotovo simbolično u odnosu na novac koji pristiže u slične zemlje u tranziciji...

- Priliv stranih investicija u ovoj godini je bitno viši nego u prethodnoj, ali se potpuno slažem sa vama da je nedovoljan za potrebe Srbije. I treba pogotovo imati u vidu da su ovo privatizacione godine kada bi te investicije trebalo da budu veće.

A kakav je potencijal ovakve Srbije, i politički i ekonomski, da prima strane investicije?

- Apsolutno je veći nego što je aktuelni priliv stranih investicija. Ipak, nad nama su se sad opet nadvila dva krupna politička pitanja i treće koje trajno postoji. Jedno je kosovsko pitanje, drugo je crnogorsko, a treće je Haški tribunal. U aprilu, kada smo dobili pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, taman se razvedrilo i krenule su investicije, a sad od jeseni ponovo se nadvijaju novi oblaci koji ne doprinose svesti o političkoj stabilnosti. I, prosto, ako neko razmišlja gde će da investira, sigurno da sve to uzima u obzir i kaže – hajde da sačekamo polovinu iduće godine da vidimo šta će biti, pa ću onda ja lako da investiram, a u međuvremenu mogu i negde drugde.

Radite na zemljišnoj reformi. Da li ste svesni da vas tek tu očekuju zidovi? Spremate se da gradskim i opštinskim vlastima oduzmete glavni izvor prihoda...

- Uveren sam da status zemljišta treba da se izjednači sa statusom koji postoji u tržišnim ekonomijama, a to je da vlasnik zgrade po pravilu treba da bude i vlasnik zemljišta. To je cela filozofija. Jedino u Srbiji i u Rusiji nije privatizovano zemljište. A ne možete imati pravu tržišnu ekonomiju ukoliko vam je jedan od glavnih nacionalnih resursa, dakle zemljište, monopolizovan od države. Zbog toga sam pokrenuo postupak pred Sudom Srbije i Crne Gore za oglašavanje nevažećom odredbe iz člana 60 Ustava Srbije koja govori da gradsko građevinsko zemljište može biti jedino u državnoj ili društvenoj svojini, jer je to potpuno protivno svim principima na kojima se zasniva ekonomski poredak naše zemlje.

Imate li saglasnost u Vladi Srbije za to?

- Urbanističko i građevinsko pravo treba da bude ozbiljno preispitano – o tome smo postigli saglasnost ministar Ilić, ministar Dinkić i ja, i dogovorili smo se da ja pokrenem to pitanje kroz rad radne grupe, u koju ćemo dovesti i stručnjake iz inostranstva, iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, verovatno i iz nekih od tranzicionih zemalja koje su prošle tim putem, da bismo došli do zrelog rešenja. Razgovarao sam o tome i sa premijerom Koštunicom i on je podržao moju inicijativu pred Sudom Srbije i Crne Gore. Sa odlukom koju donese ovaj sud, Skupština Srbije treba da uskladi Ustav. Međutim, kako sam ja razumeo Zakon koji uređuje funkcionisanje Suda Srbije i Crne Gore, ta odredba Ustava bi trebalo da prestane da proizvodi pravno dejstvo od momenta kada odluka suda postane pravosnažna.

Ako dotle još bude Državne zajednice... Ali, šta to praktično znači za nekog ko koristi određeno zemljište, ima na njoj kuću ili stan?

- Ako bi ta odredba Ustava bila ukinuta, kao i odredbe zakona izvedene iz nje, onda bi država dobila slobodu da prodaje zemljište, i pravnim i fizičkim licima. To bi bila neposredna posledica. Time bi se strani i domaći investitori doveli u mnogo bolji status. Strani investitori sada direktno odbijaju da uđu na naše tržište dok ne dobiju svojinu nad zemljištem. Čuo sam to iz njihovih usta puno puta do sada. To su pričali Jevreji, pričali su Amerikanci...

Svi bi, i domaći i strani, tada morali da kupuju zemljište?

- Svi koji koriste zemljište na kome imaju neki objekat. Puno sam razmišljao ovih dana o

tome. Normalno je da vlasnik objekta bude i vlasnik zemljišta. Zato bi aktuelnim vlasnicima objekata trebalo dati pravo otkupa u jednom ograničenom vremenskom periodu od, na primer, godinu dana. Pravo otkupa bi koštalo, na primer, polovinu sadašnje tržišne cene prava korišćenja, koja sada iznosi negde 25-30 odsto vrednosti objekta koji možete po urbanističkim propisima izgraditi na tom komadu zemljišta.

Sada je pravo korišćenja neprenosivo.

- Faktički govoreći, ono jeste prenosivo kroz ugovore o suinvestiranju i investitor aktuelnim imaocima prava korišćenja plaća ili u novcu ili u kvadraturi 25-30 odsto potencijala objekta koji će izgraditi. Ako je to tako, moja ideja jeste da bi vrednost zemljišta za onoga ko ima pravo korišćenja a nema svojinu bila negde oko polovine tržišne vrednosti.

A ukoliko se aktuelni vlasnik objekta ne odluči da u tom vremenskom periodu otkupi zemljište?

- Onda bi ono postalo vlasništvo bivših vlasnika, a aktuelni vlasnici objekta plaćali bi zemljarinu, odnosno naknadu za korišćenje zemljišta kao i do sada. Država bi taj novac prosleđivala vlasnicima.

Zašto bi neko plaćao polovinu cene ako sada ima jeftino pravo korišćenja?

- To je ključna tačka. Ja kažem ovako – ako hoćemo da gradimo tržišnu privredu onda i zemljišna renta treba da postane tržišna kategorija. Prema tome, zemljišna renta bi morala da skoči. Ona je sad nerealno niska. Ako ti ne odlučiš da kupiš zemljište u tih godinu dana, izložen si povećanju cene rente u nekom periodu. Ona će, recimo, biti socijalna kategorija još tri ili četiri godine, a posle toga će biti određivana od države po tržišnom kriterijumu. Dakle, biće skuplja.

A šta se dešava ukoliko je neko nosilac prava korišćenja, a pojavi se investitor?

- Od tog investitora dobiće 25-30 odsto ako mu ustupi pravo korišćenja. On može da sruši staru kuću i sazida novu prema urbanističkim planovima. Ako se ne otkupi pravo vlasništva nad zemljištem, onda će tih 25 ili 30 odsto morati da se deli sa budućim vlasnikom zemljišta po nekoj proporciji.

Sve je to malo komplikovano... A i teško izvodljivo. Kod nas nisu sređene ni katastarske knjige.

- A da li vam je jasan princip?

Princip jeste, ali teško će se sprovoditi.

- Neće biti prosto. Ali, znate, moj princip je da ako je nešto složeno a vodi prema normalizaciji, to ne možemo da odlažemo.

Da li očekujete da lokalne samouprave pristanu na tako nešto s obzirom da im je to glavni ili jedan od glavnih izvora prihoda?

- Ako je Slovačka to uspela da uradi, ako je Češka to uspela da uradi, ako je Mađarska uspela, ako je Hrvatska uspela, znači da je sad samo pitanje da li mi imamo političku volju da normalizujemo stvari u zemlji ili odustajemo od toga i puštamo da stvari idu u nekoj bastardnoj varijanti.

Pitamo vas da li postoji politička volja?

- Moje iskustvo je sledeće: vi govorite o određenom pitanju i neki ljudi se sa vama ne slažu, ali kada to pitanje dovedete do krajnjih konsekvenci onda posle šest ili osam meseci na kraju svi počnu da se slažu. To je, prosto, intelektualna dinamika koju sam zapazio. Hoće li ova vlada ući u taj problem i politički kapitalizovati na rešavanju jednog krupnog pitanja ili će naredna vlada to uraditi, sada ne mogu ni sa kakvim garancijama da tvrdim, ali verujem da će ona vlada koja bude imala snage i odlučnosti da to pitanje reši, ući u istoriju.

Novac koji se dobije od otkupa zemljišta iskoristiće se za vraćanje duga prvim vlasnicima?

- Tako je. To je ideja.

Kompletan iznos ili deo para?

- Kompletno. To je opet pola od tržišne vrednosti.

Kako će se doći do prvih vlasnika?

- Oni će sami da se prijave.

U mnogim zemljama u tranziciji su poklanjali zemljište stranim investitorima da bi ih privukli...

- Ja sada planiram izmene zakona o stranim ulaganjima po kojima bi tri-četiri kategorije investitora dobile zemljište besplatno – one koje spadaju u prvih pet stotina kompanija u svetu, zatim kompanije sa velikim profitom, one koje imaju veliku dodatnu vrednost, kompanije visoke tehnologije, i konačno, velike investicije. Šta bi bile velike investicije još nismo prelomili, da li bi to bilo pet, deset ili dvadeset miliona, i da li će biti pedeset zaposlenih radnika ili sto.

Zašto oni sa liste prvih 500 kompanija u svetu? Zato što kad jedna od njih dođe u Srbiju ona podiže ugled cele Srbije kao investicione destinacije. Zašto visoke tehnologije? Zato što ne želimo da se bavimo samo tekstilom i poljoprivredom. Zašto velike investicije?

Zbog otvaranja radnih mesta. A visoka dodatna vrednost da bismo iskorišćavali sirovine.

Ima li potencijalno zainteresovanih kompanija iz tih kategorija koje ste nabrojali?

- Ima, kako da ne. Ali, nije rešenje samo u tome da im damo zemljište besplatno u svojinu ili korišćenje. To nije dovoljno. Ono što njima predstavlja mnogo veći problem je sporo administriranje oko dobijanja građevinskih dozvola. Velikim kompanijama su pare manji problem. Vreme im je bitnije. I zbog toga planiram da uvedemo mehanizam na osnovu koga bi procedure za dobijanje tih dozvola bile bitno kraće i gde bi moje ili neko drugo ministarstvo bilo direktno zaduženo da tim kompanijama pomogne oko dobijanja dozvola. Praktično da ga držiš za ruku i ideš s njim i da ne dozvoljavaš da neki nedovoljno efikasan činovnik maltretira velikog investitora. Sada za otvaranje benzinske pumpe treba 106 dozvola. Grci uopšte ne mogu da je sagrade. Već dve-tri godine se ljudi muče, ne mogu da dobiju dozvolu, maltretira ih lokalna samouprava.

Koliko stranih investicija planirate za sledeću godinu?

- Da budu veće nego ove.

Znači, ako su ove milijardu i po dolara, sledeće će biti milijardu i 550 miliona?

- Zavisi. Ja očekujem da budu veće. Trebalo bi da budu oko dve milijarde.

Koje konkretno veće investicije očekujete?

- Pitanje treće licence za mobilnu telefoniju očekujem da će biti vrlo aktuelno iduće godine.

Hoće li biti treće licence ili neće?

- Biće. Nije normalno da ne bude.

Da li time država sama sebi seče prihode, jer pravi konkurenciju operaterima koje potpuno ili delimično poseduje?

- Ne, sigurno ne.

Kupac Mobtela tvrdi da mu je obećano da u doglednoj budućnosti neće biti trećeg operatera...

- Ne, kada je kupovao Mobtel uzeo je u obzir okolnost da ćemo mi da izdamo treću licencu. Nema zašto da se ljuti. Dobro gazdovanje nalaže davanje treće licence u momentu kada imate pokrivenost mobilnom telefonijom od negde 42 procenta tržišta. Mnogo bolje ćete prodati treću licencu u momentu kada vam je pokrivenost 42 odsto, nego kada ona bude 52 odsto. I više ćete izgubiti novca kao država time što oklevate da date treću licencu nego što ćete smanjiti cenu prodaje državnog udela u Mobtelu izdavanjem treće licence.

Koliko se računa da možemo da naplatimo davanje treće licence?

- Stručnjaci su mi rekli između sto i dvesta miliona.

To je malo.

- Ipak je to treća licenca.

Naftna industrija na meti Ima li zainteresovanih za kupovinu NIS-a? I ima li država favorite u tome ili nema? - Ono što ja očekujem ne samo od NIS-a, nego od cele petrolejske industrije u Srbiji, jesu tri stvari. Prvo, da se efikasno iskoriste potencijali up stream-a. Pod dva, da se u što kraćem roku (to je rok od najmanje dve-tri godine) otpočne prava modernizacija rafinerija da bi one u što kraćem roku proizvodile derivate po najboljim standardima Evropske unije. Treće, suštinsko pitanje je da imamo konkurentsku distributivnu mrežu. Ko je sve zainteresovan? - Različite kompanije su pokazale različite vrste interesovanja. Tako je, recimo, Britiš petroleum zainteresovan za snabdevanje i za transfer tehnologije rafinerijama, za učestvovanje u menaymentu i za prodaju derivata. NJih interesuje sve osim da budu vlasnici. Za Šel nisam sasvim siguran koje su im ambicije. Lukoil pokazuje volju da kupi rafinerije, ali nisam siguran da su bez rezervni u toj volji. Koliko vidim, OMV je zainteresovan direktno da kupi i rafinerije i distributivni lanac. Helenik je zainteresovan da kupi i jedno i drugo. Čujem za Mol da je isto tako zainteresovan. Možda će se pojaviti i neke manje američke kompanije... Koja je uloga savetnika u celom procesu? Koliko je obavezujuća? - Konačna odluka je na vladi. A koliko je obavezujuća preporuka savetnika? - Moralno je obavezujuća. Ako vlada ne bi poslušala savetnika, da li bi imala probleme sa MMF-om? - Mislim da bi. Vlada je ipak ušla u taj proces uz uzajamno razumevanje da će zaključak privatizacionog savetnika biti u principu prihvaćen. Vlada formalno-pravno nije obavezna, ali postoji ono što kažu Englezi – implicitni sporazum o tome. Strategija za JAT Postoje li neke snažnije strane kompanije koje se spremaju da uđu na naše tržište? - Moraćemo da vidimo šta ćemo da radimo sa JAT-om. Tu nemamo nikakve konkretne najave. Očekujemo da se napravi strategija šta će biti sa JAT-om. Neko će morati da uđe sa velikim parama i neki joint venture će u najmanju ruku morati da se napravi. Što se tiče “Novosti”... Hoće li biti privatizovane? - Postoji interes Dejli mejla, dolazio mi je direktno potomak osnivača. I VAC je zainteresovan. Koliko znam, postoji i interesovanje za Industriju motora u Rakovici od strane jedne indijske kompanije. Dolazili su i za YAHOO-a. Razmišljaju da naprave svoj razvojni centar.