Da li nam je potrebna istina

Pred činjenicama iz perioda koji je za pojedine intelektualne krugove i dalje deo Svete tajne, nisam mogao a da se na zapitam: da li je javnost u Srbiji uopšte zainteresovana da sazna punu istinu o dešavanjima koja su usledila nakon 20. oktobra 1944. po ulasku komunista u Beograd?

Baštinici istine o poslednjem ratu već su se izjasnili. Wih, kako kažu, ne zanimaju masovne likvidacije iz ONOG rata, zatiranje građanske klase, nepravedna suđenja i konfiskacija imovine. Nisu imali vremena da se bave oduzimanjem građanskih prava, odvođenjem ljudi na robiju i unesrećivanjem hiljada porodica. Valjda je objašnjenje za takav stav sadržano u idiotskoj sintagmi – Takvo je bilo vreme. To što su u tom i takvom vremenu afirmisani nerad, prostakluk i stvorena jedna specifična vrsta primitivizma koja je u međuvremenu evoluirala u brend, manje je važno.

Važno je da je Broz imao stila, nosio skupa odela, imao lepe tabakere i mastionice i da je voleo umetnost. Dotični je navodno voleo i dobro da pojede, što mu kod Srba obezbeđuje ključno mesto na listi besmrtnih.

Valjda zbog toga što je bilo takvo vreme, Srbima je danas nemoguće objasniti da istoričar Milan St. Protić ima pravo da izrekne sopstveni sud o moralnosti nobelovca Ive Andrića, pa makar on bio i krajnje negativan.

Društvo koje nije spremno da se suoči sa vlastitim zabludama, nikad neće biti u stanju da proizvede kritičnu masu osvešćenih i pravdoljubivih pojedinaca, koji će bez kompleksa i straha od gubitka identiteta, moći da se izbore sa izazovima koje pred njih postavlja nadolazeće doba.

Drugim rečima tamo gde caruje kukavičluk, zauvek je pokopana ljudskost.

Predrag Vulin

novinar

Banja Luka, RS