Umetnička diplomatija

Ove nedelje, tačnije 20. decembra, ministarka spoljnih poslova Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović primila je novog ambasadora Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj Radivoja Cvetićanina. Kako je predviđeno, novi ambasador SCG stupa na dužnost 23. decembra, nakon predaje agremana predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću. Tako je još jedan novinar, direktor dnevnog lista “Danas”, otišao u diplomate. Pre njega, na to mesto otišli su Milivoje Glišić, bivši urednik i kolumnista NIN-a, koji je ambasador u Australiji; Mihajlo Kovač, nekadašnji urednik Dnevnika TV Beograd, koji se vratio posle završetka mandata sa mesta ambasadora u Austriji; a na mestu ambasadora u Tunisu nalazi se Milorad Jovanović, nekadašnji urednik TV Beograd, a potonji funkcioner Demokratske stranke Srbije; Biserka Matić, dugogodišnji novinar “Politike” koja se nedavno vratila sa mesta ambasadora u Makedoniji; Dejan Vasiljević, novinar i dopisnik Tanjuga, koji se u septembru vratio sa mesta ambasadora u Švedskoj; Goran Opačić, novinar Tanjuga, na mestu ambasadora u Iranu i Roksanda Ninčić, novinar nedeljnika “Vreme”, koja je ambasador SCG u Evropskoj uniji u Briselu.

Vest od ove nedelje je i da je za novog ambasadora SCG u Bosni i Hercegovini viđen i Grujica Spasović, takođe dugogodišnji novinar, glavni i odgovorni urednik “Danasa”. Praksa slanja novinara u ambasadore novijeg je datuma ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u susednim bivšim republikama nekadašnje SFRJ, pa je tako, novi ambasador Hrvatske u Norveškoj, na primer, nekadašnji veoma popularni televizijski autor, koga i ovdašnja javnost (nešto starija, doduše,) dobro pamti. Reč je o Dobrosavu Silobrčiću koji je sedamdesetih i osamdesetih godina svojim emisijama držao veoma visok nivo ondašnje Jugoslovenske radio-televizije.

Od ovdašnjih umetnika, pre svega pisaca, među prvima su na mesta ambasadora posle 2000. godine otišli pisci Svetislav Basara na Kipar i Vida Ognjenović u Norvešku. Basara se nedavno vratio, a gospođa Ognjenović bi trebalo uskoro. Otišli su i profesori Vladeta Janković, doduše kao funkcioner DSS-a u Veliku Britaniju, profesor i prevodilac sa češkog Aleksandar Ilić još uvek je ambasador u Češkoj, a profesor orijentalistike Darko Tanasković je ambasador pri Svetoj stolici. Kompozitor Srđan Hofman nalazi se na mestu ambasadora u Južnoj Africi, dramski pisac i akademik Dušan Kovačević odnedavno je ambasador u Portugalu, a književnik Dragan Velikić je takođe novi ambasador SCG u Austriji.

Kako odlazak javnih ličnosti u diplomatiju uvek izaziva pozornost medija i kako se tom prilikom uvek spominje da su na takvim mestima bili i najveći srpski pisci Ivo Andrić i Miloš Crnjanski, kao i pesnik Jovan Dučić, pravu novinarsku poslasticu predstavlja podatak da je Vuk Drašković, na posredan način, ponudio književniku Filipu Davidu da bude novi ambasador u Izraelu. Jevrejin poreklom, dugogodišnji urednik TV Beograd, danas profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ljubazno se zahvalio na ukazanoj časti, ali je svoj negativan odgovor obrazložio sledećom rečenicom:

“Ne mogu da budem ambasador zemlje sa čijom se politikom ne slažem!”

Odavno se neko nije na ovaj način izjasnio kad mu se nudi tako privlačna funkcija. I nijedan osvedočeno prekomerni konzument alkohola na mestu ambasadora nije se odrekao vatrene vodice, a ni skandala koje u tom stanju pravi van svojih rezidencija. Gest Filipa Davida je u svakom pogledu jedinstven, jer dolazi i od čoveka koji je svoje protivljenje vlasti Slobodana Miloševića platio gubljenjem posla u Radio-televiziji Srbije.

Ova poduka Filipa Davida, nažalost, neće obavezivati ambasadore SCG na pristojnije ponašanje kad je reč o obavljanju posla zbog kojeg se nalaze u inostranstvu. Javna je tajna da najveći broj ambasadora sa crnogorske liste zastupa interese Crne Gore, pa je tako razumljivo zbog čega se u Rusiji kao tumač srpsko-crnogorskih prilika u tamošnjim medijima češće pojavljuje bivši ambasador u toj zemlji i brat nekadašnjeg predsednika Srbije Bora Milošević, nego ambasador Milan Roćen.

Autor ovih redova je bio prisutan u Briselu krajem oktobra ove godine kada je uručena prva nagrada za arhitekturu našem reditelju svetskog glasa Emiru Kusturici za njegovo etnoselo na Mokroj gori, koje se popularno zove Drvengrad ili Kustendorf. Na toj međunarodnoj manifestaciji uručene su i druge nagrade nižeg ranga, i bili su prisutni ambasadori zemalja odakle potiču nagrađeni umetnici. Samo nije bila prisutna ambasadorka zemlje odakle je prvonagrađeni Kusturica. Wena ekselencija Milica Pejanović-Đurišić, ljuti kadar crnogorskog DPS-a, bila je tog dana u Briselu, upućeni iz ambasade kažu da nije imala nikakvih obaveza, ali jednostavno nije htela da dođe. Emir Kusturica očigledno nije po njenoj političkoj volji a eto, ni činjenica da je prvonagrađeni, nije je ni na šta obavezivala. Srećom da imamo i konzula u Briselu, pa je on uredno zahvalio na velikom priznanju našem umetniku.