Peglanje inflacije

Minulu godinu Srbija je završila s inflacijom od 17,7 odsto a doček Nove, koju smo već otpočeli da trošimo, političari su “začinili” obećanjima da će inflacija biti jednocifrena.

Iskusivši na svojoj koži razna predizborna i ina obećanja narod je i ova praznična shvatio više kao “puste želje” i samih kreatora finansijske situacije u Srbiji. Jer, prirodno je da političari najavljuju nisku stopu inflacije. Uostalom, i u Memorandumu sa MMF je usaglašena stopa inflacije od samo 9,8 odsto.

- Smanjenje inflacije je jedan od najvažnijih izazova 2006. godine. Da bi svi zainteresovani ulagači znali da Srbija ima ekonomsku strategiju i nivo transparentnosti, važno je da što pre uđemo u novi aranžman sa MMF-om, rekao je, takođe uoči nove godine i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Govoreći o interesovanju javnosti za inflaciju i kurs dinara tokom 2005. godine Jelašić je prokomentarisao:

- Sa zanimanjem sam pratio procene ekonomista kolika će inflacija biti 2005. godine. Licitacije su se kretale od 90 do 110 dinara za evro u zavisnosti ko je od ekonomista izlagao svoje “stručno mišljenje”. Wihove prognoze su se, međutim, pokazale kao pogrešne. Ni ove godine neće biti većih oscilacija kursa, ni na gore ni na dole, tako da sa relaksacijom gledam ova nova proročanstva o kretanju kursa 2006.

Jelašić je svoj optimizam potkrepio činjenicom da je na tržištu veća ponuda deviza nego potražnja. Kako je istakao, NBS od februara nije morala da proda ni jedan evro iz deviznih rezervi.

Ministar finansija u Vladi Srbije, Mlađan Dinkić je po pitanju jednocifrene inflacije optimista.

- Radi suzbijanja inflacije Vlada Srbije neće dozvoliti povećanje cene ni jednog proizvoda ili usluge koji su pod njenom kontrolom, kategorično je narodu obećao Dinkić potvrđujući, istovremeno da veliki udeo u inflaciji imaju inflatorna očekivanja.

Dinkić je, takođe, istakao da “to čak potpiruju pojedine institucije, koje bi, zapravo, morale da smiruju inflatorna očekivanja” imenujući, konkretno, Privrednu komoru Srbije.

Slobodan Milosavljević, predsednik PKS tvrdi, međutim, da ekonomska politika za 2006. godinu “nije realna i iskrena”.

- Vlada Srbije ne daje nikakvu garanciju da će predviđena inflacija za narednu godinu biti i ostvarena”, rekao je on agenciji Beta. Već tri godine za redom plan je da inflacija bude jednocifrena, ali svaki put je suprotno: u 2004. je bila 13,7 odsto a u 2005. veća od 17 odsto. Ni ove godine sigurno neće biti ispod 10 procenata. Posao svake vlade je da jasno stane iza mera ekonomske politike i preuzme odgovornost za ono što je obećano, a nije ispunjeno, ističe Milosavljević komentarišući da zbog narušene makroekonomske stabilnosti Srbija nije najatraktivnija za strane investitore.

Komentarišući za NIN da li je realno obećavati i očekivati jednocifrenu inflaciju u Srbiji Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da Srbija, s obzirom na strukturne probleme u privredi, nepovoljno dejstvo neekonomskih faktora (nedefinisane granice države, verovatno održavanje izbora krajem godine...) nije u stanju da ostvari jednocifrenu stopu inflacije bez dalekosežnih negativnih posledica.

- Praksa u drugim zemljama pokazuje da je mnogo teže postići i oboriti jednocifrenu stopu inflacije za samo jedan procentni poen, primera radi, sa osam na sedam odsto, nego smanjiti dvocifrenu stopu inflacije za nekoliko procentnih poena, primera radi sa 18 na 15 odsto. Svakako, moguće je, grubim merama monetarne politike mehanički smanjiti i držati stopu inflacije na jednocifrenom nivou, projektovanom na 9,8 odsto ali, po cenu višestrukih negativnih efekata. NBS će, da bi imobilisala višak likvidnosti, verovatno, nastaviti da podiže stopu obavezne rezerve, koja je i sada visoka (na deviznu osnovicu je 38 odsto a na dinarsku 18 procenata). To će izazvati povećanje kamatnih stopa banaka, što implicira jačanje recesionih tendencija u privredi. Ali, isto tako i porast zaduženja sektora građana i plaćanje visoke cene kredita od najsiromašnijih slojeva stanovništva, ističe Đukić, ukazujući da je NBS već početkom januara, kroz operacije na otvorenom tržištu povećala kamatne stope na oko 20 odsto u cilju intenzivnog povlačenja dinara iz opticaja.

Samo u prvih devet dana januara 2006. godine ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti kroz repo operacije NBS iznosila je 17 milijardi dinara. Poređenja radi, u 2005. godini u periodu od juna do decembra, na osnovu povećanja stope obavezne rezerve je imobilisano 40,4 milijardi dinara.

Đukić smatra da je očigledno da će u Srbiji biti ponovljen scenario iz Hrvatske i komentariše da se to moglo odavno predvideti i izbeći. Granična stopa obavezne rezerve povećana je, naime, u Hrvatskoj na čak 55 odsto, kako bi se destimulisalo dalje zaduživanje banaka u inostranstvu i sprečilo podsticajno dejstvo dalje ekspanzije bankarskih kredita na inflaciju.

- U Srbiji monetarne vlasti operišu samo sa jednim instrumentom, koji je po prirodi vrlo grub, što ukazuje da se nije blagovremeno razmišljalo o izgradnji rafiniranog mehanizma za monetarno upravljanje, već se uvek post festum reagovalo. Operacije na otvorenom tržištu su uvedene tek početkom 2005. godine. Stalno prisutne najave zvaničnika o padu kamatnih stopa banaka se ne ostvaruju. To neće biti slučaj ni u 2006. godini, zbog navedenog pristupa. Čak se i u Memorandumu o buyetu za 2006. godinu neosnovano pominje pad kamatnih stopa. Ako se NBS bude čvrsto držala ciljne stope inflacije praktično ćemo doći u situaciju da stopa rasta bruto društvenog proizvoda bude osetno manja od projektovane stope od pet odsto. Uz to, ponovo će biti potenciran problem deficita platnog bilansa jer nije izvesno da će se u 2006. ponoviti rekordni suficit (od oko 200 miliona dolara), koji je 2005. godine ostvaren većim izvozom u odnosu na uvoz prehrambeno–poljoprivrednih proizvoda. S druge strane visoke kamatne stope će predstavljati ogromno ograničenje za preduzeća sa izvoznim programima, a direktno će podstaći troškovnu inflaciju, objašnjava Đukić.

Kreatori ekonomske politike zemlje biće suočeni i sa bumerang efektom toga što dinar nije depresiran adekvatno naspram prošlogodišnje stope inflacije. Sagovornik NIN-a podseća da je minule godine veštački zaustavljano klizanje kursa, pa u 2006. treba očekivati da će dinar klizati više jer je za očekivati da će biti “peglanja” između razlike domaće stope inflacije i stope inflacije glavnih spoljnotrgovinskih partnera iz prošle godine. To “peglanje” će, međutim, samo po sebi, stvoriti dodatne inflatorne pritiske, što čini nerealnom projektovanu jednocifrenu stopu inflacije.

U sklopu inflacije najveće umeće u pristupu koordinacije monetarne i fiskalne politike je u tome da se odvaga mera do koje je za zemlju bolje tolerisati višu stopu inflacije zarad višeg nivoa privredne aktivnosti, a ne mehanicističkim merama svoditi inflaciju na jednocifrenu. Praktično, mi smo prihvatili koncepciju MMF, ali mnoge, pre svega latinoameričke zemlje je ne prihvataju a i Rumunija se izjasnila da neće u potpunosti slediti njihove smernice.

U Srbiji imamo takvu situaciju da se nije pojavila nijedna ozbiljna javna kritika politike koju od nas traži MMF.

- Ponoviću svoju javno iznetu tezu da je za Srbiju mnogo bolje da režim kursa ne bude kontrolisan, već slobodno fluktuirajući. Ne mislim da je to idealno rešenje ali, ovo bi svakako razrešilo mnoge probleme. Najgore je ako se terapija ne primeni blagovremeno. Kurs bi se određivao na tržištu, dnevno, uglavnom bez intervencija NBS. Izvoznici ne bi mogli da se žale da je kurs nerealan, a na ovaj način bi se, vrlo efektno, eliminisao i uvoznički lobi. Istovremeno bi se destimulisalo zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu, a Vlada Srbije i NBS bi morale da dobro koordiniraju monetarnu i fiskalnu politiku. Jednostavno, devizno tržište bi u ovom slučaju na najbolji način davalo signale o tome da li je ta koordinacija dobra ili loša. Takođe bi i zahtevani nivo deviznih rezervi bio mnogo manji jer bi intervencije NBS bile daleko manje, kaže profesor Đukić ističući da je režim slobodnog fluktuirajućeg kursa dinara bolje rešenje i zbog toga što je srpska privreda u visokom stepenu euroizovana.

Ovaj ekonomista je svestan i manjkavosti ovakvog rešenja i kaže da ne treba glorifikovati ni ovaj mehanizam.

- Slobodno fluktuirajući kurs može da poveća inflaciju ali, ako kreatori naše ekonomske politike drže pod kontrolom ključne agregate, počev od javne potrošnje pa do zaduživanja u inostranstvu, nema razloga da u datoj godini ostvarena stopa inflacije bitno odstupa od ciljne stope inflacije, niti da devizni kurs beleži drastične oscilacije. Uz to, takav režim deviznog kursa bi prodrmao i ceo sistem odgovornosti. Za nosioce ključnih funkcija u NBS i Ministarstvu finansija kroz ovaj mehanizam bi odgovornost bila zaoštrena do maksimuma, pa se ne bi mogla olako davati obećanja za koja su i sami glasnogovornici svesni da su nerealna. Naime, bar kvartalno, prilikom podnošenja izveštaja o inflaciji morao bi se identifikovati krivac za neispunjavanje zacrtanog plana. Jer, i za 2005. smo imali zacrtanu jednocifrenu inflaciju a sada za to što je ona dostigla 17,7 odsto niko nije kriv. Izostala je ozbiljna parlamentarna rasprava, u kojoj bi se utvrdilo ko snosi odgovornost za to što ciljna stopa inflacije nije ostvarena. Da je tako oni koji obelodanjuju tu stopu inflacije bi pazili da ona bude realni odraz stanja u privredi, javnom sektoru i monetarnoj bankarskoj sferi, poručuje Đukić.