Konsultacije o Miloševiću

Komitet Državne dume Rusije za međunarodne odnose uputio je zahtev Ministarstvu inostranih poslova Rusije da daje garancije za lečenje Slobodana Miloševića u Moskvi. Iako je zahtev upućen pre više od mesec dana, odgovor još nije stigao, saznaje NIN u kabinetu Konstantina Kosačova, predsednika Komiteta.

Inicijativa za takvu akciju potekla je od lidera frakcije “Rodina” Sergeja Baburina i predstavnika te frakcije Viktora Alksnisa, koji tvrde da je Haški tribunal spreman da Miloševiću odobri lečenje u Moskvi ukoliko dobije garancije ruskog Ministarstva inostranih poslova da će se optuženi vratiti u Hag.

U Ministarstvu inostranih poslova su nam rekli da “se obavljaju konsultacije na tu temu”.

Pisanje dela naše štampe da je i predsednik Vladimir Putin spreman da garantuje za Miloševića proverili smo u predsedničkoj administraciji. Odgovorili su nam da “takvu informaciju nemaju”.

Milošević je zatražio da otputuje u Moskvu na lečenje nakon što su 4. novembra sudije Tribunala u Hagu odobrile da njegovo zdravstveno stanje ispitaju tri nezavisna lekara iz Rusije, Francuske i Srbije. Oni su zaključili da suđenje treba prekinuti i ukazati optuženom lekarsku pomoć. Sa dijagnozom eksperata saglasan je i Miloševićev holandski lekar.

Potom je jedan od najpoznatijih ruskih kardiologa Leonid Bokerija uputio pismo predsedniku Haškog tribunala Faustu Pokaru u kojem ga je obavestio da je Milošević kao pacijent dobro poznat na čuvenoj klinici Bakuleva, da ima problema sa srcem, visok pritisak, jake glavobolje i šum u ušima, i da su tamo spremni da mu ukažu vrhunsku lekarsku pomoć.

Privremeno oslobađanje tokom suđenja nije do sada bilo praksa u Haškom sudu. Sudije su mišljenja da je dovoljno što Tribunal ima sopstvenu bolnicu i lekare. Ako optuženi smatra da mu pomoć ne može biti ukazana u Hagu već na nekom drugom mestu, on mora da napiše pismeni zahtev koji treba da bude potkrepljen lekarskom dijagnozom i garancijom države (u ovom slučaju Rusije) da će mu lekarska pomoć biti ukazana i da će posle toga biti stavljen na raspolaganje sudu. Mišljenje lekara Milošević već ima, a da li će Ministarstvo spoljnih poslova dati garancije, ostaje da se vidi.

Međutim, ako i dobije tu garanciju, verovatnoća da će sud doneti pozitivnu odluku veoma je mala. Tim pre što Hag ne veruje baš mnogo da će Moskva optuženog vratiti i smatra da bi to bio visoko rizičan postupak. Lekari uvek mogu da izjave da ne mogu da ga transportuju jer postoji ozbiljan rizik za njegovo zdravlje, da ne može da izdrži let avionom, i slično.

Sam Milošević je, treba i to reći, u više navrata izjavljivao da “nikad ne bi lišio sebe prava da pred sudom kaže svoju istinu”, pa ne bi ni pokušavao da ostane u Moskvi posle lečenja. Boravak u Moskvi, međutim, sigurno bi mu prijao, ne samo zbog lečenja, nego i zbog mogućnosti da se vidi sa sinom koga nije video od hapšenja, i sa suprugom, koja ga ne posećuje od kada je za njom izdata međunarodna poternica.

Ranije je bilo reči da bi Milošević, ukoliko bude osuđen, trebalo da izdržava kaznu u Moskvi. Za sada je i to malo verovatno jer Rusija i Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju nemaju sporazum koji bi omogućavao da osuđeni u Hagu izdržavaju kaznu u Rusiji.

BORISLAV MILOŠEVIĆ O BOLESTI SVOG BRATA: Slobodan u Beogradu ne može da se leči “Beograd jedino za njega ne daje garancije... Možda se plaše destabilizacije, s obzirom na to da je “rejting” Slobodana Miloševića u zemlji visok. I šta njemu preostaje? Da se ne leči?” Slobodan se ne oseća dobro. Pored već poznatog, nekompenziranog, visokog krvnog pritiska, ima stalan šum u ušima i povremeno gotovo nepodnošljiv bol. Kao što znate, njega je početkom prošlog novembra pregledao nezavisan tim lekara iz Rusije, Srbije i Francuske. Pošto sada govorimo o Rusima, Slobodana su pregledali vrhunski ruski stručnjaci i zaključili da mu je neophodan produbljen dijagnostički tretman i lečenje u trajanju od najmanje mesec i po dana, u specijalizovanoj ustanovi. Posle toga pregledali su ga i holandski lekari od kojih je jedan pošteno sam rekao da sebe ne smatra dovoljno stručnim – on je anatom – i složio se da je lečenje potrebno, ali je ocenio, tako od oka, stručno, da je, eto, šest nedelja mnogo. A drugi je, vidite li, radiolog. On opet stručno smatra da on ne vidi patologiju, te da lečenje nije ni potrebno. Ali, ako nema patologije odakle šum, bol, vrtoglavica, itd. Jedino su ruski lekari, od onih koji su pregledali Slobodana, postavili dijagnozu i ukazali na objektivne uzroke njegove bolesti. Pre dve godine kardiolog Jelena Goluhova, akademik, bila je u Hagu, a nedavno ga je pregledala dr Margarita Šumilina, stručnjak za krvne sudove mozga, angiolog. Ona smatra nephodnim hitno lečenje. Dr Leo Bokerija, šef Naučnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju “Bakuljev”, koji je i sam sve to pratio, imao uvid u dokumentaciju, bio u kontaktu i sa Slobodanovim ličnim lekarom, zatražio je od Haškog tribunala da odobri lečenje Slobodana u Moskvi. Naučni centar “Bakuljev” je jedna od najboljih institucija te vrste u svetu. U njoj se godišnje izvrši više od 5000 intervencija na srcu i krvnim sudovima, i oko 3 000 drugih endogenih intervencija. I oni ocenjuju da se stanje Slobodana može popraviti. Još i sad. Inače, ako ne dođe do lečenja, posle može biti kasno, proces može postati ireverzibilan. To je glavni razlog što je Slobodan tražio lečenje u Moskvi. U Beogradu on ne može da se leči. Beograd jedino za njega ne daje garancije. I za Šešelja, doduše, koliko ja znam. Svi ostali koji su optuženi u Hagu čekaju suđenje kod svojih kuća. Samo Slobodanu nije dozvoljeno ni da se leči. Možda se u Beogradu plaše, da kažem, destabilizacije, to je reč koja se mnogo upotrebljava danas u politici, s obzirom na to da je “rejting” Slobodana Miloševića u zemlji visok. I šta njemu preostaje? Da se ne leči? Celi svet zna da Slobodan ne priznaje Haški tribunal, pa ne može da ima poverenja ni u haške lekare. Ni u tu vlast tamo, koja je bombardovala Jugoslaviju, učestvovala u agresiji protiv naše zemlje. Zašto bi i imao poverenja? I zašto bi se onda lečio tamo? To što u MID-u Ruske Federacije kažu da se vrše konsultacije normalna je stvar. To ne moraju biti samo konsultacije unutar Rusije, nego i šire. Rusija kao ozbiljna zemlja ne verujem da bi sebi dozvolila da izdaje garancije koje Haški tribunal može odbaciti. Da neki haški činovnici govore, kao što govore, da su ruske garancije nedovoljne i nepouzdane. To je neprihvatljivo. Mogućno nedopuštanje, na jedan ili drugi način, bolesnom čoveku koji je prevalio šezdesetu da se leči, bilo bi flagrantno kršenje ljudskih prava. U Tribunalu bi morali biti toga svesni. Nadam se da će tako i biti.