Mešavina stilova

Posle procesa rukovodiocima Elfa, 2002. godine, može se desiti da pred sud dođe još jedna “afera”. Protivzakonita prodaja oružja Angoli u prvoj polovini 90-ih godina. Inkriminisane činjenice koje je utvrdio u istrazi sudija Žan-Pjer Kuroa (Jean–Pierre Courroye) mogle bi da budu predmet sudskog procesa 2007. godine. Godine 1992, da bi suzbili novu ofanzivu Unije za potpunu nezavisnost Angole (Unita), i zaštitili svoje petrolejske instalacije, vlasti u Luandi su potražile vojnu pomoć od Francuske. Kumovi mirovnog procesa – Rusija, Portugalija, Sjedinjene Države – tokom razgovora u Bisesu (Portugalija), odlučili su da se zaraćenim stranama ne prodaje oružje. Tada je Žan-Kristof Miteran (Jean –Christophe Mitterand) dobio zaduženje da udovolji angolskom zahtevu. Bivši direktor afričkog odeljenja Jelisejske palate, sin francuskog predsednika, organizovao je trgovinu uz pomoć Pjera Falkonea (Pierre Falcone), savetnika u Sofremiju, državnom preduzeću za izvoz materijala iz oblasti bezbednosti, inače bliskog saradnika Žan-Šarla Markijanija (Jean–Charles Marchianis), desne ruke ministra unutrašnjih poslova Šarl Paskva (Charles Pasljua). Sudska istraga je već omogućila saslušanje svih protagonista a g. Miteran je bio i privremeno zatvoren (1). U Parizu nikom se ne žuri da organizuje ovaj proces (2).

Posle afere “Elf” čini se da ove mešavine političko-ekonomskih stilova i metoda gube na snazi. Međutim, ona opstaje pod drugim oblicima u određenim zemljama, kao što je Gabon u kome francuski poslovni ljudi čine deo bliskog okruženja predsednika Omara Bonga (Omar Bongo) i bez oklevanja koriste svoja politička prijateljstva kako na desnici, tako i na levici u Francuskoj (3). Međutim, franko-afričke veze su u poslednjoj deceniji ojačane. Stari kadrovi Elfa su našli utočište u dva manja francuska preduzeća: Perenku i Morel&Promu. U okviru stvaranja tržišta na crnom kontinentu (4) stare veze su zamenjene strategijom personalnih preraspodela, koja je stvorila mnoštvo uticajnih ljudi u oblasti energetike, građevinarstva, bankarstva, bezbednosti i osiguranja (5). Ovi ljudi se bez oklevanja služe uslugama i vladajuće većine i opozicije. Tako je u Obali Slonovače Olivije Buig (Olivier Bouygues), predsednik Sor–SIE (grupa Boig) blizak prijatelj slavnog opozicionara Alasana Uatare (Alassane Ouattara). Međutim “komunikacija” ove grupe poverana je gđi Martini Štider (Martine Studer), predstavniku preduzeća Osean Ogilvi, supruzi Kristijana Stidera (Christian Studer) iz preduzeća Bolore, inače vodećoj ličnosti “kampanje za mir” predsednika Lorana Gbagboa (Laurent Gbagboa) (6).

Ovo preplitanje, koje nekad dobija oblik brakova između poslovnih ljudi i žena iz predsednikovog okruženja dotične zemlje, predstavlja značajnu podršku za određene diktatorske i autoritarne režime u frankofonskoj Africi. Tako se, na primer u Gabonu g. Žan Klod Baloš (Jean Claude Baloche) predsednik Sokobe (građevinarstvo), oženio predsednikovom ćerkom Flore Bongo; supruga Eduarda Valentina (Edouard Valentin), generalnog direktora osiguravajućeg društva Ogar, radi u sekretarijatu predsednika Bonga. Francuz Pol Bori (Paul Bory), koji upravlja Sonan presom, uređuje jedini dnevni list u zemlji... Uoči predsedničkih izbora 29. oktobra 2005, francuska vlada je odobrila poništenje 17 miliona evra duga petrolejskoj kompaniji iz Librevila. Burkina Faso, Togo, Gabon, Kamerun i Kongo-Brazavil, ponekad su pozornice mafijaških obračuna (7) kojima politički predstavnici Francuske nikada nisu bili naklonjeni (8).

1. Videti Global Witness, “Les affaires sous la guerre. Armes, petrol et argent, sale en Angola”, Agone, Marseille 2000.

2. Videti “Pas d’ Angolagate avant 2007”, la lettre du continent n’479, Pariz 6. oktobra 2005.

3. Videti crni dosije udru`ewa Survie: WWW. SurvieFrance. Org.

4. “Big-Bang chez les monsieur Afrique”, la lettre du continent n’462, Pariz 13. januar 2005.

5. Videti Barbara Vignaux et Francois Domingez, “la nebuleuse des mercenaires francais en Affrique” Le Monde diplomatique, aout 2003.

6. “Busniess francais as usual” La lettre du continent n’ 480 Pariz 20 oktobar 2005.

7. Videti Gilles Labarthe, Le Togo, de l’esclavage au liberalisme mafieu, Agone, Marseille 2005

8. Videti, “Pas en notre nom?”, manier de voir 79, “Resistence africaine” februar – mart 2005.