Šta treba menjati

Godinama već naši jezikoslovci upozoravaju na pogrešnu upotrebu glagola menjati umesto zamenjivati. Među najnovijima je dr Egon Fekete, koji u knjizi Srpski jezički savetnik (Fekete–Ćupić–Terzić, Beograd 2005), na str. 141, navodi rečenice iz javnih glasila kao “Živadin Jovanović menja Slobodana Miloševića”. To bi – objašnjava Fekete – moglo značiti jedino da Jovanović daje Miloševića u zamenu za nešto drugo (onako kao što vozač menja gumu na kolima, ili preduzeće menja direktora), a nikako da ga sam zamenjuje na položaju. Na str. 169 iste knjige, Bogdan Terzić navodi slične greške iz sportskih izveštaja, npr. “Stojanović menja Dudića” – a nije reč o treneru koji bi mogao da menja sastav tima, nego o dvojici igrača od kojih jedan zamenjuje drugoga.

I šta mislite, jesu li pomogle ove pouke?

Dvadeset drugog decembra prošle godine, predsednik srpske skupštine Predrag Marković najavio je svoje odsustvovanje iz političkog života i dodao: “Ovlašćujem da me menja potpredsednik Vojislav Mihailović ili lice koje on odredi.”

Hoće li g. Mihailović zaista da menja g. Markovića? U tom slučaju trebalo bi najpre da mu potkreše onu čuvenu bradurinu “a la kromanjonac” zbog koje je već bio kritikovan po medijima, ali je s tipičnim srpskim inatom (za razliku od Vuka Draškovića, koji je svoju bradu poodavno sveo na civilizovane razmere) odbio da išta menja.

Ako mi ovde više ne znamo razliku između menjanja i zamenjivanja, onda nije čudo što je čitalac Branko Malešević u Vindzoru, u dalekoj Kanadi, počeo da sumnja u pravilnost glagola roditi se. On pita da li je ispravno napisati “XY se rodio u...”, ili se mora reći “XY je rođen u...”, jer, kako kaže, “nemoguće je da bilo ko sam sebe rodi”.

Gramatičari razlikuju prelazno-povratne glagole, kao češljati se ( = češljati sebe), od tzv. medijalnih ili medijalno-povratnih. Ovi drugi takođe imaju povratnu zamenicu se, ali NE znače da subjekt vrši radnju na sebi. Ako kuća počne da se ljulja, pa vi uzviknete “Plašim se”, to ne znači da plašite sami sebe, nego vas plaši zemljotres. Pri tom može da se razbije staklo na prozoru, a ni ono nije samo sebe razbilo. Takvi su i glagoli nalaziti se, izgubiti se, topiti se, daviti se i mnogi drugi, pa među njima i roditi se.

Isti čitalac pita i da li je dobar običaj da ulice i trgove označavamo imenom u genitivu, npr. “Ulica Kraljevića Marka”, ili bi trebalo reći “Ulica Kraljević Marko”. Ulicu (veli on) nismo dali Marku u vlasništvo, nego smo je imenovali po njemu. Istina je da mi imamo mnoštvo naziva sa imenom u nominativu (npr. škola “Kraljević Marko”, restoran “Takovski grm” i slično), ali za ulice i trgove to ne važi. Kad bismo ulicu Kneza Mihaila, ili Knez Mihailovu ulicu, prozvali “ulica Knez Mihailo”, to bi zvučalo kao loš prevod s nekog od zapadnih jezika.

Na Trećem programu Radio Beograda, u emisiji “Evropski orkestri”, već duže vreme najavljuju Berlinsku filharmoniju pod vođstvom “Herberta Karajana”. Ja ne znam koliko je pokojni dirigent imao prava na plemićku titulu, ali znam da smo ga oduvek zvali Herbert fon Karajan i da je tako zabeležen u svim enciklopedijama. Pre neko veče najavljeno je da “Herbert Karajan” diriguje kompoziciju “Karla Marije Vebera”, umesto Karla Marije fon Vebera. Ako su na Trećem programu rešili da podignu antifeudalnu revoluciju, obaveštavam ih da su zakasnili tačno 217 godina. Ali bolje je i da izostave “fon” nego da ga pogrešno izgovore. Hildegardu iz Bingena, nemačku monahinju i kompozitorku iz XII veka, njihova koleginica iz emisije “Klasiku molim” u četiri maha je nazvala “Hildegard von Bingen”, očito i ne sluteći da se nemačko von čita fon.

Bezbroj puta u ovoj rubrici sam podsećao da je Libertivil, čikaško predgrađe u kome je srpski manastir svetog Save, nazvan po slobodi (liberty) i da se ne zove “Libertvil”. Još jedna uzaludna pouka. Pre neki dan, u intervjuu s režiserom Zdravkom Šotrom, “Politika” je otišla korak dalje. Objavila je da je Šotra snimio film “o prenošenju Dučićevih posmrtnih ostataka iz Librvila (SAD) u Trebinje”. A Librvil (Libreville) je glavni grad afričke države Gabon. Jovan Dučić jeste mnogo putovao po svetu, ali u Gabonu sigurno nije bio, niti je tamo sahranjen!