Koju igru igra Divac?

Pišući u prošlom broju uvaženog NIN-a o privatizaciji štampe, autor teksta, već na samom početku, grubo je pogrešio u navođenju nekih navodnih činjenica:

1. “Proslavljeni košarkaški as je malim akcionarima obećao...” Proslavljeni košarkaški as nije ništa obećao malim akcionarima, nego – ako je obećao – obećao je grupi malih akcionara.

2. “Uz ponuđenu cenu od 2 500 evra po akciji, Divac je obećao i dobar socijalni program...”

Možda je Divac obećao, nekom, 2 500 evra po akciji. Zvanično, nije ni ponudio kupovinu akcija, ni cenu akcija. Još manje dobar socijalni program. Možda jeste onima sa kojima je razgovarao. Ali, još jednom, ponovljeno, to je grupa od 25-30 odsto akcionara. Šta je sa ostalih 40-50 odsto malih akcionara? Bilo bi zaista korisno, pravedno, časno, da Divac – a to bi se od njega očekivalo – to kaže svim akcionarima. I da ponudi kompletan program. A on ima najmanje četiri tačke: uređivačka politika, visina cene akcije, investicioni program i socijalni program.

3. “Otpočeo je pregovore sa direktorom i glavnim urednikom...”

Ne, nije sa mnom započeo razgovore.

4. “Nisu se složili oko budućeg kadrovskog rešenja koje je za sebe tražio Vukotić...”

Ovo je ponajteži falsifikat vaše saradnice, nekada moje saradnice. Ni jednu jedinu reč nisam progovorio sa Divcem o svom položaju i o “kadrovskom rešenju”. Ja ne tražim status za sebe nego za “Novosti”. Za ono što je najbolje za akcionare i zaposlene u ovoj modernoj i zdravoj medijskoj kući, na čijem sam čelu, sa ponosom i sa velikim izazovima, evo pet poslednjih godina.

I, još jedna opaska: nisam ja protiv toga da Divac postane “gazda” u “Novostima”. Mnogo ga više cenim i radije bih ga video na tom mestu nego mnoge koji se nude i žele “Novosti”. Ali, veliki šampion sigurno zna da su i “Novosti” šampion. A šampionima je cena vrlo visoka.

Manojlo Vukotić