Prava uloga NVO

NIN spada među retke nedeljnike u Srbiji koji ima doslednu uređivačku politiku prema nevladinim organizacijama. U proseku na svakih tri meseca pojavi se tekst u kome se sa malo znanja i još manje argumenata podgrevaju sve negativne predrasude o delovanju NVO. Poslednji u nizu je uvodnik pod naslovom Nevladine sekte. Ovakvim izborom naslova u potpunosti ste ispunili zadatak tako da vam sam tekst zapravo više nije ni bio potreban. Pošto je ipak napisan, osvrnuću se samo na dva za mene indikativna stava koja u njima iznosite.

Prvi je vezan za vaše neskriveno zadovoljstvo Putinovim zakonom o ograničavanju slobode udruživanja građana i povezivanjem NVO sa delovanjem stranih špijunskih organizacija. Reakcije Zapada ste ocenili kao “bučne ali mlake”. Reakcija je bilo i sa istoka i sa zapada i bile su veoma ozbiljne i nimalo mlake. Toliko ozbiljne i toliko vruće da je u svojoj najnovijoj izjavi na tu temi predsednik Putin oslobodio NVO prethodnih optužbi i istakao značaj njihovog postojanja i delovanja. Žurba da se iskaže vernost sistemima u kojima kadija i tuži i sudi vazda je bilo obeležje podaničkog mentalitete “zatvorenog društva”. Neki put se ta žurba obije o glavu.

Mnogo ozbiljnijim smatram drugi deo vašeg teksta u kojem se pozivate na članak iz uglednog londonskog “Ekonomista” koji u vašem tumačenju postaje glavni argument globalno negativne slike NVO. Lako sam na Internetu našao ovaj tekst i ustanovio da ste, najblaže rečeno, na tendenciozan način, iz konteksta izvukli delove rečenica i time potpuno promenili smisao pa samim tim i nameru “uglednog londonskog Ekonomista”.

Naime, pomenuti tekst se pre svega bavi sve izdašnijim državnim, budžetskim finansiranjem velikih međunarodnih NVO navodeći više primera dobre nego loše prakse te relativno nove pojave i za razvijene demokratije. Tekst upozorava da taj odnos može ugroziti nezavisnost NVO od vlade/države kao i da tržišno nadmetanje NVO za budžetska sredstva može ugroziti razloge njihovog osnivanja. (Na našu nesreću, mi nemamo problema sa sistematskim finansiranjem NVO iz državnog budžeta, što je jedan od pokazatelja slobode i demokratičnosti srpskog društva.) U tekstu se pominju Crveni krst, Lekari bez granica (Nobelova nagrada za mir), kampanja protiv nagaznih mina (Nobelova nagrada za mir), pominje se i preko 500 NVO okupljenih u Evropsku platformu za prevenciju i transformaciju konflikata čiji je moto „Građanski rat zahteva građansku akciju”, pominju se i Spasimo decu, UN, Unicef i još mnogi pozitivni primeri. Ali to se ne uklapa u negativne stereotipe o NVO na čijem stvaranju predano radite. Svoju veštinu manipulacije najbolje ste pokazali u montaži dela teksta koji se odnosi na prikupljanje korisnih (useful) a ne kako ste vi preveli “značajnih” informacija iz delova sveta koji su pogođeni ratovima ili drugim katastrofama i gde samo NVO imaju pristup i gde samo NVO mogu da otkriju šta se zapravo događa. U tom kontekstu se i finansiranje rada Global NJitness tokom rata u Angoli od strane britanskog Foregn Office–a navodi kao pozitivan a ne negativan primer, kako ste vi to vešto sklopili. Upravo prikupljanje informacija o događajima “iz zamračenih delova sveta pogođenih ratovima...” bolna je tačka odnosa NVO i vladajućih srpskih političkih elita, većine medija pa samim tim i sa delom društva. Treba li uopšte navoditi da su prve istinite informacije o Vukovaru, Dubrovniku, Srebrenici, Oluji u Srbiju došle preko NVO? Te istine su razlog da se ne prenese jedna od ključnih rečenica iz teksta koji inače obilato citirate a koja glasi: “Ovde se ne radi o dobročinstvu, već o privatizaciji: mnoge NVO rade na ugovor sa vladama. Vlade više vole da šalju pomoć preko NVO, jer je to jeftinije, efikasnije i dostupnije, nego kada pomoć ide preko zvaničnih kanala.”

I na kraju, nije tačno da “nema besplatnog ručka”. Ima. U narodnim kuhinjama širom sveta siromašnima, izbeglima i raseljenima ih dele nevladine organizacije. To između ostalog rade i u Srbiji.

Miljenko Dereta

Građanske inicijative

(Odgovor Slobodana Reljića u sledećem broju)